Ramadani: Članice Natoa iz regiona trpeće finansijske posledice novih izdvajanja za odbranu

Predsednik Evroatlantskog saveta Severne Makedonije Ismet Ramadani izjavio je da su najave većih vojnih izdvajanja u okviru Natoa bile očekivane, a da će zemlje Zapadnog Balkana trpeti finansijske posledice jer je i dosadašnji standard od dva procenta BDP-a za njih bio veoma visok.

„Mislim da je ovo očekivano nakon izjave predsednika SAD Donalda Trampa. To nije novo, jer su čak i tokom poslednjeg predsednikovog mandata zahtevi iz SAD bili da se poveća budžet članica Natoa kako bismo imali Nato koji istinski odgovara na izazove koje nameću geostrategija i geopolitički uslovi“, izjavio je Ramadani za Kosovo onlajn.

Generalni sekretar Natoa Mark Rute predložio je članicama alijanse da povećaju potrošnju za odbranu na 3,5 odsto BDP-a i da se obavežu na dodatnih 1,5 odsto za širu potrošnju vezanu za bezbednost kako bi ispunili zahtev američkog predsednika Donalda Trampa za cilj od pet odsto.

Ramadani objašnjava da ovo povećanje neće uslediti odmah, a da su SAD u pravu kada traže da i druge članice Natoa izdvajaju više nego do sada.

„Danas Amerikanci učestvuju u Natou sa negde oko 900 milijardi dolara, a cela Evropa, odnosno evropske države članice sa oko 420 milijardi. Zaista, američko opterećenje do sada u odnosu na budžet Natoa je preveliko. Stoga su njihovi zahtevi i očekivanja pre svega na Francusku i Nemačku, koje još uvek imaju kapacitet da ekonomski učestvuju u budžetu Natoa sa tim procentom“, navodi Ramadani.

Podseća da takav „kapaticet“ ima i Poljska koja izdvaja između 3,5 i četiri odsto BDP, a da je Španija izuzetak koja ne ispunjava ni osnovnih dva posto ulaganja.

„Nažalost, rekao bih da su Putin i njegova politika i ono što se dogodilo u Ukrajini primorali evropske zemlje koje su članice Natoa, pa čak i Sjedinjene Države, da uđu u neku vrstu takmičenja u naoružanju, a krajnji cilj je verovatno ono što je američki predsednik Regan radio jedno vreme, da uvuče Rusiju u tu trku u naoružanju. Ako Rusija nastavi sa ovim kapacitetom naoružanja, to će uticati na ekonomiju i životni standard njenih građana. Dakle, ovo nije samo naoružavanje, već i geopolitički cilj dominacije evroatlantskih zemalja, odnosno članica Natoa“, uveren je Ramadani.

Smatra da nije dobro što su članice Natoa dovedene u situaciju da povećaju svoje vojne budžete.

„Nije dobro što smo dovedeni u situaciju gde se tako velika finansijska sredstva izdvajaju za naoružanje, jer je pitanje šta je krajnja namera, šta je sa naoružanjem. To znači sukobe, ratove, i gubi se u tome šta znači ulagati u ekonomiju, ulagati u dobra čovečanstva, u standard, u blagostanje građana, bez obzira da li su u evropskim zemljama ili ne“, precizira Ramadani.

Negativan uticaj

U takvoj situaciji, objašnjava, do izražaja dolazi namenska industrija i pritisci da se kupuje i proizvodi što više oružja.

„Na kraju krajeva, mislim da to negativno utiče na normalan život, život u miru i za dobrobit čovečanstva. Ovo se posebno odnosi na građane u zemljama Zapadnog Balkana, koji će sada morati da trpe šta znači finansiranje oružja, odnosno dostizanje tog procenta koji je za ove zemlje i dalje veoma visok“, naglasio je Ramadani.

Smatra da će zemlje regiona biti teško ubediti da prihvate dodatna izdvajanja za vojsku.

„Mislim da je teško ubediti ih jer to direktno utiče na raspoloženje građana zemalja članica Natoa. Ali, kada se napravi poređenje sa bezbednošću građana, odnosno onim što brine građane zbog moguće agresije ili rata, posebno sada ljudi pomisle na Rusiju i Kinu i sve one zemlje koje na neki način konkurišu zemljama Natoa oružjem“, precizira ovaj stručnjak.

Zaključuje da su nova izdvajanja u okviru Natoa ipak bolje rešenje od formiranja evropskih oružanih snaga koje bi zahtevalo i nove resurse i finansiranje, ali i novu organizaciju, nabavku novih vojnih sistema i tehnologija.

„U organizaciji koja već ima tradiciju dugu više od 75 godina mislim da bi sve to išlo mnogo lakše, čak i da je to 3,5 posto za zemlje.  Ovo naravno nije potrebno za jednu godinu, najverovatnije, koliko ja znam, 3,5 odsto bi trebalo da se postigne negde u narednih pet godina, plus 1,5 procenta za deset godina“, zaključuje Ramadani.