Ranković: Osmani vešto koristi Kurtijev sukob sa Zapadom

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ranković ocenio je da su odnosi na relaciji predsednik-premijer Kosova evidentno narušeni i da svojevrsnu “diplomatsku ofanzivu” Vjose Osmani treba tumačiti ne samo kao njeno zalaganje za dalje evro-atlanske integracije Kosova, već i kao “vešto korišćenje” činjenice da Zapad ne odobrava jednostrane poteze premijera Aljbina Kurtija.

“U poslednjih nekoliko meseci mi zapravo vidimo da postoji određena doza nepoverenja i čak izbegavanje zvaničnih sastanaka sa Aljbinom Kurtijem. Sa druge strane, predsednica Osmani to vešto koristi da iskritikuje zvaničnu politiku koja se vodi u Prištini. Ali moramo da budemo pošteni i da naglasimo da je njihova politika, kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, kada je reč o pravima Srba na Kosovu i Metohiji, zaštiti kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve, upotrebi dinara, potpuno identična. Dakle, razlike su samo tehničke prirode, na koji način neke stvari treba sprovesti, a suštinski kada govorimo o ciljevima i o krajnjim nekim rešenjima, oni su potpuno jednaki”, kaže Ranković za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima primetno je da su odnosi između predsednice i premijera evidentno narušeni, ali i da je to očigledno i kada je reč o odnosima unutar vlade.

“Tu se govori o relacijama između samih ministara u vladi, imajući vidu da mi sad zapravo vidimo različite izjave gde se zapravo govori o tome da Kosovo više nije pouzdan partner EU i SAD. Zvaničnici, naročito oni iz opozicijalnih političkih partija se utrkuju u tim izjavama, ali i predstavnici nevladinog sektora govore da Kosovo više nije pouzdan i stabilan partner SAD”, kaže Ranković.

Podseća da o tome svedoče i sve učestalije izjave ambasadora Francuske, Velike Britanije i SAD u Prištini da ovakva spoljna i unutrašnja politika nije dobra za građane Kosova.

“Ti pritisci postaju sve veći, ali ja nisam siguran da će oni uroditi plodom i da će u nekom trenutku doći do toga da se promeni zvaničan kurs kosovske vlade po svim ovim pitanjima”, ističe Ranković.

Posebno ističe nedavno upozorenje američkog ambasadora Džefrija Hovenijera da politika Aljbina Kurtija nije doslovno konzistentna sa interesima Američkih država i Evropske unije.

“Zapravo, glavni problem je nepotpisivanje i neimplementacija ZSO s jedne strane i s druge strane, institucionalni vakum koji je nastao nakon zabrane upotrebe dinara i nemogućnosti da ljudi dobijaju plate, penzije, da ne mogu normalno da funkcionišu, doveli su do eskalacije situacije i činjenice da zapravo zapadni partneri, Kurtija sada, drugačije doživljavaju”, naglašava Ranković.

Dodaje da je ključno pitanje da li bi neka nova kosovska vlada mogla da ponudi bolja rešenja zato što prema svim istraživanjima Kurtijeva popularnost nikada nije bila veća, pa je pitanje šta bi se eventualnim izborima promenilo.

“Predviđa se ne samo da bi zadržao broj mandata u parlamentu, već bi broj poslanika bio i veći. Tako da je pitanje kako bi se cela ova situacija razrešila. Ono što je sigurno to je da predsednica Osmani želi na neki način da nametne neku svoju agendu, Ali imajući u vidu da institucije i politički sistem je takav da je zapravo vlada ta koja vodi politiku, ona ne može nešto mnogo da učini po pitanju implementacije već onih postignutih rešenja u Briselskom, pa i Ohridskom sporazumu. Vlada je zapravo ta koja se time bavi, a činjenica je da ne postoji volja u vladi, odnosno u njenom premijeru, da se bavi svima onim što je zapravo obaveza takozvanog Kosova iz briselskog dijaloga i dijaloga koji je nastavljen u Ohridu”, zaključuje Ranković.