RSE: „Virtuelni sukobi” predsedništva i vlade mogu narušiti kredibilitepo

Sukobi preko društvenih mreža između predstavnika Predsedništva i Vlade Kosova, javno su ispoljavanje tenzija i „nenormalne” komunikacije između ove dve institucije zemlje, ocenjuju poznavaoci političkih dešavanja za Radio Slobodna Evropa.

Zahtev predsednika Kosova Vjose Osmani Vladi Kosova 3. aprila da obustavi carinu od 10 odsto za robu iz Sjedinjenih Američkih Država, postao je povod za sukob oštrim tonovima komunikacije na društvenim mrežama, između Hekurana Muratija, vršioca dužnosti ministra finansija, i Bekima Kupine, savetnika predsednika za medije.

Predsednica Osmani uputila je svoj zahtev Vladi 3. aprila na društvenoj mreži „X“, dan nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo slične carine na uvoz sa Kosova.

Na njen zahtev je bez gubljenja vremena odgovorio vršilac dužnosti ministra Murati, rekavši da je predsednik to objavio na društvenim mrežama samo tri minuta nakon što je zahtev upućen na zvaničnu adresu Vlade.

„Svaka ozbiljna država se bavi ovim pitanjima van medija, a javnost je obaveštena kada se odluka donese“, napisao je Murati 2. aprila na društvenoj mreži Fejsbuk i dodao da o temi sporazuma o slobodnoj trgovini sa SAD Vlada razgovara sa američkim zvaničnicima od 2023. godine.

Na Muratovu izjavu reagovao je savetnik predsednika Kupina, koji je ministra opisao kao „poslednju osobu u ovoj zemlji koja može ozbiljno da razgovara sa nama”.

Kupina je u reagovanju na Fejsbuku optužio Muratija da „ne razume da, prema Ustavu i komentaru Ustava, ciljeve spoljne politike određuje institucija Predsedništva”.

„Vidi se da komunikacija između Predsedništva i Vlade nije na najboljem mogućem nivou, kao što je bila na njihovim počecima“, kaže Bekim Salihu iz Instituta za napredne studije – GAP za Radio Slobodna Evropa.

Sociolog i politički analitičar Artan Muhadžiri smatra da onlajn sukob osoblja Predsedništva sa ministrom na funkciji „pokazuje naivnost institucionalne političke kulture“ na Kosovu.

„To je dokaz jedne osrednje ideje da se veliki problemi između stubova države rešavaju na javni način, a ne kroz normalne kanale direktne komunikacije predsednika i premijera“, naglašava Muhadžiri.

Ko je u pravu?

Salihu i Muhadžiri ocenjuju da su ciljevi spoljne politike zemlje u nadležnosti predsednika Kosova.

Takođe, saglasni su da predlog predsednice Osmani Vladi za suspenziju carinske tarife za američku robu ne prelazi njena ovlašćenja, dok se objavljivanjem ovog predloga na društvenim mrežama ne krše protokolarna pravila ove institucije. Međutim, oni imaju različita mišljenja o svrsi i efektu ove publikacije.

„Ovakvu vrstu nepotrebnog sukoba sam video, kao preterivanje sa obe strane. To što je takav zahtev objavljen ne predstavlja nikakvo kršenje, grešku ili izvrtanje. Nigde nije rečeno, ni u protokolarnim, ni u zvaničnim aspektima da se zahtevi ove prirode ne objavljuju“, naglašava Salihu.

Muhadžiri deli isti stav sa njim po ovom pitanju. Međutim, naglašava da oštri tonovi, koje su predstavnici Predsedništva i Vlade koristili tokom javne komunikacije putem društvenih mreža, govore o još jednom aspektu međuinstitucionalnih odnosa.

„Sama činjenica da su Predsedništvo i Vlada izabrali ovakav način komunikacije govori da je glavni cilj bio da se kosovsko javno mnjenje obavesti, da se građani informišu o niskom nivou odnosa između ove dve institucije i o bilo kakvom potencijalnom sukobu koji će doći kao rezultat ulaska u proces izbora novog predsednika“, naglašava Muhadžiri.

Očekivani sudari

Zajednički put predsednice Osmani i vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija započeo je pre oko četiri godine. Međutim, tokom prošle godine primećeno je i zahlađenje međusobnih odnosa.

Predsedništvo je u maju 2024. reagovalo rekavši da ga Vlada uopšte nije konsultovala u vezi sa pismom koje je uputila Savetu Evrope, da ga obavesti o nameri da izradi i uputi Ustavnom sudu nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom.

Kurti je, u junu iste godine, naglasio da ne veruje da postoje nepremostive razlike između njega i drugih šefova država, uključujući Osmani. Međutim, nedavni sukobi vratili su tenzije između dve institucije u oči javnosti, tvrde oni koji su upoznati sa političkim dešavanjima.

Salihu ističe da razlozi za nesuglasice između Predsedništva i Vlade mogu biti različiti, počev od nesklonosti prema stavovima jedne ili druge institucije u vezi sa određenim temama ili dešavanjima.

„Očigledno, u mišljenju se vidi da postoji tenzija između Predsedništva i Vlade. U nekim slučajevima je bilo signala iz Vlade da ne odobravaju, ili preferiraju pozicije Predsedništva ili obrnuto. Međutim, obe strane su se plašile i plaše se da je otvoreni sukob između njih njihov politički gubitak, više od onoga što bi mogli da dobiju“, kaže Salihu.

Najnoviji okršaj preko društvenih mreža Muhadžiri vidi kao „uvertiru u veoma naporan i komplikovan proces izbora predsednika” zemlje, u aprilu sledeće godine.

Prema njegovim rečima, ostaje da se vidi da li će se predsednica Osmani kandidovati za drugi mandat.

Ali, kako kaže, odnosi Osmanijeve sa Kurtijem, čija partija takođe polaže mandat na vlast, posle pobede na parlamentarnim izborima 9. februara, više nisu isti kao na početku. On naglašava da ni Kurti nema političku moć kao 2021. godine, kada je pobedio sa preko 50 odsto glasova na parlamentarnim izborima koji su održani te godine, niti predsednica Osmani, koja je na tim izborima bila najglasnija.

Prema Muhadžirijevim rečima, izbori 9. februara nisu proizveli stranku koja bi sama formirala parlamentarnu većinu i novu vladu, već su potrebne koalicije koje će praviti „političke pogodbe“, uključujući izbor predsednika u aprilu 2026. godine.

Ovakva situacija će, kako kaže, povećati tenzije između Predsedništva i nove vlade, za koju Kurti tvrdi da će uskoro formirati.

„Period koji dolazi biće izuzetno konfliktan. To je veoma negativna atmosfera u kosovskom političkom spektru. Apsolutno nema volje za saradnjom niti za realne kompromise. Dakle, imaćemo populizam, imaćemo naivan, agresivan jezik, koji će samo narušiti institucionalni imidž, ali i poverenje građana prema institucijama Kosova“, naglašava Muhadžiri.

Međutim, dvojica poznavalaca političkih dešavanja ocenili su kao razuman zahtev Osmanijeve za suspenziju carinske tarife na američku robu. Zadržavanje ove naknade, koja, prema njihovim rečima, ne utiče značajno na ekonomiju Kosova, je apsurdno.

Eventualna odluka Vlade o suspenziji ili potpunom ukidanju ove naknade, kako su ocenili, poslala bi pozitivne signale sa Kosova u SAD, kao manifestaciju volje za prijateljskom saradnjom dve partnerske zemlje.