Ristanović: Cena kojom smo platili Kumanovski sporazum bila je previsoka

Naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću dr Petar Ristanović ocenio je da je Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu okončao rat 1999. godine nakon čega su Albanci dobili sve, a Srbi sve izgubili.

“Srbi suštinski nisu dobili ništa, odnosno oni su izgubili skoro pa sve. Od sredina juna, pa u naredna dva meseca ogroman broj Srba je bio primoran da u jednom nekontrolisanom bežanju sa Kosova pobegne na teritoriju centralne Srbije. Oni koji su ostali u srpskim enklavama i srpskim većim sredinama koje su uspele da se zaštite, živeli su izuzetno teško naredne dve godine. Oni žive teško i danas. Naredne dva meseca, prva dva meseca tokom leta, a potom i naredne dve-tri godine bile su period kada su njihovi životi praktično svakodnevno bili u opasnosti”, izjavio je Ristanović za Kosovo onlajn.

Za razliku od Srba, Albanci su, objasnio je, “manje-više dobili ono što su i očekivali”.

“Prvo u praksi, a potom proglašenjem nezavisnosti. Veliki broj evropskih i zapadnih država je priznao nezavisnost Kosova, koja je danas osporena i to je kvazi nezavisnost, ali funkcioniše u tom pravnom vakumu. Kosovo funkcioniše tako da se može reći da su Albanci dobili većinu onog što su zahtevali. Ali, postavlja se pitanje da li je rat, stradanja i razaranje bilo vredno toga”, istakao je Ristanović.

Naglasio je da je sa ove vremenske distance za istoričare ključno pitanje da li je cena koja je plaćena bila prevelika za ono što se dobilo Kumanovskim sporazumom u odnosu na ono što je ranije nuđeno tokom pregovora u Rambujeu.

“Moje mišljenje je da je cena zaista bila prevelika, ako pogledamo razlike između sporazuma koji je ultimativno nuđen u Rambujeu i onoga što je potpisano u Kumanovu i što je usledilo kasnije - Rezolucije 1244. Suštinska razlika je u tome što je Rambuje podrazumevao da se nakon tri godine organizuje referendum na kome bi sasvim izvesno albanska većina izglasala nezavisnost Kosova. Vojnotehnički sporazum u Kumanovu i kasnije Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti nisu imali ovakvu odrednicu”, naveo je on.

Objasnio je da je rezolucija garantovala integritet Srbije.

“Suštinski ona je predviđala jednu široku autonomiju Kosova u okviru Srbije. Međutim, u praksi je, verujem bilo za očekivano, a kasnije se to i potvrdilo, da su Albanci nakon jednog perioda proglasili nezavisnost, koja je danas osporena, ali je u velikoj meri realnost na terenu”, zaključio je Ristanović.

Ocenio je da je primarni zadatak Vojno-tehničkog sporazuma bio okončanje rata koji, prema njegovim rečima, nije završen ni kapitulacijom, ali ni pobedom tadašnje SRJ.

“Ne bih to mogao nazvati potpuno kapitulacijom. Verujem da nije bila kapitulacija, ali definitivno je da je tadašnja Jugoslavija rat izgubila. Bila je primorana da povuče svoje vojne i bezbednosne snage. Izgubila je kapacitet da zaštiti srpsko stanovništvo. Definitivno, rat je izgubljen iako je u tom trenutku jugoslovensko rukavodsto proglasilo pobedu, čega se danas svi sećamo. Definitivno to nije bila pobeda, ali nije bila ni potpuna kapitulacija, mada je bilo dosta blizu njoj”, naveo je Ristanović.

On je ocenio da je bilo neizbežno da Nato pobedi zbog ogromne nesrazmere u vojnim snagama i resursima, a da su vojno u tom trenutku pobedili i Albanci.

“Naravno, nisu pobedili Albanci i OVK, već Nato snage koje su ratovale sa Jugoslavijom”, kazao je Ristanović.

Analizirajući Kumanovski sporazum, šta je primenjeno, a šta je i dalje samo slovo na papiru, ovaj istoričar je rekao da je sprovedena najvažnija tačka - povlačenje policijskih i vojnih snaga sa teritorije Kosova.

“I suštinski, Srbija se u tom trenutku u najvećoj meri odrekla suvereniteta nad Kosovim i Metohijom, makar u onom praktičnom smislu. Nije se primenilo, nažalost, ono što je bilo predviđeno za drugu stranu. OVK nikad nije do kraja razoružana. Čak u najvećoj meri uopšte nije razoružana. Njeno jezgro je kasnije postalo deo tih današnjih kvazi vojnih snaga”, ocenio je Ristanović.

Podsetio je da se iz VTS nije primenila ni odredba koja se kasnije našla u Rezoluciji 1244 SB UN o povratku ograničenog obima policijskih i vojnih snaga na Kosovo.

“Nikada to nije sprovedeno. Srbija je više navrata to tražila, ali je odbijano budući da je bilo predviđeno da je potrebna saglasnost međunarodnih snaga, odnosno Nato snaga, što Srbija nikad nije dobila”, podsetio je ovaj istoričar.