RSE: Kosovo bez ugovora o lobiranju u SAD

Kosovske institucije trenutno nemaju nijedan aktivan ugovor o lobiranju u Sjedinjenim Državama, a lokalni i međunarodni politički eksperti upozoravaju da postoji rizik da Kosovo ostane u senci i „bez mesta za stolom“, prenosi RSE.

Od 1992. godine, Kosovo je gotovo neprekidno imalo ugovorne kompanije za lobiranje kako bi unapredili svoju agendu i interese u SAD. Međutim, trenutno nijedan takav ugovor nije naveden kao aktivan na veb stranici Zakona o registraciji stranih agenata Ministarstva pravde SAD.

Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova je do prošle godine imalo dva takva sporazuma, ali su oni sada istekli. Iako je ministarka spoljnih poslova Donika Gervala rekla da će se razmotriti produženje tih jednogodišnjih ugovora, to nije urađeno.

Politička analitičarka Donika Emini upozorava da kosovske institucije ne treba da se oslanjaju samo na konvencionalnu diplomatiju, odnosno preko ambasada i konzulata, posebno u vreme kada, kako kaže, eskaliraju geopolitičke tenzije i produbljuju se transatlantske podele.

„Kosovo traži i očekuje političku podršku od SAD, ne nudeći ništa zauzvrat. Vašington nije mesto gde se cenite samo zbog vaše dobre volje. To je bojno polje uticaja, gde lobiranje, strateško partnerstvo i diplomatska veština određuju ko će dobiti mesto za stolom“, kaže Emini iz Evropske savetodavne grupe za balkansku politiku.

A ko sedi za stolom? Srbija, kaže Emini.

Ona tvrdi da, iako Kosovo ne uspeva da se predstavi kao „vredno doprinosa novom globalnom poretku“, Srbija se „pozicionirala kao transakcioni akter, koji nudi ekonomsku saradnju i eksploatiše svoje prirodne resurse“.

„Ako Kosovo ne modernizuje svoj diplomatski pristup, rizikuje da postane sekundarni igrač u regionalnoj politici, a njegovu sudbinu sve više diktiraju drugi, ne samo SAD, već i regionalni rivali, koji su mnogo agresivniji, strateški i više transakcioni u svom angažmanu sa Vašingtonom“, dodaje Emini.

Državne institucije Srbije trenutno imaju pet aktivnih ugovora o lobiranju u SAD. Kosovske institucije nisu nagovestile da li će takvi ugovori biti potpisani sada, nakon promene administracije u SAD.

Kako lobiraju zemlje u regionu?

Državne institucije Srbije - Vlada, Republika, Ambasada i Privredna komora - imaju pet ugovora sa američkim lobističkim firmama.

Jedan od njih se ove godine povezao sa kompanijom „Blek samit kapital“, da pomogne Srbiji u vezi sa  nedavno uvedenim sankcijama energetskom sektoru“.

Vrednost ovog ugovora nije precizirana, dok će Srbija plaćati 65.000 dolara mesečno Valkoru i 60.000 dolara mesečno KARV Komjunikejšensu, Ambasada Srbije će plaćati 50.000 dolara mesečno BGR grupi, a Privredna komora 840.000 dolara godišnje kompaniji Lorktovn solušns.

U međuvremenu, iz Bosne i Hercegovine postoji šest ugovora, svi iz Republike Srpske (RS).

Jedan od njih sa kompanijom Zel and asosiatis internešnal advokats - povezan je ove godine.

U ugovoru objavljenom u FARA njegova vrednost je cenzurisana, ali je naznačeno da je, između ostalog, cilj ukidanje sankcija predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.

Severna Makedonija i Crna Gora nemaju ugovore o lobiranju, dok je iz Albanije ugovor „pro bono“ potpisao samo političar Ljuljzim Baša.

Ubrzo nakon što je Kosovo ostalo bez ikakvih ugovora o lobiranju u SAD, tamošnja administracija se promenila, na čelu sa republikanskim predsednikom Donaldom Trampom.

Do sada, njegova jedina zvanična komunikacija sa Kosovom bila je čestitka za godišnjicu nezavisnosti Kosova, upućena predsednici Vjosi Osmani.

To pismo je usledilo nakon nekih kritika koje je Trampov izaslanik za specijalne misije Ričard Grenel uputio Vladi Kosova i premijeru Aljbinu Kurtiju. Grenel je rekao da su SAD potrebni pouzdani partneri na Balkanu, dok Kurtijeva vlada nije jedna od njih.

Grenel je takođe rekao da odnosi Kosova i SAD nikada nisu bili na nižoj tački.

Upravo zbog ovih tenzija u odnosima Vlade Kosova i američkih zvaničnika, prvi ambasador Kosova u SAD Avni Spahiu kaže da bi ugovaranje lobista u SAD bilo ključno.

„Moram da kažem da ako napravimo prazan prostor da Srbija lobira, onda je to na našu štetu. Ne smemo ostaviti nijedan prostor prazan u ovom trenutku, kada nam je podrška SAD najpotrebnija“, kaže Spahiu.

Tokom prvog Trampovog predsedničkog mandata, u periodu od 2017. do 2021. godine, Kosovo i Srbija potpisali su u Vašingtonu sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa.

Ali taj sporazum nije u potpunosti primenjen na terenu, kao ni mnogi sporazumi potpisani između Kosova i Srbije u dijalogu uz posredovanje Evropske unije u Briselu.

Sada Kosovo očekuje da ima novu vladu, nakon parlamentarnih izbora 9. februara, na kojima je pobedila vladajuća stranka premijera Aljbina Kurtija – Pokret Samoopredeljenje, ali bez obezbeđivanja neophodne većine od 61 poslanika za samostalno formiranje vlade.

Emini se nada da će nova vlada promeniti svoj pristup prema SAD. Ona to naziva „pitanjem diplomatskog opstanka“.

„Ako Kosovo ne preduzme hitne mere, rizikuje da ostane u senci u Vašingtonu, nesposobno da se suprotstavi rastućem uticaju Srbije i zanemareno u ključnim krugovima koji donose odluke“, upozorava Emini.

Ona kaže da se činjenica da Kosovo nije dalo značaj SAD ogleda i u malom broju diplomata angažovanih u ambasadi, u poređenju sa Srbijom.

Na pitanje Radija Slobodna Evropa da li će biti novih ugovora o lobiranju, MSP je saopštilo da ne mogu da komentarišu ugovore o lobiranju jer su "poverljivi".

Ovi ugovori su, međutim, objavljeni u celosti i bez cenzure na sajtu FARA, pošto američki zakoni zahtevaju od lobista da prijave sve aktivnosti preduzete dok su ugovoreni od strane „stranih agenata“.

Iz izveštaja na ovoj veb stranici, RSE je u prošlosti izveštavao o radu dvojice Albanaca ugovorenih 2023. godine za jednogodišnje lobiranje od strane MSP-a, Avnija Mustafaja i Aferdite Rakići.

Mnogi od troškova tokom prvih šest meseci tih ugovora prijavljeni su za radne ručkove i večere na Kosovu, iako su imali za cilj da pruže savete i zastupanje MSP-u „unutar Sjedinjenih Država“.

Dok su u drugoj polovini godine prijavili gotovo identičan posao, kontaktirali su iste ljude, istim danima, sa istim sadržajem e-pošte, iako su njihovi ugovori bili individualni.

Iako za sada nema ugovorenog lobiste, MSP navodi da je „posvećeno izgradnji i jačanju stabilnih, strateških i dugoročnih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama“.

U ministarstvu poručuju da će taj cilj postići „različitim instrumentima diplomatije, uključujući ugovore o lobiranju”.

Američka nacionalna konferencija zakonodavnih tela definiše lobiranje kao „napor da se utiče na akciju vlade putem pismene ili usmene komunikacije“.

Dakle, putem lobiranja, strane zemlje mogu legitimno pokušati da utiču na politiku SAD.

„U Vašingtonu lobiranje nije luksuz, to je neophodnost. To je način na koji male zemlje jačaju svoj glas u hodnicima političke moći“, kaže Emini.

U prošlosti su i druge državne institucije, poput Predsedništva i premijera Kosova, takođe sklapale ugovore o lobiranju u SAD. RSE je pre nedelju dana pitao obe ove institucije zašto trenutno nemaju ugovore o lobiranju, ali nije dobio odgovor.

Za milione evra potrošene tokom godina, na Kosovu su ugovorene poznate američke lobističke kompanije, kao što su Podesta Grup i Ballard Partners.

Jedan ugovor sa Podesta grupom potpisan je u vreme kada je Avni Spahiu bio ambasador Kosova u SAD.

Spahiu, koji je bio ambasador Kosova u Vašingtonu od 2008. do 2012. godine, kaže da je čak i u to vreme, kada je Kosovo uživalo veliku podršku SAD, lobiranje i dalje imalo efekta.

„Međutim, sada mislim da bi trebalo uložiti novi napor da se ti odnosi ponovo kreiraju, u smislu njihovog jačanja i unapređenja – kako zbog promena u Beloj kući, tako i zbog nekih stvari koje su se desile u odnosima dve zemlje“, kaže Spahiu.

On pominje lobiranje 1990-ih kao uspešnu priču albanskog lobija u SAD i kaže da bi trebalo ponovo da postoji takva posvećenost da se „vrati puno poverenje SAD u Kosovo“.

„Ovo je važno i mislim da to treba da se uradi što je pre moguće. „Iako samo angažovanje kompanije nije dovoljno, Kosovu je potrebna i proaktivnija diplomatija, posvećenost ambasade i svih diplomatskih snaga koje trenutno imamo“, dodaje Spahiu.

Za Eminija je zabrinjavajuće to što se Kosovo, čak 17 godina nakon proglašenja nezavisnosti, oslanja na Vašington za bezbednosne garancije i političku podršku kao 1990-ih i početkom 2000-ih.

„Za razliku od 2008, kada je američka podrška nezavisnosti Kosova bila nepokolebljiva, danas je spoljna politika vođena onim što zemlja može da ponudi, a ne samo onim što želi“, kaže Emini.

Ona ima jasne zahteve za kosovske institucije „investirajte u lobiranje, proširite diplomatsko prisustvo u Vašingtonu, stvorite jasnu viziju šta Kosovo može da ponudi kao saveznik i oživi angažman sa dijasporom“.