Samardžić o pregovorima sa Ahtisarijem: Bio je naklonjen Albancima

Nekadašnji specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari, kako ocenjuje Slobodan Samardžić, bivši ministar za KiM, nije bio za posredovanje jer je, ukazuje, bio sklon predrasudama i naklonjen jednoj strani - albanskoj.

"Najbolje bi bilo da ga zaboravimo", rekao je Samardžić za Kosovo onlajn, prisećajući se rada sa danas preminulim nekadašnjim predsednikom Finske i dobitnikom Nobelove nagrade za mir.

Samardžić, koji je bio u srpskom pregovaračkom timu u razgovorima o budućem statusu Kosova koji su se vodili 2006, napominje da je Marti Ahtisari bio izabran kao specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, a da su se pregovori odvijali u okviru UN budući da je ta organizacija donela pravno-obavezujući dokument - Rezoluciju 1244.

"To je trebalo da bude i okvir tih razgovora. Mi smo razgovore vodili pod njegovim rukovodstvom tokom 2006. godine, negde pri kraju je pokušao nasilno da prekine te pregovore, što mu nije uspelo budući da su pet velikih zemalja, među njima i Rusija, insistirale da se razgovori nastave, što je i učinjeno 2007. u aranžmanu 'trojke'. Ahtisari više nije učestvovao. Prosto su ga i oni zamenili drugim formatom jer su videli da sa njim nema mnogo sreće", navodi Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka.

Za Ahtisarija kaže da je bio sklon predrasudama, kao i da je njegova pozicija bila da srpsku delegaciju treba naterati da prihvati plan koji je on sastavio, a koji je podrazumevao nadgledanu nezavisnost Kosova.

"Mi smo bili na neki način prinuđeni da pregovaramo, ali s obzirom na to da smo videli da taj plan za nas ništa ne valja i nikakve korist od njega nema, već da je sasvim suprotno i da bi bila velika šteta jer je podrazumevao da Srbija prizna privremeni status - nadgledanu nezavisnost, mi smo prihvatili razgovor sa pozicijom da učinimo maksimum da se taj predlog ne prihvati", ispričao je.

Dodaje da je to učinjeno na specifičan način tako što su na tekst Martija Ahtisarija, koji je pravljen sa odredbama da u njega mogu da se unose amandmani - uneli 550 amandmana i, kako ističe, "izmenili mu krv".

"Njemu je bilo jasno da je to naša pozicija i taktika. Jako se nervirao zbog toga i izražavao nadobudnost i arogantan stav tako da što se njega tiče ti razgovori su mogli biti lako prekinuti s obzirom na njegovo ponašanje, ali sva sreća je da je generalni sekretar UN imao i zamenika specijalnog predstavnika, a to je bio austrijski diplomata Albert Roan koji je imao mnogo više takta i zahvaljujući njemu su ti razgovori nekako i tekli", kaže.

Tokom pregovora, kako priča Samardžić, Albanci su bili prisutni i ponašali se komotno, jer su znali da se radi o režiranoj stvari i da će se to završiti tako što će Srbija priznati nezavisno Kosovo što se, ipak, nije dogodilo.

"Ahtisari nije bio čovek za posredovanje, on je bio vrlo pristrasno za jednu stranu", naglašava Samardžić.

Samardžić navodi da je Skupština Srbije odbila taj plan, a da je početkom 2006. dopustila izlazak na pregovore i prihvatila platformu pregovaračkog tima.

Dodaje da su stalno predstavljali izveštaje Skupštini, nakon svake faze i da su na kraju predložili da se plan odbije, što su prihvatili i premijer, predasednik i Skupština.

"Bio je jako nervozan zbog toga, imao je potpuni neuspeh tako da je u septembru 2006. godine jednom članu našeg pregovaračkog tima - pokojnom Dušanu Batakoviću u oči rekao da su Srbi krivi kao narod. To su čuli i drugi koji su bili u blizini, mi smo pokrenuli čitav proces da se on kazni, učinili smo toliko da on te godine nije dobio Nobelovu nagradu za mir, ali je sledeće godine dobio. Taj Nobelov komitet radi pod dirigentskom palicom Stejt departmenta, ali eto makar su odložili jer je 'pukla bruka' i veliki deo međunarodne zajednice je video sa kakvim čovekom je imao posla", ispričao je Samardžić.

Navodi da je Ahtisari bio potpuno neuspešan te da je zato i radila "trojka", potpuno drugačiji format pregovora, gde su na čelu bili predstavnici Rusije, EU i SAD.

Ti razgovori su tekli mnogo bolje i uspešnije formalno gledano, kaže Samardžić, i dodaje da su i oni naglo prekinuti u decembru 2007. godine zato što zapadni činioci nisu više imali strpljenja za to.

"Naša politika je bila ne da izbegavamo razgovore, nego da pokušamo da uradimo nešto smatrajući da je bolje pregovarati, nego ići u konflikt. Oni su zapravo uveli celu situaciju u konflikt što se desilo jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova u februaru 2008. Marti Ahtisari je tu zaista imao jednu nečasnu ulogu, to mogu da kažem jer sam često bio sa njim. Pokazivao je zlu volju, premda je u nekim situacijama glumio", naveo je.

Samardžić ukazuje da je srpski pregovarački tim bio sastavljen od stručnjaka u različitim oblastima, kao i Ahtisarijev te da su pregovori između timova funkcionisali dobro. Zaključuje da je Ahtisari čvrsto "predstavljao najdrastičniju struju u Stejt departmentu ili Pentagonu gde se ta politika vodila i da je tu svoju ulogu odigrao nečasno do kraja".