Ristanović: Pomalo komična podela oko obeležavanja Dana Evrope i Dana pobede

Naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću Petar Ristanović ocenio je da je zbog rata u Ukrajini došlo do političkih podela oko obeležavanja Dana Evrope i Dana pobede koja je prisutna i na Zapadnom Balkanu.

„Pomalo je komično to što se istog dana slave i Dan pobede i Dan Evrope. Evropa je podeljena po političkoj liniji ko šta slavi s obzirom da su i današnje zemlje EU koje slave Dan Evrope definitivno bile na pobedničkoj strani u Drugom svetskom ratu i do pre nekoliko godina, dok odnosi sa Rusijom nisu zahladneli, učestvovali i u proslavi Dana pobede“, kazao je Ristanović za Kosovo onlajn.

Objašnjava da Dan Evrope simbolizuje jedinstvo, a da je za datum odabran dan kada je Nemačka pobeđena u Drugom svetskom ratu.

„Ideja je da je prošao dovoljan broj godina, da je Evropa sada ujedinjena i da ne treba insistirati na slavljenju dana kada je Nemačka doživela poraz, iako je jasno kakve su bile okolnosti tog poraza, već da treba slaviti jedinstvo“, objašnjava Ristanović.

S druge strane, za Rusiju je Dan pobede podsećanje na kraj Velikog otažbinskog rata.

„Za Rusiju je Drugi svetski rat bilo pitanje fizičkog opstanka i nastavlja sa obeležavanjem Dana pobede koji takođe ima svoju političku dimenziju, pogotovo danas kada je Evropa podeljena i kada je čitav svet podeljen, i kada je Rusija jedna od tačaka razdora“, ističe ovaj istoričar.

Naglašava da region Zapadnog Balkana prati „evropski trend“ u kome se prema Rusiji odnosi pojednostavljeno - za ili protiv, a da se to zatim preslikalo i na „simboliku“ odlaska na vojnu paradu u Moskvi.

„Postoje oni lideri i političke partije koji šalju svoje predstavnike ili lidere u Moskvu na obeležavanja Dana pobede i time iskazuju ili određenu vrstu lojalnosti Moskvi ili javno objavljuju svoju volju da sarađuju i sa Rusijom, kao i sa ostatkom Evrope. S druge strane, na Balkanu one političke partije i one vlade koje potpuno ignorišu Dan pobede i isključivo učestvuju u obeležavanju Dana Evrope na neki način tako ukazuju na svoju lojalnost ujedinjenoj Evropi po pitanju rata u Ukrajini i odnosa prema Rusiji“, precizirao je Ristanović.

Uveren je da je ova tema umnogome dobila i „dnevno-političku dimenziju“.

„Mislim da je to postalo pitanje koje je, kao i sve drugo, dobilo i jednu dnevno-političku dimenziju gde se odnosom prema Rusiji i Danu pobede signalizira i pokušavaju da se steknu simpatije građana, da se možda neke druge teme prećute, gurnu u stranu. Da se napravi jedna politička dimna zavesa“, navodi ovaj istoričar.

U tom svetlu posmatra i reakcije Prištine na odlazak predsednika Srbije u Moskvu.

„Priština je jedan protektorat koji je potpuno zavistan o zapadne pomoći tako da što se njih tiče oni nemaju puno izbora. Oni se ideološki svrstavaju na stranu Zapada. S druge strane, Rusija ne priznaje Kosovo, u međunaronim odnosima pruža podršku Srbiji kao suverenoj državi kojoj pripada i Kosovo tako da u Prištini ne osećaju nikakvu volju ni želju da se ideološki makar malo približe Moskvi“, zaključuje Ristanović.