Saljihu: Odugovlačenje s izbornim rezultatima na Kosovu nije novost

Analitičar Bekim Saljihu iz Instituta za napredne studije – GAP, smatra da trenutna situacija sa ponovnim prebrojavanjem glasova i žalbama posle izbora na Kosovu nije nova, jer su političke stranke obično koristile sve dostupne zakonske mehanizme za rešavanje prigovora ili pritužbi različite prirode u vezi sa izborima.

Međutim, poslednjih dana na Kosovu glavna dilema je ima li ili nema hitnosti za formiranje novih institucija?

Čini se da je javnost podeljena, a svaka grupa ima svoje argumente. Ovo raspoloženje se ogleda i u uverenjima političkih stručnjaka, piše u analizi RSE.

Saljihu kaže da je situacija i dalje u granicama dosadašnje prakse.

„Podaci sa prošlih izbora pokazuju da je prosečan period koji je Centralnoj izbornoj komisiji bio potreban da potvrdi rezultate bio 21 do 30 dana, tako da smo i dalje u granicama dosadašnje prakse“, kaže on.

Saljihu smatra da se proces trenutno odvija normalnom dinamikom, što bi moglo rezultirati formiranjem vlade na uredan način.

„Kosovo nije bez Vlade. Vlada u roku od 10 dana može da pređe u Vladu, a kao vršilac dužnosti ne može da nastavi samo sa usvajanjem zakona, inače su dozvoljene sve druge funkcije. Naravno da se održavaju izbori za formiranje nove vlade i važno je da se ona formira, ali trenutno nema manjka ili praznine“, kazao je Saljihu.

„Kosovo nema luksuz da odugovlači procese“

Na parlamentarnim izborima 9. februara pobedio je Pokret Samoopredeljenje, koji je trenutno na vlasti, ali nema dovoljno glasova da formira novu vladu.

Aktuelni premijer Aljbin Kurti, koji je i predsednik Samoopredeljenja, obećava da će formirati novu izvršnu vlast, ali ne precizirajući kako.

Glasovi unutar njegove stranke pominju mogućnost koalicije sa nesrpskim manjinama i računaju na podršku nekih poslanika iz vodećih albanskih partija, iako se smatra da ovaj scenario ne donosi stabilnost.

Glavne albanske stranke odbacile su mogućnost saradnje sa Kurtijem, pa su čak postavile uslove za postizanje bilo kakve eventualne koalicije jedna sa drugom.

Vulnet Bugaku, viši istraživač na Kosovskom demokratskom institutu (KDI), smatra da, na osnovu geopolitičke situacije u svetu, dinamike unutar nove administracije u Sjedinjenim Državama i novih dešavanja u Evropskoj uniji, izgleda da postoji potpuna mobilizacija tamošnjih vlasti da budu spremne i budne protiv opasnosti i pretnji, kako po bezbednost tako i po teritoriju.

„Ne mislim da Kosovo ima taj luksuz da gubi mnogo više vremena u vezi sa tim, s obzirom na činjenicu da su pred nama i mnoge obaveze, posebno obaveze koje imamo u dijalogu sa Srbijom“, rekao je Bugaku, pomenuo i napore administracije američkog predsednika Donalda Trampa da postigne dogovor o okončanju rata u Ukrajini.

Stoga smatra da je prikladno „imati dinamiku i širok fokus i na pitanje regiona Balkana“.

Skupštinu što pre formirati

Za Saljihua, jedina hitnost bi trebalo da bude u radu kosovske skupštine.

„Postoji oko 800 miliona evra koje je Evropska unija posvetila Kosovu i, kako je shvaćeno, EU očekuje da ove sporazume, ta sredstva, prvobitno odobri Skupština Kosova, da omogući dalje postupke“, kazao je Saljihu. 

Skupština se konstituiše kada se izaberu njen predsednik i potpredsednici. Samoopredeljenje, kao pobednik izbora, odgovorno je za predlaganje imena gradonačelnika, ali ako ova stranka ne predloži ime, proces se zaustavlja.

Saljihu ne veruje da će se tako nešto desiti, jer bi, prema njegovim rečima, ovaj scenario naneo štetu dotičnoj stranci, jer bi se „moglo videti kao neka vrsta sabotaže, opozicije, nemara, neodgovornosti“.

Bugaku ne vidi mnogo hitnosti u ovom pogledu i veruje da sadašnja vlada ima koristi od ove situacije.

„To odgovara ministrima, zamenicima ministara, onima koji su i dalje na visokim državnim funkcijama, zbog činjenice da je sve vezano za stvaranje institucija, a pošto se u celoj ovoj situaciji neizvesnosti sa rezultatima nema žurbe, uz sumnje i pritužbe koje se iznose“, naglašava Bugaku.

Međutim, Bugaku napominje da bi vrlo brzo čak i ovi zvaničnici mogli imati ograničenja, ili možda neće moći da potpišu i ratifikuju međunarodne sporazume, stoga bi Skupština koja će smatrati odgovornom izvršnu vlast, trebalo da se formira što je pre moguće.

Prema kosovskom zakonu, u roku od 30 dana od potvrđivanja rezultata, predsednik mora da sazove konstitutivni sastanak Skupštine Kosova. Ako predsednik i potpredsednici budu izabrani, onda Vjosa Osmani mora da traži od pobedničke stranke, u ovom slučaju Samoopredeljenja, da predloži kandidata za formiranje vlade.