Portal Saveta bezbednosti: Izazovi se nastavljaju 2025, Tramp može da dovede u pitanje podršku SAD radu UN

Savet bezbednosti će 2025. godine nastaviti da se suočava sa nekoliko teških izazova širom sveta u vreme kada je telo podeljenije nego u bilo kom trenutku u periodu posle hladnog rata. Nova administracija SAD na čelu sa Donaldom Trampom može dovesti u pitanje vrednost podrške SAD mirovnim operacijama UN, i UN uopšte, piše Portal Saveta bezbednosti (SCR).

SCR u izveštaju „Retrospektivno: Savet bezbednosti 2024. i pogled u budućnost 2025“ pruža uvid u poteškoće koje je Savet imao u izvršavanju svojih obaveza ove godine.

Tokom 2024. godine nastavio se pad broja rezolucija. Usvojeno je 46 rezolucija, a u poređenju sa 50 u 2023. godine, 54 u 2022. i 57 u 2021, ovo je najmanji broj od 1991. godine, kada je ukupno usvojeno 42 rezolucije.

U 2024. godini, 65,2 odsto usvojenih rezolucija imalo je podršku svih 15 članica — što je uporedivo sa proporcijom jednoglasnih usvajanja 2023. (70 odsto) i 2022. (66,7 odsto), ali nisko za period posle hladnog rata.

S tim u vezi, između sredine 1990-ih i sredine 2010-ih, nije bilo neuobičajeno da više od 90 posto usvojenja bude jednoglasno u bilo kojoj datoj godini.

Značajno je da nejednoglasna usvajanja mogu otežati sprovođenje rezolucija, posebno u vezi sa mandatima mirovnih operacija.

Ukupno su bila 34 uzdržana od 16 rezolucija koje nisu jednoglasno usvojene 2024.

„Rusija je najviše puta bila uzdržana od ovih rezolucija, šest puta. Ostali članovi koji su bili uzdržani od nejednoglasnih rezolucija bili su Kina, šest puta, Alžir četiri, Mozambik četiri, Sijera Leone dva, Gvajana dva i SAD dva puta. Od ova 34 uzdržana, 15 je bilo uzdržano od četiri rezolucije u vezi sa sankcijama, uključujući osam uzdržanih tri afričke članice i Gvajane iz grupa A3 plus, četiri Rusija i tri Kine“, navodi se u tekstu.

U 2024. bilo je sedam nacrta rezolucija koje nisu usvojene zbog veta, što je najviše od 1986.

Na ove propale nacrte dato je ukupno osam veta, uključujući četiri iz Rusije, tri SAD i jedno iz Kina.

Rusija je, ističe se, stavila veto na nacrte rezolucija o svakom od sledećih pitanja: rat u Gazi, oružje za masovno uništenje u svemiru; panel eksperata Komiteta za sankcije Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK) i sukoba u Sudanu.

Kina se pridružila Rusiji u stavljanju veta na nacrt o ratu u Gazi.

SAD su stavile veto na dva nacrta rezolucije o ratu u Gazi, kao i na jednu o zahtevu Države Palestine za prijem u UN.

Generalna skupština se sastajala nakon svake upotrebe veta u skladu sa inicijativom za veto iz 2022.

Kako ukazuju iz Saveta bezbednosti teškoće u postizanju konsenzusa 2024. ilustrovane su i malim brojem predsedničkih izjava.

„Savet je usvojio sedam predsedničkih izjava 2024. Ovo je samo jedna više od šest usvojenih 2023. godine, što je bio najmanji broj od kada je Savet počeo da koristi svoju aktuelnu dokumentaciju za predsedničke izjave 1994. Izjave iz 2024. bile su o sledećem: Međunarodna Rezidualni mehanizam za krivične sudove; uloga afričkih država u rešavanju bezbednosnih i razvojnih izazova; Kancelarija UN u Zapadnoj Africi i Sahelu (UNOVAS); zaštita civila u oružanom sukobu; važnost međunarodnog prava, uključujući Povelju UN; uloga nauke i tehnologije u radu UN; i Kancelarija UN u Centralnoj Africi“, naveli su.

Usvajanje UNOVAS-a i UNOCA-e označilo je prve predsedničke izjave o ovim dosijeima od 2021. odnosno 2019. godine, nakon nekoliko godina u kojima bi Veće obično usvojilo, u bilo kojoj godini, dve predsedničke izjave o UNOVAS-u i jednu o UNOCA-i.

Iz Saveta bezbednosti napominju da su Švajcarska i Sijera Leone bili koautori predsedničke izjave UNOVAS-a, dok su Mozambik i Velika Britanija sastavili nacrt predsedničke izjave UNOCA.

Kao nosioci olovke, ove zemlje ne samo da su vodile proces izrade, već su i vodile pregovore koji su prekinuli višegodišnji ćorsokak, koji je u oba slučaja prvenstveno bio uzrokovan jezikom koji se odnosi na klimu, i rezultirali usvajanjem ovih tekstova.

Savet bezbednosti će 2025. godine nastaviti da se suočava sa nekoliko teških izazova širom sveta u vreme kada je telo podeljenije nego u bilo kom trenutku u periodu posle hladnog rata.

Očekuje se da će velike krize u Gazi i Ukrajini i dalje privlačiti međunarodnu pažnju. Ali to su samo dva od često nerešivih, međusobno povezanih sukoba koji će zahtevati vešto angažovanje i kreativno rešavanje problema od članova Saveta.

„Situacija na Bliskom istoku je posebno tečna. Savet će morati da ponovo razmisli o svom pristupu Siriji nakon pada Asadove vlade. Ovo može pružiti prilike da se koriste alati Poglavlja VI kako bi se strane okupile kako bi se pomoglo Sirijcima da stvore bolju budućnost za svoju zemlju. Obuzdavanje iranskih nuklearnih aktivnosti biće na umu mnogih članica. Krhkom mirovnom sporazumu između Izraela i Libana i uticaju rata u Gazi na Jemen takođe će bit potrebna pažnja Saveta“, ističe SCR.

Sprovođenje rezolucije 2719 o finansiranju operacija podrške miru predvođenih AU može biti glavni fokus Saveta u narednoj godini.

Prema oceni Saveta novoovlašćena Misija AU za podršku i stabilizaciju u Somaliji (AUSSOM) biće prvi test za sprovođenje rezolucije 2719.

Pored toga, rastuća pretnja terorizma u zapadnoj Africi i Sahelu trebalo bi da bude u fokusu Saveta 2025. godine.

Rad Saveta na mirovnim operacijama i izgradnji mira verovatno će biti podstaknut pregledom generalnog sekretara o budućnosti svih oblika mirovnih operacija UN i Pregledom arhitekture izgradnje mira (PBAR)—oba planirana za 2025.

U tom smislu, moguće je da Savet će razmotriti transformaciju nedovoljno finansirane misije Multinacionalne bezbednosne podrške (MSS) na Haitiju u mirovnu operaciju UN. Ako bi Veće to uradilo, to bi bila prva nova mirovna operacija u više od jedne decenije.

„Pet novih članica — Danska, Grčka, Pakistan, Panama i Somalija — će, nadamo se, doneti novu energiju i ideje u Savet u vreme pojačanih geopolitičkih trvenja. Oni ulaze neposredno pre povratka Donalda J. Trampa u Belu kuću 20. januara, što će verovatno biti praćeno primetnom promenom američke politike. Nova administracija će verovatno dovesti u pitanje rad Saveta na klimi, miru i bezbednosti i prigovoriti određenim aspektima dosijea o ženama, miru i bezbednosti. Osim toga, nejasno je kakav će biti njen pristup ratu u Ukrajini, dok će verovatno podržavati, ako ne i više, stavove izraelske vlade nego Bajdenove administracije. Pored toga, može dovesti u pitanje vrednost podrške SAD mirovnim operacijama UN, i UN uopšte“, upozorava SCR.

Dok se bore sa izazovima u godini koja je pred nama, članovi moraju da pronađu načine da ponovo izgrade poverenje i pronađu zajednički jezik.

S tim u vezi, oživljavanje „razgovora na sofi“, koji se odvijaju u veoma neformalnom okruženju i koji imaju za cilj da omoguće iskrenu diskusiju o teškim pitanjima, od kraja 2023. godine, obećava.

„U trenutnom teškom okruženju, članovi Saveta mogu takođe želeti da potraže ideje i inspiraciju od Pakta za budućnost dogovorenog međuvladinim pregovorima u septembru 2024. godine, posebno njegovih akcionih tačaka relevantnih za međunarodni mir i bezbednost. S tim u vezi, Izveštaj Saveta bezbednosti je nedavno objavio politički dokument koji analizira mirovne i bezbednosne elemente Pakta i nudi preporuke koje oni mogu da slede u primeni Pakta. Nadamo se da će članovi Saveta smatrati to korisnim u 2025. i godinama kasnije“, navodi se u tekstu.