Rašeta: Ako Kosovo postigne dogovor o prihvatu migranata sa SAD moglo bi da ima novčane ili političke benefite

Ukoliko američka administracija i Priština postignu sporazum o prihvatanju migranata deportovanih iz SAD, prema oceni Dragoslava Rašete iz organizacije Novi treći put, Kosovo bi od takvog dogovora moglo da ima korist novčane prirode ili bi moglo da očekuje određene političke benefite.

„S obzirom na to da je Kosovo tradicionalno bliže demokratskim nego republikanskim američkim administracijama, na ovoj temi može da se traži kako da se ostvari balans i da se ponovno uspostavi čvrsta poveznost između Vašingtona i Prištine“, kaže Rašeta za Kosovo onlajn.

Ukoliko bi Kosovo dobilo novčanu nadoknadu, to bi, navodi on, bilo slično kao u slučaju ugovora koji Kosovo ima sa Danskom o smeštaju njenih zatvorenika na teritoriji Kosova, a od kojeg će imati prihode od oko 210 miliona evra u periodu od deset godina.

Rašeta kaže da je Amerika povodom preuzimanja migranata poslala predloge državama na Zapadnom Balkanu, Bliskom istoku i severnoj Africi, i da su među njima osim Kosova i Severna Makedonija, Albanija, Libija, Esvatini...

Kaže da ovakvi aranžmani nisu neuobičajeni za američku administraciju s obzirom na to da je sličan format korišćen tokom američkog povlačenja iz Avganistana, kada se vodilo računa da se nađe utočište za što veći broj izbeglica iz te zemlje koji su sarađivali sa vlastima u Kabulu i sa američkom administracijom. 

Šta se dešava sa migrantima od momenta kada slete u zemlju u koju su deportovani, prema oceni Rašete, veoma je kompleksno pitanje. 

„Vidimo da postoje određeni problemi što se tiče same politike Amerike koja se tiče deportacije. Upoznati smo sa slučajem čoveka koji se našao u zatvoru u El Salvadoru ni kriv ni dužan. Niti je imao kriminalni dosije a imao je sve legalne dokumente za ostanak. Tako da tu postoje različiti problemi koji vrše pritisak na pravosudne sisteme država koji prihvataju ovakve migrante. Oni se prihvataju dužnosti da izvrše njihovu integraciju u sopstveno društvo, uglavnom tako što ih raspoređuju u više gradova na svojoj teritoriji. Ali nevladin sektor i organizacije koji se bave ljudskim pravima često naglašavaju da neretko postoje kršenja osnovnih ljudskih prava kad su u pitanju imigranti“, navodi naš sagovornik.

U nekim slučajevima, kako ukazuje, deportovanim osobama nakon određenog vremenskog roka koji provedu u državi koja je potpisala sporazum sa SAD bude omogućeno da se vrate u svoju rodnu državu. 

„Tu se uglavnom radi o grupacijama koje su siromašne, koje nemaju dovoljno papira i nemaju način da se vrate u svoju domovinu ili su zemlje iz kojih dolaze uglavnom obuhvaćene nekim ratnim dejstvima ili izuzetnim siromaštvom, pa često povratak u njih i nije realan. Uglavnom se Amerika trudi da oni ostaju u periodu od jedne do dve godine na teritorijama država sa kojima su potpisani sporazumi da bi se ispoštovale neke optike i da bi mogli da prođu kroz pravosudni i unutrašnji sistem te države, kako ne bi bili u potpunosti izbrisani i da se ne zna šta se s njima dešava“, kaže Rašeta. 

Ako se sporazum između Kosova i Amerike ostvari, Rašeta ne veruje da će veliki broj deportovanih ostati na teritoriji Kosova u nekoj daljoj budućnosti. Ukoliko budu imali priliku da dođu u neke države Zapadne Evrope, kako ocenjuje, biće ih teško zadržati, mada, ponavlja da je obično reč o  osiromašenim porodicama koje nemaju ni način ni sredstva da se izbore za život u nekoj državi Zapadne Evrope ili da se vrate nazad u domovinu.