Novo uzmicanje Aljbina Kurtija od ZSO - šta kažu sporazumi?

Iako je izjavljivao da je spreman sam da napiše moderan evropski nacrt statuta Zajednice srpskih opština, kosovski premijer Aljbin Kurti sada tvrdi da formiranje ZSO nije u nadležnosti izvršne vlasti i da je Zajednica „koja se nameće odozgo“ diktat. Najnovije tumačenje Kurtija - ko šta treba da radi da bi ZSO bila formirana, prema oceni analitičara još jedan je pokušaj da se izbegnu obaveze koje je Priština preuzela u dijalogu sa Beogradom, ali i manevar sa ciljem da se ZSO svede na nivo Asocijacije kosovskih opština.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

„Na osnovu Prvog sporazuma koji priznaje poseban karakter Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom, Vlada Kosova će usvojiti uredbu koja će se neposredno primenjivati i koju će razmotriti Ustavni sud“.

Ovako glasi druga tačka Sporazuma o opštim principima i glavnim elementima ZSO koji su 2015. postigli tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, i naredne godine u avgustu biće tačno decenija kako se pomenuta uredba nije našla na dnevnom redu vlade u Prištini.

I vlade pre Kurtijeve nalazile su načine da zaobiđu obaveze koje je Priština prihvatila u prisustvu bivše visoke komesarke EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, a da li će ih na njih podsećati novoimenovana šefica EU diplomatije Kaja Kalas ostaje da vidimo.

Kurtiju je „replicirao“ odlazeći portparol Evropske komisije Peter Stano, izjavom da „Vlada Kosova ne može da odustane od svojih obaveza u okviru dijaloga niti da ih delegira opštinama sa srpskom većinom na Kosovu“, pozivajući se na sporazume iz 2013. i 2015. godine.

Prema oceni Aleksandra Šljuke, saradnika NVO „Nova društvena inicijativa“, Vlada Kosova je neodvojivi deo procesa formiranja Zajednice srpskih opština, a izjavu Kurtija - da osnivanje ZSO nije u nadležnosti izvršne vlasti, on vidi kao još jedan oblik populističke retorike i pokušaj da Kurti sebe isključi iz ovog procesa, oteža formiranje ZSO i izbegne odgovornost.

„On pokušava da prezentuje domaćoj publici i svojim glasačima da on nije prihvatio ništa što uključuje Vladu Kosova i njega samog, već da je ZSO na nivou koji je sličan Asocijaciji kosovskih opština, na kom opštine mogu same da se udruže. Poziva se na zakone i Ustav Kosova, ali to suštinski nije tačno jer ako pogledamo sporazum iz  2015. o ZSO u njemu se govori da bi Vlada Kosova trebalo da usvoji uredbu koja se tiče ZSO koju će kasnije da prosledi Ustavnom sudu, da on ispita ustavnost  i zakonitnost statuta ZSO, tako da se tu vidi jasna uključenost Vlade u taj proces“, rekao je Šljuka za Kosovo onlajn. 

Prema sporazumima, dodaje on, Vlada Kosova je tu da olakša proces formiranja Zajednice i posledično tranzicije, odnosno integracije preostalih srpskih institucija u kosovski sistem. 

„To ne može da bude urađeno samo na nivou opština i mora da postoji koordinacija između Vlade Kosova i Vlade Srbije, tu će postojati mnogi problemi koji moraju da se rešavaju na tom nivou, a ne na nivou lokalnih samouprava. Čitav jedan sistem treba da se uskladi između Srbije i Kosova, poput finansiranja institucija i sve to zahteva uključivanje viših nivoa odlučivanja, odnosno, uključivanje Vlade Kosova“, ističe Šljuka. 

ZSO је, podseća, uspostavljena sporazumom koji je ratifikovala Skupština Kosova čime to postala međunarodna obaveza.

„Na drugoj strani, Asocijacija kosovskih opština je nešto što su opštine uradile same, samostalno između sebe i ona nije zasnovana ni na jednom međunarodnom sporazumu“, kaže Šljuka. 

Politikolog Ognjen Gogić takođe ukazuje da Kurti želi da svede ZSO na postojeću Asocijaciju kosovskih opština, ali ističe da ZSO to ne može da bude jer iz sporazuma proizlazi da ona ima dodatna ovlašćenja koje joj prenosi vlada sa centralnog nivoa.

„Zajednica ima nadležnosti koje su više od nadležnosti pojedinačnih opština i ima određena prava da bude predstavljena na centralnom nivou. Ona po definiciji i po sporazumima ima dodatna ovlašćenja, koja Asocijacija kosovskih opština nema“, ističe Gogić. 

On smatra i da je Aljbin Kurti promenio retoriku i napravio iskorak u odnosu na svoje ranije stavove kada je rekao da „ne može on da napravi Zajednicu srpskih opština, jer to nije u nadležnosti izvršne vlasti“, jer je time, kaže Gogić, Kurti ukazao da ZSO može da bude formirana, ali da nije on kao premijer taj ko treba da je osnuje.

U Kurtijevim rečima, ipak dodaje, ima „trunke istine“, ali isto tako napominje da bez saradnje sa Vladom Kosova proces formiranja ZSO nije moguć. 

„Formalnopravno gledano ZSO ne formira Vlada Kosova, već konstitutivna skupština ZSO koju sačinjavaju odbornici iz deset opština sa srpskom većinom na Kosovu. Konstitutivna skupština je ta koja usvaja Statut i tako Zajednica nastaje.

Međutim, da bi Zajednica ušla u pravni poredak Kosova potreban je još jedan dokument, a to je uredba Vlade Kosova. Prema sporazumu iz 2015. godine, Vlada Kosova donosi uredbu kojom potvrđuje statut Zajednice i kojom Zajednici dodaje nova ovlašćenja, odnosno prenosi nadležnosti na Zajednicu sa centralnog nivoa. Reč je o procesu koji je dvosmeran. I opštine, ali i centralna vlast prenose nadležnosti na Zajednicu“, ukazuje Gogić.

U ovom momentu, dodaje on, potrebno je da Vlada Kosova predstavi svoju uredbu kojom bi uvažila Zajednicu kao deo pravnog poretka Kosova. 

„To je ono što niko Kurtiju još uvek ne traži. To još nije došlo na dnevni red, iako bi trebalo“, ističe naš sagovornik.

I politički analitičar Belgzim Kamberi kaže za Kosovo onlajn da je prema dogovorima postignutim u okviru dijaloga u Briselu 2013. i 2015. Vlada Kosova zadužena da Ustavnom sudu pošalje dekret o Zajednici srpskih opština, a da su poslednje izjave premijera Kosova Aljbina Kurtija po kojima osnivanje ZSO nije u nadležnosti izvršne vlasti taktika kojom se pokazuje da postoji problem sa formiranjem ZSO.

„To treba da se posmatra kao politička retorika koja nije povezana samo sa predstojećim izborima, nego i sa političkom procesom uopšte, uzimajući u obzir da se sporazumi iz Brisela ne implementiraju. Takva retorika će se nastaviti i posle izbora u februaru“, ocenjuje Kamberi. 

On ukazuje i da do formiranja ZSO ne može doći bez novih izbora na severu Kosova.

„U opštinama na severu Kosova treba da se održe novi izbori i da postoje legitimni predstavnici građana tih opština u kojima je stanovništvo većinski srpsko. Bez tih izbora ne možemo da imamo zaključivanje procesa formiranja Zajednice. Prema sporazumu iz 2013. i 2015. prvo Vlada Kosova šalje dekret Ustavnom sudu, a paralelno ili što pre treba da imamo i nove izbore u opštinama na severu Kosova“, kaže Kamberi.

Nešto drugačije gledište po pitanju nadležnosti ima politički analitičar Sadri Ramabaja koji navodi za Kosovo onlajn da je prema Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi i prema Zakonu Kosova o lokalnoj samoupravi, formiranje nevladinih organizacija, "a samim tim i Zajednice srpskih opština u nadležnosti opština", ali kako dodaje to proizilazi i iz Ahtisarijevog plana.

Ramabaja je i mišljenja da je Srbija ta koja nema političku volju za stvaranjem ZSO dok izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija, kako kaže, ne treba tretirati kao izbornu političku retoriku, već kao poziv na učešće Srba u aktivnom političkom životu, na parlamentarnim izborima, a potom i na izborima za lokalnu samoupravu, kako bi se stvorili preduslovi za normalan politički život Srba na severu Kosova, poput onih u drugim delovima Kosova.