Kakve su šanse za formiranje ZSO ako se na Kosovu promeni vlast?

U zaključcima o proširenju EU, između ostalih, našla se i tema Zajednice srpskih opština. Kakav je odnos Samoopredeljenja prema ovoj obavezi videlo se prethodnih godina, a - imajući u vidu da je formiranje ZSO u javnosti demonizovana tema - ni partije koje su trenutno opozicione neće se tome zdušno posvetiti ukoliko dođu na vlast, osim ako ne bude velikog podsticaja međunarodnih aktera, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna. Eventualno bi mogle da pošalju evropski nacrt statuta ZSO na ocenu Ustavnom sudu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Zahtev da Kosovo bez odlaganja započne osnivanje ZSO i da počne da ispunjava obaveze iz sporazuma iz 2023. godine našao se u nacrtu zaključaka o politici proširenja na današnjem sastanku Saveta za opšte poslove EU. 

Da Kosovo mora da preduzme neophodne korake za uspostavljanje Zajednice srpskih opština istakao je prilikom posete Prištini u novembru i Johan Vadeful, šef nemačke diplomatije.

Formiranje ZSO obaveza je Kosova još iz 2013. godine, ratifikovana je u Skupštini, ali diskusije o ovom pitanju među albanskim partijama prethodnih meseci gotovo da nije ni bilo. 

Ne treba ni da čudi. Nešto što bi se protumačilo kao ustupak srpskoj zajednici ne donosi političke poene, a izbori su pred vratima.

Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići mišljenja je da, ako posle izbora dođe do formiranja vlade koju bi činile trenutno opozicione stranke, da bi takva vlada verovatno poslala Ustavnom sudu na ocenu evropski nacrt statuta Zajednice srpskih opština. 

Maljići kaže da se opozicija nije izjašnjavala mnogo po pitanju Zajednice, jer je to bio glavni populistički adut Aljbina Kurtija, ali da su opozicione stranke u suštini za popravljanje odnosa sa Zapadom. I sa Briselom i sa Vašingtonom.

„Kurti je sa Vučićem dogovarao Ohridski sporazum i ako ništa drugo, oni (opozicija) će bar poslati statut Zajednice srpskih opština u Ustavni sud. To je bio uslov i da uđemo u Savet Evrope. Mislim da će bilo koja vlada koja nije Kurtijeva biti mnogo kooperativnija“, rekao je Maljići za Kosovo onlajn

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka takođe veruje da bi vlada koju bi činile stranke koje su sada u opoziciji imala drugačiji odnos prema formiranju Zajednice srpskih opština, jer su te partije iskazivale spremnost za saradnju sa međunarodnim akterima koji zahtevaju formiranje ZSO, ali ističe da je ovo pitanje izuzetno nepopularno među svim albanskim strankama na Kosovu.

Šljuka kaže za Kosovo onlajn da je pitanje koliko će opozicione partije ako dođu na vlast imati podršku međunarodne zajednice da sprovedu ZSO, jer je ova tema u javnoj sferi demonizovana. Oko nje je, dodaje, stvorena velika polarizacija za vreme vlade Aljbina Kurtija.

„Međunarodna zajednica od obe strane u dijalogu deklarativno traži ispunjenje obaveza, ali ne vidimo da se značajnije uključuje u vidu pritiska na strane. Osim toga vidimo da su neke druge tačke u svetu sada zavredele pažnju međunarodne zajednice kao što je situacija u Ukrajini ili u Gazi“, napominje on.   

Kao mogući problem Šljuka vidi i to što će, ako novu vladu naprave opozicione partije, ona morati da bude koaliciona, pa je pitanje koliko bi bila stabilna.

„Ako krene da ispunjava nešto tako nepopularno moglo bi da dođe do njenog pada. Formiranje ZSO je proces koji će sigurno da traje. Možda bi mogli da pošalju nacrt statuta na ocenu, ali za potpuno formiranje Zajednice biće potreban duži vremenski period, od možda godinu ili dve i onda je pitanje da li će ta vlada biti stabilna i dugoročna da bi mogla da isporuči tako nešto“, ukazuje Šljuka.

U slučaju promene vlasti na centralnom nivou kaže da ne treba očekivati drastičnu promenu pristupa prema srpskoj zajednici generalno, ali veruje da bi bilo bolje nego za vreme vlasti Samoopredeljenja. 

„Ne bih rekao da oni preterano vole da ispunjavaju stvari koje bi poboljšale status srpske zajednice, ali žele bolju saradnju sa međunarodnim partnerima. Bitna im je njihova podrška i onda će verovatno biti spremniji da ispune čak i te nepopularne odluke i da načine neki korak napred u normalizaciji odnosa ili deeskalaciji, uz podršku, zeleno svetlo i uz možda neke garancije međunarodne zajednice. Suštinski nemaju direktno politički interes za takve poteze jer to može da ih košta političkih poena“, navodi naš sagovornik.

Situacija je, kako ističe, toliko polarizovana da će svaka odluka koja bi bila neki ustupak Srbima biti promatrana od strane opozicije, posebno ako će opozicija biti Samoopredeljenje, odnosno Aljbin Kurti.

Ni Petar Ćurčić, istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu, nije optimista da ZSO može da bude formirana u kraćem roku po formiranju nove vlade Kosova, bez obzira na zahteve EU. 

On kaže da je u ovom trenutku teško predvideti da li bi, ukoliko posle izbora 28. decembra novu vladu na Kosovu formiraju stranke koje su sada opozicione, ta vlada bila spremnija da formira Zajednicu, posebno imajući u vidu vrlo jak i izražen albanski nacionalizam, ne samo na Kosovu, nego i u dijaspori.

„Svaka strana će želeti da bude 'albanskija' u odnosu na onu koja je na vlasti. To rešenje će morati da uključi sve albanske predstavnike, a kako će to izgledati, zavisiće pre svega od dinamike odnosa sa zapadnim saveznicima“, rekao je Ćurčić za Kosovo onlajn. 

Kada je reč o ZSO, prema njegovim rečima, u vidu treba imati tri perspektive. 

„Jedna je srpska u kojoj se podrazumeva da prištinske institucije formiraju ZSO, na koju su se obavezale još pre više od deset godina Briselskim sporazumom. Od tada postoji obaveza Prištine, a to se nije dogodilo, imajući u vidu da je Samoopredeljenje skoro pola decenije na vlasti, a i da je pre toga na vlasti bila složena koalicija albanskih stranaka. Oni prosto nisu želeli da formiraju ZSO i to je ta druga perspektiva - politička volja u Prištini. Od Prištine ne očekujem da će samoinicijativno moći da pokrene tu proceduru, bez obzira ko god je na vlasti“, navodi Ćurčić. 

Treća perspektiva, dodaje, odnosi se na evropske institucije i šire međunarodne faktore.

„Tu pre svega mislim na Sjedinjene Američke Države koje su na neki način malo zaoštrile retoriku prema Prištini, a uz to imamo i Evropsku uniju. Uz neki proces pregovora i razgovora nadamo se da bi evropska strana mogla da utiče na Prištinu da se intenzivira formiranje Zajednice koja je važna za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali na kraći i srednji rok nisam optimista da će doći do toga“, ističe on.