Šalja: Članovi Vlade koji su i poslanici prekoračuju svoje nadležnosti

Članovi Vlade Kosova u tehničkom mandatu, koji su istovremeno i poslanici na meti su kritika predstavnika civilnog društva zbog zloupotrebe službenih ovlašćenja i kršenja Zakona o vladi. Gezim Šalja iz Kosovskog pravnog instituta kaže da zvaničnici koji obavljaju dvostruke funkcije prekoračuju svoje nadležnosti, prenosi Radio Slobodna Evropa. Navodi i da je DSK podneo je 17 krivičnih prijava Kancelariji specijalnog tužilaštva protiv premijera, ministara i njihovih zamenika, koji su i poslanici, za moguću zloupotrebu službenog položaja. Ministarka u tehničkom mandatu Arberije Nagavci potvrdila je da su istražitelji tražili podatke o odlukama koje je donelo njeno Ministarstvo.

Šalja ističe da članovi vlade koji su i poslanici, odnosno obavljaju dvostruke funkcije, prekoračuju njhove nadležnosti.

„Vlada, prema Ustavu i Zakonu, koji je sada potvrdio Vrhovni sud, veoma dobro zna da ne može da obavlja te funkcije. Njihovo obavljanje je protivustavno i nezakonito“, kaže Šalja za RSE.

Ministarka u tehničkom mandatu koja je i poslanica je Arberi Nagavci, koja je za RSE rekla da prima samo ministarsku platu, ne i poslaničku.

Vladini zvaničnici, pa i Aljbin Kurti, ostanak na funkciji pravdali su argumentom da „država ne može imati vakuum u upravljanju i da Vlada ne može imati prekid rada“, podseća RSE.

Kurtijeva vlada je u tehničkom mandatu od 23. marta, kada joj je istekao mandat, dok parlament još uvek nije konstituisan.

Zakon o vladi, u članu 26, zahteva da svaki član Vlade koji je izabran za poslanika mora da podnese ostavku na svoju funkciju u izvršnoj vlasti pre potvrđivanja rezultata izbora.

Ali, čak i nakon potvrđivanja rezultata parlamentarnih izbora, 27. marta od strane CIK-a, 17 članova Vlade, iako potvrđeni poslanici, nastavili su da obavljaju svoje izvršne funkcije.

Bivša ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju i bivša zamenica premijera Emilija Redžepi obavljale su obe funkcije do 26. avgusta, kada su izabrane za potpredsednice parlamenta.

Trenutno, 15 zvaničnika i dalje istovremeno obavlja izvršne i zakonodavne funkcije, ukazuje RSE.

Vrhovni sud je 15. jula poništio administrativno uputstvo ministra finansija u tehničkom mandatu Hekurana Muratija, potvrđujući da je obavljanje dve funkcije – poslanika i ministra - zabranjeno članom 72. Ustava. Administrativno uputstvo se odnosilo na upotrebu fiskalnih uređaja.

Aktuelna vlada je odluku Vrhovnog suda nazvala „proizvoljnom“, ali ju je ipak sprovela.

Tokom svog mandata, donela je i druge odluke i izvršila nekoliko imenovanja za direktore, uključujući i direktore Kosovskog instituta za javnu upravu, Kosovske agencije za forenziku i Inspektorata za obrazovanje.

Takođe, izvršna vlast je odobrila nekoliko propisa, kao što je onaj za obuku, testiranje i sertifikaciju inspektora, propis o postupku za prijem u državnu službu, kao i izmenu statuta regionalnog vodovoda „Mitrovica D.A.“, dok je Ministarstvo kulture, omladine i sporta takođe je oduzelo licencu Udruženju za kolektivno upravljanje autorskim pravima (APIK) i dodelilo je Kosovskom udruženju za muzička prava.

Na pitanje da li se imenovanja i odluke aktuelne izvršne vlasti mogu osporiti ako tužilaštvo pokrene istrage krivične odgovornosti protiv Vlade i ministara, Šalja odgovara – ne nužno.

On naglašava da se pravna sigurnost mora održati, posebno za građane koji mogu biti uključeni u ove postupke.

„Iz tog razloga, ne može se reći da se sve odluke donose automatski, osim u slučajevima kada je neka od njih potencijalno korumpirana“, objašnjava Šalja.

Međutim, dodaje, stranke koje smatraju da su oštećene podzakonskim aktima koje je usvojila aktuelna Vlada mogu se žaliti Vrhovnom sudu.

Čak i odluke koje utiču na pojedinačne slučajeve, građani imaju pravo da se obrate redovnim sudovima, kaže Šalja.

Predstavnici civilnog društva i neki bivši članovi opozicije kažu da postoji zakonski osnov za istragu krivične odgovornosti zvaničnika od strane pravosudnih institucija.

Radio Slobodna Evropa je zatražio potvrdu od Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova, ali, do objavljivanja ovog članka, nije dobio odgovor.

Od maja, Demokratski savez Kosova - koji je bio u opoziciji u prethodnom sazivu - podneo je 17 krivičnih prijava Kancelariji specijalnog tužilaštva protiv vršioca dužnosti premijera, Aljbina Kurtija, ministara i zamenika ministra na dužnosti, koji su takođe izabrani za poslanike.

Optuženi su za kršenje Zakona o vladi i moguću zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja.

Ove izveštaje su podnele poslanice DSK, Doarsa Kica-Dželjilji i Hikmete Bajrami.

Kica-Dželjilji kaže da je Kancelarija specijalnog tužilaštva 5. juna pismom zatražila dodatne informacije u vezi sa navodnim kršenjima i od tada nisu imali dalji kontakt.

„Objasnili smo pravni osnov zašto nemaju pravo da donose odluke i ne mogu da koriste državnu imovinu. Sve što smo dobili je to pismo“, kazala je ona za RSE.

Prema njenim rečima, mogućnost krivične istrage postoji na dva nivoa: članovi aktuelne Vlade koji su istovremeno i poslanici ne mogu da donose odluke i ne mogu da koriste državnu imovinu sa izvršne pozicije.

Nagavci je potvrdila da su istražitelji tražili podatke o odlukama koje je donelo ministarstvo kojim ona rukovodi tokom svog mandata.

„Poslali smo im materijale koje su tražili u pisanoj formi. Nije bilo intervjua niti bilo kakvog poziva - barem ne za mene“, kaže Nagavci.

Prema Zakoniku o krivičnom postupku, tužilac ima pravo, u roku od 30 dana od podnošenja krivične prijave, da zatraži dodatne informacije kako bi proverio da li su navodi u njoj osnovani.

U ovom slučaju, nakon što tužilac zatraži dodatne informacije, ima šest meseci od dana podnošenja početne prijave da donese rešenje o odbacivanju krivične prijave ili o pokretanju istrage.

Medžide Demoli iz Pokreta FOL - nevladine organizacije posvećene promociji transparentnosti i odgovornosti u javnim institucijama - kaže da bi saopštenje Tužilaštva o tome da li je već pokrenulo istragu bilo od interesa za javnost.

„Nažalost, u mnogim procesima ima mnogo kašnjenja, i ovo nije izuzetak. Proći će neko vreme pre nego što dobijemo odluku ili zvanično saopštenje Specijalnog tužilaštva o tome šta se dešava sa ovim slučajem“, kaže Demoli za Radio Slobodna Evropa.

Prema Šaljinim rečima, Tužilaštvo je u zakonskim rokovima, ali to ne znači da „mora da čeka poslednji dan roka da bi pružilo obaveštenje u vezi sa slučajem“.

Kosovo će 12. oktobra održati izbore za gradonačelnike i odbornike skupština opština.

Šalja naglašava da svaka odluka Tužilaštva, kakva god da je, može uticati na politička dešavanja, ali to ne bi trebalo da bude briga za instituciju.

„Državni tužilac, kao institucija za sprovođenje zakona, ne bi trebalo da razmatra kako slučaj može uticati na izbore ili dnevnu politiku“, kaže on.

Sličnog je mišljenja i analitičar Imer Muškolaj, koji kaže da bi Tužilaštvo i druge pravosudne institucije trebalo da reaguju što je pre moguće, posebno kada odluke utiču na izvršnu vlast.

Međutim, Muškolaj dodaje da na Kosovu političke stranke često različito tumače sudske odluke.

„Takav pristup, nažalost, mogao bi se nastaviti čak i kada bismo sada imali odluku ili odgovor Tužilaštva, posebno kada smo još bliži održavanju lokalnih izbora, kao i mogućnosti održavanja drugih prevremenih [parlamentarnih] izbora“, kaže Muškolaj.

Kosovo čeka objavljivanje presude Ustavnog suda, od 30. septembra, kojom je utvrđeno da konstitutivna sednica Skupštine, koja je počela 15. aprila, nije završena i da se mora završiti u roku od 12 dana od stupanja na snagu ove presude.