Emini: Glavno pitanje za napredak Kosova ka EU ostaje ZSO

Stručnjak za spoljnu politiku Donika Emini izjavila je da su zaključci Saveta Evropske unije o proširenju bili očekivani imajući u vidu kontinuitet politike EU tokom poslednjih pet godina, opisujući deo koji se odnosi na Kosovo rečima „s jedne strane napredak, a sa druge zastoj“. Navodi da formiranje ZSO ostaje politička prepreka za Kosovo na putu ka članstvu u EU. Sa njim je saglasan i Beljgzim Kamberi iz Instituta za socijalne politike „Musine Kokaljari“ u Prištini, koji navodi da početak stvarne primene sporazuma o ZSO ostaje ključno pitanje, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Emini je istakla i neke pozitivne pomake, poput ukidanja kaznenih mera koje su Kosovu uvedene u leto 2023. godine zbog tenzija na severu. Ona, međutim, naglašava da glavno pitanje za napredak Kosova ka EU ostaje Zajednica srpskih opština, piše RSE.

Beljgzim Kamberi iz Instituta za socijalne politike „Musine Kokaljari“ u Prištini takođe primećuje da zaključci EU o proširenju pokazuju da je pristup Kosovu snažno povezan sa sprovođenjem Sporazuma o normalizaciji odnosa i Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, koje su Kosovo i Srbija načelno prihvatili 2023. godine.

Podseća da oni uključuju i Zajednicu srpskih opština, čije formiranje Kosovo odbija, uz obrazloženje da neki elementi sporazuma nisu u skladu sa Ustavom ili zakonima Kosova.

Kamberi smatra da se sada, nakon demokratskog prenosa vlasti u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova i delimičnog ukidanja mera EU, pojavljuju „određeni pozitivni signali“ po ovom pitanju.

Savet za opšta pitanja Evropske unije je ove sedmice usvojio zaključke u vezi sa procesom proširenja EU, a u delu koji se odnosi na Kosovo, naglašena je potreba da se formira Zajednica srpskih opština i u potpunosti sprovedu svi sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine, uključujući i Sporazum iz 2023. godine.

Emini kaže da formiranje ZSO ostaje politička prepreka za Kosovo na putu ka članstvu u EU.

Dodaje da očekivanja EU u vezi sa sprovođenjem ovog sporazuma dolaze u trenutku kada Unija „gotovo da ne ulaže nikakav napor u revitalizaciju dijaloga Kosova i Srbije“.

„U suštini, EU uslovljava evropski put Kosova ne širokim dijalogom sa Srbijom, već isključivo formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom, očekujući da Kosovo deluje u svojevrsnom vakuumu“, kaže Emini.

Ona dodaje da se EU fokusirala na tehnička pitanja, dok su šire političke teme potisnute.

Prema njenim rečima, pitanje formiranja Zajednice ne može se rešiti samo od sebe.

I Kamberi smatra da početak stvarne primene sporazuma o ZSO ostaje ključno pitanje.

„Sada, kada u severnim opštinama postoje legitimne lokalne vlasti, važno je da Kosovo, nakon vanrednih izbora 28. decembra, dobije novu vladu u Prištini. Međutim, i tada postoji rizik od nove političke blokade zbog neslaganja oko načina sprovođenja sporazuma. Jedna od glavnih dilema ostaje da li je moguć napredak bez prethodnog dogovora o redosledu tačaka koje treba sprovesti“, rekao je Kamberi.

Prema njegovim rečima, proces proširenja Evropske unije sve više dobija geopolitički karakter.

„U slučaju Kosova, napredak se više ne meri samo unutrašnjim reformama, već pre svega spremnošću za sprovođenje sporazuma postignutih u dijalogu sa Srbijom. I Kosovo i Srbija imaće poteškoće u napredovanju ka EU bez dosledne primene Sporazuma o normalizaciji odnosa“, rekao je on.

Emini ocenjuje da Kosovo može neograničeno da odlaže ovu međunarodnu obavezu bez neposrednih političkih ili institucionalnih posledica, ali dodaje da situacija ostaje složena.

„Obaveza formiranja Zajednice vezana je za očekivanja EU. Međutim, EU nije stvorila povoljan ambijent za sprovođenje sporazuma. Nedostaju garancije, kako od Srbije, tako i od EU, o konkretnim koristima koje bi Kosovo imalo – bilo na putu ka evropskim integracijama ili u pogledu priznanja od strane pet država članica EU koje ga ne priznaju“, kaže Emini.

Prema njenim rečima, Kosovo se nalazi u „ćorsokaku“, jer će, ukoliko pokuša da odloži proces formiranja Zajednice, biti izloženo kritikama EU i usporavanju integracija, dok su i „jednostrane akcije podjednako rizične“.

Ona ističe da je nakon potpisivanja Sporazuma o normalizaciji odnosa Kosovo moglo bolje da upravlja situacijom – uključujući javnu raspravu i pripremu statuta Zajednice uz podršku strateških saveznika, poput EU i SAD.

Danas, dodaje Emini, postoje očekivanja da bi nova vlada Kosova mogla postepeno da započne debatu, promeni narativ i pristup ZSo i da je oblikuje na način koji ne bi izazvao unutrašnju nefunkcionalnost.

Cilj bi bio poboljšanje života srpske zajednice na Kosovu, uz istovremeno jačanje pozicije Kosova u procesu evropskih integracija i na međunarodnom planu.