Analitičari: Kakofonija i borba ega u spoljnoj politici Kosova

Spoljna politika Kosova nalazi se u teškoj situaciji – sankcije EU, neizvesnost u odnosima sa SAD i nerešeni izazovi u dijalogu sa Srbijom, dok je dodatno komplikuje očigledan nedostatak koordinacije između institucija i dvosmislenost u definisanju stavova pred međunarodnim partnerima, konstatuje Radio Slobodna Evropa. Bivši diplomata Aljbert Prenkaj primećuje da Kosovo nema spoljnu politiku izgrađenu na jasnoj strategiji i konsolidovanim savezima, dok analitičarka Donika Emini kaže da nekoordinisani pristupi predstavljaju Kosovo kao „nestabilnu i neozbiljnu državu“.

Prema Prenkajevim rečima, Kosovo nema spoljnu politiku izgrađenu na jasnoj strategiji i konsolidovanim savezima, a nedostaju i konvergencija, saradnja i sinergija sa SAD i EU.

„Kosovo doživljava gušenje, samozatvaranje i izgubilo je relevantnost na međunarodnoj sceni. Postoji potpuni nedostatak koordinacije, kakofonija u spoljnoj politici, što je, kao rezultat toga, donelo sankcije“, rekao je Prenkaj za RSE.

Više od dve godine Kosovo je pod sankcijama EU zbog vladinih jednostranih odluka štetnih za srpsku zajednicu. SAD su nedavno obustavile pokretanje strateškog dijaloga sa Kosovom. Krajem prošlog meseca, Vjosa Osmani, Aljbin Kurti i Donika Gervala boravili su u SAD tokom zasedanja Generalne skupštine UN, ali su imali odvojene agende, podseća RSE.

Osmani je objavila fotografije susreta sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i državnim sekretarom SAD Markom Rubiom. Gervala je učestvovala na forumu ministarki spoljnih poslova i održala odvojene sastanke sa kolegama iz Albanije i Andore, dok je Kurti podelio snimke sa sastanaka sa kongresmenima, studentima, albanskom dijasporom i drugima.

Ali, nije bilo izveštaja o bilo kakvim sastancima između Kurtija ili Gervale sa predstavnicima Stejt departmenta SAD. Slično tome, nije bilo zajedničkih sastanaka između kosovskih lidera i lidera SAD ili drugih zemalja.

Prema Ustavu Kosova, član 84, spoljna politika je u nadležnosti Predsedništva.

Pre četiri godine Osmani i Kurti udružili su snage na izbornoj listi, obećavajući zajedničku političku viziju.

Ali, njihov put nije uvek bio isti. Razlike su se pojavile u odnosima sa saveznicima, u debati o Zajednici opština sa većinom srpskog stanovništva, o tarifama na američku robu i o drugim pitanjima. Ponekad su bile otvorene, a ponekad indirektnije.

Za Doniku Emini iz Evropske savetodavne grupe za balkansku politiku, ovi sukobi u spoljnoj politici nisu novi, uz podsećanje na slučaj bivšeg predsednika Hašima Tačija i bivšeg premijera Ramuša Haradinaja, kada su se sukobili oko ideje o promeni granica između Kosova i Srbije 2018. godine.

Prema njenim rečima, nekoordinisani pristupi predstavljaju Kosovo kao nestabilnu i neozbiljnu državu u očima međunarodne zajednice.

„Na primer, nedostatak odgovarajuće koordinacije u vreme kada su mere EU uvedene za Kosovo, jer je postojao šestomesečni period mera koje nisu bile odluka Saveta [EU] i dok nisu donete... šest meseci su mogli da koordinišu sa pravilnijom diplomatijom, kako bi poslali jasne poruke Briselu... ali i Kurti i Osmani su zanemarivali ovaj posao“, kaže Emini za RSE.

Radio Slobodna Evropa je uputila pitanja i kabinetu predsednice, Vladi Kosova i Ministarstvu spoljnih poslova, ali su odgovori izostali.

Prenkaj smatra i da trvenja između lidera nisu samo razlike u mišljenjima, već „borba za dominaciju ega“ koja otežava izgradnju zajedničke vizije.

I Emini je saglasna sa tim.

„Delujemo sa spoljnom politikom koja se formira 'ad hok', na dnevnoj političkoj osnovi, za unutrašnju upotrebu, a ne za spoljne proračune. To jest, to je lična politička agenda određenih pojedinaca na Kosovu, to je politički proračun i ego“, kaže ona.

Prenkaj je uveren da put ka povratku Kosova na međunarodnu scenu vodi kroz ispunjavanje obaveza preuzetih u dijalogu za normalizaciju odnosa sa Srbijom. Prema njegovim rečima, Kosovo mora pokazati da je spremno da sprovede sporazume.

„U ovom slučaju, radi se o (osnivanju) Zajednice opština sa srpskom većinom. A onda možemo zahtevati ukidanje mera, početak procesa članstva u Savetu Evrope, priznavanje pet zemalja EU u paketu i tako dalje“, kaže Prenkaj.

Podvlači i da spoljna politika mora da predstavlja interese svih građana Kosova - uključujući i srpsku zajednicu, te da bi svaki konfliktni pristup prema srpskoj zajednici samo produbio izolaciju Kosova.

Emini smatra da je Kosovo napravilo ozbiljan propust time što nije izgradilo nijedan održivi kanal komunikacije sa vladom nemačkog kancelara Fridriha Merca, s obzirom na ključnu ulogu koju Berlin ima unutar EU.

To je, kaže ona, značajno ograničilo mogućnosti Kosova da napreduje na evropskoj agendi.

Nedostatak strategije je primetan i u Vašingtonu. Od prošle godine, Kosovo nije imalo nijedan aktivan ugovor o lobiranju u Sjedinjenim Državama. Zvanična veb stranica Zakona o registraciji stranih agenata Ministarstva pravde SAD ne navodi nijedan takv aktivan sporazum, za razliku od Srbije, na primer, koja ima šest aktivnih ugovora o lobiranju - jasna prednost u diplomatskoj trci.

Da bi ilustrovala kako bi mala i ograničena država trebalo da funkcioniše na međunarodnoj sceni, Emini navodi primer Tajvana, koji je, iako nema podršku mnogih zemalja i van je važnih međunarodnih organizacija zbog pritiska Kine, uspeo da izgradi koherentnu spoljnu politiku, zahvaljujući funkcionalnoj demokratiji i bliskoj koordinaciji sa strateškim partnerima.

Prenkaj takođe podseća da se države ne mere retorikom, već opipljivim elementima snage i kapaciteta.

„Vestfalskim sporazumom, koji je osnova diplomatije i međunarodnog prava, države su definisane na osnovu četiri prerogativa: teritorije, demografije, bezbednosti i ekonomije. Kosovo ima sve ovo, ali u maloj meri u poređenju sa drugim zemljama; stoga, u skladu sa ovim prerogativima, mora da preuzme svoju ulogu u spoljnoj politici i na međunarodnoj sceni“, kaže Prenkaj.

Sagovornici su saglasni da je Kosovu potrebna spoljna politika koja prevazilazi unutrašnja rivalstva i stavlja državni interes iznad ličnog ega.

Prema rečima Emini, Kosovo mora početi tako što će ispraviti sopstvene greške i učiniti sve što je u njegovoj moći da ukine kaznene mere EU, koje su blokirale milione evra i važne sastanke.

Dodala je i da više nema zaštitnika koji bi držali Kosovo na njegovim plećima - sva strana energija je nestala.