RSE: Kurti ne treba da se konfrontira sa Trampom, SAD će tražiti brze sporazume Beograda i Prištine

Za vlasti u Prištini ne bi bilo dobro da se konfrontiraju sa izabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom, a nova američka administracija tražiće brze sporazume Beograda i Prištine koji možda neće biti povoljni za Kosovo, ocenjuju analitičari za Radio Slobodna Evropa.

Bivši direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD Čarls Kupčan kaže da je Tramp poznat po svom „transakcionom“ pristupu.

„Pokušaće da sklopi dogovore, bilo na Balkanu, u Ukrajini ili na Bliskom istoku“, kaže Kupčan.

Dodaje da će Tramp razgovarati sa onima za koje smatra da mogu da reše probleme.

„Kad bih savetovao Kurtija, rekao bih mu - 'Pazi. Ne želite da dođete na pogrešnu stranu u odnosu na Trampa. Nećete biti neko ko stoji na putu mogućeg iskoraka i dogovora koji bi Tramp želeo da predstavi kao svoj'“, rekao je Kupčan.

Saradnica Evropskog saveta za spoljne poslove Tefta Keljmendi smatra da će nova američka administracija tražiti brze sporazume između Kosova i Srbije, što možda neće biti povoljno za Kosovo.

„Oni mogu da obuhvate sve, od vraćanja ideje o razmeni teritorija, do uklanjanja kosovske policije sa severa Kosova i njene zamene trupama Kfora. To bi onda dovelo do scenarija 'mini-Kosova' unutar Kosova“, kazala je Keljmendi.

Kupčan je opisao odnos Kosova i SAD kao „tešku ljubav“ i istakao da, ako akcije koje Vašington smatra jednostranim i nekoordinisanim postanu normalne na Kosovu, ono će se naći ranjivo i izolovano.

Kupčan, sada profesor na Univerzitetu „Džordž Taun”, kaže da ono što Kosovo preduzima nisu mudre akcije, kada su u pitanju savezi ili normalizacija odnosa sa Srbijom, od kojih zavisi evroatlantski put Kosova.

Zato ističe da Kosovo mora da balansira svoje interese sa očekivanjima svojih saveznika

„Kosovo treba da izbegava korake koji se vide kao provokativni i da dođe u situaciju da je spremno da sedi oči u oči sa Srbijom. Zajedno sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama, Kosovo ponovo mora da postane partner, koji pokušava da pomeri stvari napred“, kazao je Kupčan.

Keljmendi smatra da međunarodna zajednica očekuje od Kosova da formira ZSO što je sa Srbijom dogovoreno 2013. godine.

Ali, za njeno sprovođenje Keljmendi kaže da Srbija „treba da sarađuje“, kao i da sama međunarodna zajednica treba da doprinese.

„Međunarodni predstavnici mogu da se pozabave ovim pitanjem balansirajući svoj pristup Kosovu i nudeći mu neku vrstu bezbednosti, posebno u smislu priznanja od strane pet zemalja koje ga nisu priznale. U zamenu za to, Kosovo bi ponudilo veću saradnju ne blokirajući osnivanje ZSO“, rekla je Keljmendi.

Dodaje da su trenutne okolnosti i nedostatak saradnje Vlade Kosova doveli do smanjenja podrške zapadnih partnera, što je uticalo i na proces integracije u EU i na međunarodno priznanje.

„Nijedna nova država u svetu nije priznala Kosovo u poslednje četiri godine. Ni u jednoj međunarodnoj organizaciji nije bilo novog članstva. Kosovo je već prilično izolovano od svojih međunarodnih partnera. I dalje ostaje sa sankcijama EU, koje joj ne dozvoljavaju da održava sastanke na visokom nivou sa EU i da aplicira za dodatna sredstva EU“, podseća Keljmendi.

Upozorila je da nije u interesu Kosova da „spali mostove“ za svojim saveznicima.

„Stoga, mislim da je poslednja stvar koja je u interesu Prištine da spali svoje mostove sa onim zemljama koje su veoma važne za njeno blagostanje i za njenu integraciju u evroatlantsku zajednicu. Nadam se da će Kurti i drugi potencijalni lideri to shvatiti i vratiti se više kooperativnim partnerima, kao što zahtevaju Evropska unija i SAD“, rekla je Keljmendi.