RSE: SAD i EU "stežu obruč" oko Kosova i Srbije

Trenutno insistiranje međunarodne zajednice na postizanju sporazuma Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa je na najvišem nivou u poslednjih desetak godina, koliko dve strane vode dijalog posredstvom Evropske unije (EU), saglasni su politički analitičar sa Kosova Agon Maljići i stručnjak za regionalnu politiku iz Srbije Aleksandar Popov, uz ocenu "da su se Priština i Beograd previše igrali kako bi izbegli obaveze koje su prihvatali", piše Radio Slobodna Evropa.

Popov, koji je na čelu Centra za regionalizam u Novom Sadu, navodi da bi predstojeći sastanak Kurtija i Vučića na Ohridu mogao da bude "pripremna faza za pristup finalizaciji kosovskog pitanja", ali je uveren da EU i SAD neće dozvoliti "opstrukciju dogovorenog".

Ukazuje da su Kosovo i Srbija do sada uspevali da "izbegavaju" realizaciju prethodnih sporazuma jer nije bilo sinhronizovanog delovanja SAD i EU.

Prema njegovim rečima, američke diplomate otvorenije i direktnije upozoravaju Prištinu i Beogad da se mogu suočiti sa posledicama ukoliko ne budu kooperativne po pitanju evropskog predloga.

RSE podseća da su SAD sa drugim zapadnim zemljama podržale predlog, a američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je bio i direktno uključen u posredničku ili šatl diplomatiju, koja je imala za cilj da Kosovo i Srbija prihvate evropski plan za normalizaciju odnosa.

"Da toga nije bilo, znači sinhronizovanog delovanja SAD i EU, ne bi došlo ni do pomaka oko ovog zajedničkog dokumenta francusko-nemačkog, koji je EU prihvatila kao svoj, niti do ovih daljih koraka. Evo, sledeći korak je Ohrid", navodi Popov.

On dodaje da je stranama jasno stavljeno do znanja da će pretrpeti posledice ukoliko ne prihvate predlog EU i smatra da je to neka vrsta garancije da će on biti implementiran.

Evropski predlog o normalizaciji odnosa bi, pored ostalog, trebao da dovede do međusobnog priznanja dokumenta i nacionalnih simbola, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate, navodi RSE i dodaje da su o svim ovim pitanjima su Kosovo i Srbija već postigli pojedinačne sporazume u okviru dijaloga.

Agon Maljići ocenjuje da je situacija ovoga puta drugačija jer su se angažovale SAD, odnosno da su one postale "motor celog procesa".

Uveren je da će evropski plan, kada ga dve strane potpišu biti obavezujući dokument, koji će morati da se implementira.

Ukoliko se, ipak, predlog ne potpiše onda će on, kako kaže Maljići, ostati samo usmeni dogovor bez velikog značaja.

"U ovom trenutku, dakle, Kosovo i Srbija su prinuđeni da procene koliko su spremni da se suoče sa posledicama. Poenta je da je Vučić na kraju svoje geopolitičke igre i percepcije, koju je stvorio na Zapadu – posebno u SAD – da je spreman da ide ka sporazumu sa Kosovom. Nakon decenije dijaloga, mislim da je njegov manevarski prostor ističe", kaže Maljići.

Zaključuje i da bi Kurti i Vučić radije da ne potpisuju sporazum, te dodaje da je srpski predsednik nastojao da "krivicu neuspeha" prebaci na Kosovo.

Popov, takođe, smatra da su dvojica lidera pokušala da izbegnu odgovornost i u tom kontekstu kaže da su se Kurti i Vučić nadali da "upravo onaj drugi neće prihvatiti predlog".

"Vučić je prihvatio (predlog) pa je njega (Kurtija) doveo u nezgodnu poziciju. Međutim, pritisnut od strane zapada Kurti je morao da prihvati. Vučić se u međuvremenu našao pod velikim pritiskom domaće javnosti, posebno ovih desničarskih snaga", ukazuje Popov.

Evropski predlog u Srbiji nisu podržale ni opozicione partije a slična je situacija i na Kosovu gde su najveće opozicione stranke, Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova, izrazili rezerve.

Maljići poslednje oprečne izjave Kurtija i Vučića vidi kao sredstvo za unutrašnju upotrebu, ali i način da učvrste svoju poziciju u pregovaračkom procesu, odnosno da dobiju na vremenu.

Evropski predlog za normalizaciju odnosa sadrži 11 tačaka i trebao bi da reši sporna pitanja između dve strane. Ipak, u njemu postoje tačke koje Vučić, odnosno Kurti ne prihvataju u potpunosti.

Maljići smatra da Vučić pitanje članstva u UN koristi "kao neku vrstu nameštene laži", te ukazuje da tako nešto trenutno nije moguće zbog veta koji Rusija može da iskoristi.

"To što je on odabrao pitanje Ujedinjenih nacija kao crvenu liniju, kao i priznanje, pre govori o spremnosti ili otvorenosti za potpisivanje sporazuma, jer ova dva pitanja nisu na stolu. On (Vučić) ovim pokušava da, u trenutku kada se (sporazum) potpiše, izađe i kaže pred svojim javnim mnjenjem da je pobedio. Ja to više vidim kao strategiju, pripremu terena", kaže Maljići.

Dodaje da, s druge strane Kurti pokušava da Zajednicu opština sa srpskom većinom, koja srpskoj zajednici može dati "određeni nivo samoupravljanja na Kosovu", uspostavi pod drugim imenom.