Osmani i Kurti u Americi: Novi pokušaj zbližavanja Kosova i SAD ili fotografije za uspomenu?

Tokom prošle i ove nedelje u SAD su boravili i kosovska predsednica Vjosa Osmani i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti. Rezultat: više odvojenih susreta sa evropskim i američkim zvaničnicima, i nekoliko „fotografija za uspomenu“ od kojih je ona Osmani i Trampa najvrednija. Analitičari u Prištini tvrde da je „američka turneja“ pokazala nemoć kosovske spoljne politike i diplomatije. Za sagovornike Kosovo onlajna u pitanju je „vađenje kestenja iz vatre“ - pokušaj približavanja Vašingtonu nakon suspenzije planiranog strateškog dijaloga.

Piše: Đorđe Barović

Sastanci na marginama 80. zasedanja Generalne skupštine UN, a zatim i susreti sa dijasporom, studentima i po nekim kongresmenom ili senatorom - obeležavaju „američku turneju“ kosovske predsednice Vjose Osmani i premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija.

Poseta je usledila nakon odluke SAD da suspenduju planirani strateški dijalog sa Kosovom.

Poruke Osmani

Nakon prijema za predsednika Trampa u Njujorku, Osmani je navela da je sa svetskim liderima imala „važne razgovore“ u interesu Kosova. Prethodno uz fotografiju sa američkim predsednikom istakla je da se „protokolarno planirani sastanak sa predsednikom Trampom pretvorio u dug i veoma sadržajan razgovor.

„Predsednik Tramp je na ovom događaju proveo sat i 28 minuta. U proseku, to je 36 sekundi po lideru. Sada zamislite kakav se dug i veoma sadržajan razgovor mogao tamo održati...“, reagovao je diplomatski stručnjak Emir Abraši.

Poruke Kurtija

Premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti tokom diskusije u Njujorku na Hadson institutu na temu „Rastuće partnerstvo Kosova i SAD u odbrani i razvoju“, poručio je da je partnerstvo sa SAD zasnovano na tri stuba: diplomatiji, odbrani i razvoju. .

„U diplomatiji se ponekad suočavamo sa razlikama, naročito u vezi sa Srbijom i ilegalnim strukturama koje ona održava na Kosovu. Ali te razlike odnose se na taktiku i operativna pitanja, a ne na vrednosti ili strateške ciljeve“, kazao je Kurti

Odgovor je usledio iz ambasade SAD u Prištini.

„Odluka o obustavi strateškog dijaloga u potpunosti se zasniva na postupcima Vlade Kosova u tehničkom mandatu. Svaka sugestija da je ovo povezano sa Srbijom ili drugim spoljnim akterima je netačna i pokušaj je da se izbegnu ključna pitanja“, poručeno je u ponedeljak iz ove ambasade.

Analitičari, ali i opozicija na Kosovu uglavnom negativno posmatraju „američku turneju“ Osmani i Kurtija.

Bivši kosovski premijer Isa Mustafa ističe da posete Osmani i Kurtija SAD nemaju nikakvu ulogu u obnavljanju strateškog dijaloga sa SAD.

„Poseta Osmani i Kurtija SAD nije istaknuta kao uslov za obnavljanje strateškog dijaloga. Stoga nema nikakvu ulogu. Sastanci koji se održavaju na jesenjem zasedanju Generalne skupštine UN ne nude uslove i mogućnosti za suštinske teme“, rekao je Mustafa.

On je susrete Osmani nazvao „simboličnim i bez stvarnog uticaja“.

„Predsednica se na prijemu koji je organizovan za sve, protokolarno fotografisala sa predsednikom Trampom, što je trajalo koliko i fotografisanje i rukovanje, a takođe se fotografisala i sa državnim sekretarom“, podsetio je Mustafa.

Što se tiče Kurtijevih aktivnosti, Mustafa je rekao da se premijer u tehničkom mandatu nije sastao ni sa kim iz američke vlade i da je dao skandalozne izjave.

Politički analitičar Azem Vlasi tvrdi da je suspenzija strateškog dijaloga sa SAD rezultat Kurtijeve „tvrdoglavosti", a mnogi, poput analitičarke Aide Derguti, smatraju da je njihova poseta Americi -  „izbornog karaktera“.

To tvrdi i član Socijaldemokratske inicijative Artan Nimani koji je otišao i korak dalje tvrdnjom da nije bilo „suštinskih sastanaka“, već su se  Osmani i Kurti u SAD sretali sa „prijateljima i poznanicima“.

„Ako pažljivo analiziramo sastanke koje su imali, osim fotografije predsednice sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, svi ostali su bili susreti među prijateljima i poznanicima, pozivi u konzulate, ili slučajni susreti u hodnicima, hotelima i salama. Dakle, nije bilo nekog suštinskog sastanka kakve smo navikli da vidimo u ranijim posetama kosovskih lidera SAD“, rekao je Nimani.

„Poslanička“ tragikomika

Komentarišući Kurtijevu posetu SAD politikolog Aljbinot Maljoku kaže da su njegove izjave i objašnjenja bili „tragikomični“, ali i u skladu sa njegovom „pozicijom poslanika".

„Njegov govor, njegov način objašnjavanja, njegovo samorazumevanje onoga što misli da bi trebalo ili jeste, u određenim trenucima je delovalo smešno, a da ne pominjemo tragikomično, za odnos koji Kosovo treba da ima sa Sjedinjenim Američkim Državama“, ističe Maljoku za Kosovo pres.

Ironično dodaje da Kurtijeve izjave i susrete u SAD treba posmatrati u „skladu sa njegovim položajem poslanika“.

„Ove posete koje je imao, sve na nivou američkog zakonodavstva, u skladu su sa njegovim položajem poslanika. Vladini zvaničnici se sastaju sa vladinim zvaničnicima, a on još nije uspeo da ima takav sastanak“, navodi Maljoku.

Loša situacija i poteškoće

S druge strane, analitičar Edvard Džozef sa Univerziteta Džons Hopkins ističe za Kosovo onlajn da je Kosovo trenutno u lošoj situaciji kada je reč o trenutnim odnosima sa SAD.

„Slažem se da je Kosovo trenutno u lošoj situaciji kada vidite da je ovog meseca Trampova administracija obustavila strateški dijalog. Ovo je veoma ozbiljan korak. Konkretno su naveli premijera Kurtija, njegove izjave i postupke. I napomenuli su da su oni ugrozili napredak, teško stečen napredak, koji nije postignut godinama“, kaže Džozef.

Podseća da je Kosovo imalo poteškoća i pod administracijom prethodnog američkog predsednika Džozefa Bajdena i to uprkos „veoma prijateljski nastrojenom“ tadašnjim ambasadorom SAD Džefrijem Hovenijerom.

„Za vreme Bajdena bilo je ponovljenih poteškoća sa Kurtijevom vladom. I sada se ovo nastavlja. I to nije dobro, posebno zato što je Srbija uskoro pokrenula strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama. Dakle, ovo nije dobra situacija za Kosovo“, istakao je Džozef.

Komentarišući „američku turneju“ kosovske predsednice Vjose Osmani i premijera u tehničkom mandantu Aljbina Kurtija, ovaj analitičar kaže da ne zna tačno sa kim su razgovarali.

„Ne znam za njihove aktivnosti. Mogu samo da se nadam da su svi bili tamo da unaprede interese Republike Kosovo koja je mala zemlja i kojoj su potrebne Sjedinjene Države, bez obzira na to ko ima administraciju. Kosovu su potrebne Sjedinjene Države kao prijatelj i partner. Dakle, ne znam tačno kakva je bila njihova agenda. Mogu samo da se nadam da su bili tamo da unaprede interese Republike Kosovo“, naglašava Džozef.

Upitan kako treba komentarisati različite aktivnosti Osmani i Kurtija ovaj analitičar ne isključuje „trzavice“ između kosovske predsednice i premijera u tehničkom mandatu.

„Očigledno, prema izveštajima, postoje izvesne trzavice između njih dvoje“, precizira.   

Džozef podseća da je ranije ove godine imao priliku da ugosti Osmani u Vašingtonu.

„I u to vreme, sastala se sa jednim visokim zvaničnikom Stejt departmenta, sastala se sa zamenikom državnog sekretara jer Marko Rubio nije bio u gradu. Dakle, utvrdila je da ima slobodan prostor i aktivno radi na otvaranju dijaloga Kosova i Trampovom administracijom, to je jasno“, naveo je Džozef.

Komentarišući suspenziju strateškog dijaloga Džozef precizira da se treba „suočiti“ i sa činjenicom da „Kosovo nije jedina zemlja koja ima poteškoće sa EU i SAD“.

„Nekoliko zemalja u regionu je u krizi i imaju poteškoća, dakle, nije samo Kosovo u pitanju, već je Kosovo jedna od njih. Kosovo sada ima poteškoća, koje su prekinute suspenzijom strateškog dijaloga od strane Sjedinjenih Država. Ali to nije prvi put. Kurtijeva vlada je imala mnogo poteškoća pod predsednikom Bajdenom, iako je u Prištini bio veoma prijateljski nastrojen američki ambasador“, podseća Džosef.

Kao ljučne probleme navodi „nedostatak koordinacije“, ali i „Srbiju kao deo tenzija“.

„Nedostatak koordinacije je termin koji smo više puta čuli. Istovremeno, moramo ovde naglasitida je i Srbija bila deo ovih tenzija sa Kosovom, posebno u Banskoj, a takođe i kidnapovanjem kosovskih policajaca. Dakle, ne možemo praviti da samo jedna zemlja ima poteškoća. Ali istina je, imidž Kosova je narušen, i ovo je veoma ozbiljna situacija, obustava strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Državama“, zaključuje Džozef.

Faktori i stavovi

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović mnogo je jasnija od Džozefa.

U razgovoru za Kosovo onlajn tvrdi da je Aljbin Kurti za američku administraciju remetilački faktor - neko „ko ne može da vodi dijalog izmađu Beograda i Prištine“.

Smatra da je ključan cilj njegove posete SAD bio da, kao snažnija politička ličnost na Kosovu „lično predstavi svoje stavove“.

„On je u političkom smislu snažnija ličnost. U njegovim rukama je veća moć, bez obzira što u ovom trenutku ne postoji vlada. Ali, s druge strane, Osmani ima nekakvu težinu. I u tom kontekstu smatram da je Kurti želeo da sam objasni svoje stavove, smatrajući da bi na taj način mogao da ublaži stavove Amerike. Ali sumnjam da je to u ovom trenutku moguće“, ističe Joksimović.

Bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji smatra da, bez obzira na fotografije Osmani sa Trampom, kosovska delegacija ipak nije imala prostor za sadržajnije razgovore.

„Rekla bih da nekih produbljenih razgovora nije bilo, da nije bilo prilike. Znate koliko je svetskih lidera bilo prisutno i ne verujem da je iko imao prostora da se na produbljeniji način posveti ovoj temi koja nije trenutno u žiži. Ali, moramo imati u vidu da je upravo tokom Trampove prethodne administracije oborena Kurtijeva vlada zahvaljujući delovanju (Ričarda) Grenela. Kurti se smatra kao neko ko ne može voditi dijalog između Beograda i Prištine koji bi vodio nekom rešenju, već je on, neka vrsta remetilačkog faktora“, naglašava Joksimović.

Podseća da su SAD takođe tokom prethodnog mandata Trampa imale „alternativna i kreativna rešenja za pitanje Kosova“, ali je taj plan propao zbog izostanka „pune podrške određenih evropskih zemalja“.

„Jedna od tih zemalja je bila i Nemačka, ali i Ujedinjeno kraljevstvo. Za sada, Tramp, s obzirom na veliki broj akutnih kriza u svetu, nije još pokazao jasne stavove u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, odnosno kako vidi nastavak ovog dijaloga i pozicije Amerike. Da li će dalje insistirati na implementaciji Vašingtonskog sporazuma ili će ući u nekakav novi krug - novih kreativnih rešenja to ostaje da se vidi. Ali,  kakav god njegov stav bio po ovom pitanju, bez EU će biti teško da se dođe do rešenja koje će zaokružiti ovu temu“, precizira Joksimović.

Izraženi kritički tonove prema Prištini neće promeniti politiku prema Kosovu ni većine članica EU, ali i ni SAD.

„Način na koji Kurti rešava određene probleme je nešto što je evidentno kritikovano među najvećim podržavaocima nezavisnosti. Ali, sa druge strane, ukoliko me pitate da li će se zbog toga generalno promeniti stav tih zemalja o onome što je njihova politika više decenija, a to je pitanje ostvarivanja pune nezavisnosti Kosovo, mislim da ne. Neće doći do promene takve vrsta politike. Pre svega oni to gledaju kao sopstveni uspeh i u tom kontekstu teško mogu odustati od sopstvene politike“, naglašava Joksimović.

Nelagoda i „orbita“

S druge strane, profesor političkih nauka Nedžmedin Spahiju smatra da „nelagodnost“ SAD u odnosu na Kurtija ipak neće narušiti odnose sa Kosovom zato što je ono, kao „dete Zapada“ u „američkoj orbiti“.

„Odnosi između SAD i Kosova su dobri. Ima nelagodnosti u stavu američke administracije prema premijeru Aljbinu Kurtiju, ali to ne znači da Kosovo može izaći van 'orbite' SAD. Ipak je država Kosovo 'dete Zapada', a ponajviše SAD, tako da 'otac detetu može ponekad opaliti šamar', ali ipak mu je to dete. Ne može se reći da će Kosovo ostati van uticaja SAD ili da će biti odbačeno, izolovano... To nije slučaj“, kaže Spahiju za Kosovo onlajn.

Uveren je da „građani znaju da Kurti ima problema u diplomatskim odnosima“ ne samo sa SAD, već i sa drugim zemljama poput Albanije zbog „svoje egocentričnosti“ i da o tome svedoče rezultati parlamentarnih izbora.

„Ali, to se odrazilo i na nedavne izbore 9. februara kada je njegov ugled pao za skoro deset posto. Ipak se to u nekoj meri odražava na glasače na Kosovu“, naglašava Spahiju.

Kontroverze i asocijacije

Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić kaže da „američku turneju“ Osmani i Kurtija treba posmatrati kao protokolarnu.

Ipak, ističe da je tokom boravka u SAD Osmani delovala nezavisnije od politike Kurtija.

„Rekao bih da Osmani deluje nezavisnije od Kurtijeve politike s obzirom da je Kurtijeva vlada sa svojom politikom dominantno dovela do jednog vida političke izolacije od strane zapadnih država. Osmani je otuda manje kontroverzna i manje se iz ugla zapadnih lidera sa njom nužno asociraju te politike. Prvenstveno i zbog funkcije na kojoj se nalazi za razliku od glave izvršne funkcije u vladi koja podrazumeva i najveću odgovornost, a samim tim i najveću odgovornost za negativne posledice politike“, objašnjava Milić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Komentarišući susret Osmani i Trampa, a zatim i njenu izjavu da je na

prijemu za predsednika Trampa u Njujorku imala važne razgovore u interesu Kosova, Milić kaže da je reč o protokolarnom susretu iz kog je i nastala fotografija.

„S obzirom da je na konkretnom događaju bio veliki broj lidera, ako bi gledali vreme koje je američki predsednik mogao da posveti po pojedinačnom lideru, to je vrlo malo. Više bih rekao da je u ovom slučaju susret bio protokolaran, ali svakako iz ugla prištinske vlade vrlo je bitno da se pojavljuje na međunarodnim događajima, da se susreću sa svetskim liderima jer time šalju poruku da su priznati od određenih relevatnih država“, navodi Milić.

Naglašava da zbog „istorije devedesetih godina“ i „političke investicije u kosovsko pitanje“, najveći broj kosovskih lidera u SAD može da očekuje „relativno pristojan doček“.

„Ono što je pitanje je kako izaći iz trenutne pozicije kosovske vlade koja podrazumeva sumnje zapadnih aktera zbog različitih eskalatornih mera koje su izazivale krize“, precizira Milić.

Kao drugo važno pitanje apostrofira problem malih država koje nisu međunarodno priznate.

„Uvek postoji problem što moraju da se bore za relevantnost u trenutnom svetu. Kada postoji veliki broj kriza i veliki broj problematičnih zona najveći rizik za njih je da budu irelevantne, odnosno najveći problem za prištinsku vladu bi bio kada bi bila politički bila nevidljva za SAD“, ističe Milić.

Navodi da taj rizik postoji zbog rata u Gazi i Ukrajini, ali i „pacifičkih pitanja“ SAD u odnosu na Kinu.

„U konkurenciji tih tema nije lako uvek se nametnuti kao relevantan. To je možda najveći izazov koji je objektivan i koji nema nužno veze sa delovanjem konkretnih vlada, ali svakako je delovanje prethodne vlade (Kosova) imalo uticaja da bude više izolovana, a manje politički priznata od strane zapadnih lidera“, smatra ovaj analitičar.

Na pitanje koliko je međunarodna pozicija Kosova uzdrmana, Milić naglašava da je za Prištinu najveći rizik da od država koje su je priznale „bude manje relevantna“ i da ne može da se nametne kao „bitna tema“.

„U slučaju da bude manje relevantna tema, da se neka druga pitanja poput rata u Gazi, rata u Ukrajini ili pacifičke konfrontacije Amerike sa Kinom nametnu kao važne teme, onda kosovsko pitanje ne može da dođe visoko na agendu, a samim tim ne mogu ni zapadni zvaničnici previše da se fokusiraju na to pitanje, tako da ne mogu da daju mnogo podrške. Osim tog elementa, koji je objektivne relevatnosti te teme u sadašnjem kontekstu svetskih odnosa, drugi element je prethodna politika Kurtijeve vlade koja jeste bila opterećenje za zapadne države kada se govori o stabilnosti našeg regiona. Taj drugi element je uticao na ugled i stabilnost“, zaključuje Milić.