Koha: Savet bezbednosti UN može zahtevati stratešku reviziju misije Unmik

Savet bezbednosti UN će na prvom ovogodišnjem sastanku za Kosovo razmotriti mogućnost izjašnjavanja, pozivajući Kosovo i Srbiju na dijalog i uzdržanost od eskalatornih akcija, kao i traženje od generalnog sekretara da izvrši stratešku reviziju misije Unmik, sa ciljem da ona bude efikasnija, a bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani kaže da će biti teško postići bilo kakav dogovor oko promene uloge Unmika, piše Koha.

„Biće teško. Čak i kada bi ga podržao Tramp, Francuska i Velika Britanija bi se protivile jačanju njegovih ovlašćenja. U izveštaju se opisuje nekoliko verzija u vezi sa promenom mandata Unmika. Rusija se protivi bilo kakvoj promeni aktuelnog mandata. Tako da ne očekujem nikakav dogovor po ovom pitanju“, rekao je Hasani.

U kritičnom trenutku za stabilnost i budućnost odnosa Kosova i Srbije, Savet bezbednosti UN ovog meseca održava prvi sastanak u 2025. o situaciji na Kosovu, piše u izveštaju tink tenk-a koji deluje u okviru UN.

Kako se navodi u izveštaju organizacije čija je misija da unapredi transparentnost i efikasnost Saveta bezbednosti podsticanjem njegovog angažovanja sa svim državama članicama i civilnim društvom, fokus razgovora biće najnoviji izveštaj generalnog sekretara UN i najnovija dešavanja na Kosovu.

Takođe, očekuje se i da će Savet odrediti sledeće korake za podsticanje nastavka dijaloga uz posredovanje EU i da razmotri funkciju misije UN na Kosovu.

U „Izveštaju Saveta bezbednosti” pomenuta su dva predloga koji kruže u diplomatskim krugovima u vezi sa Kosovom – usvajanje izjave u kojoj se Kosovo i Srbija pozivaju da izbegavaju tenzije i normalizaciju među stranama, kao i strateški pregled misije Unmik na Kosovu.

„Prioritet Saveta je da održi stabilnost na Kosovu i promoviše deeskalaciju tenzija na severu. Nastaviće da prati diplomatske napore za unapređenje dijaloga Beograda i Prištine i postizanje normalizacije odnosa između dve strane. U tom cilju, Savet bi mogao da razmotri usvajanje predsedničke izjave u kojoj se poziva na uzdržanost i ponavljanje podrške dijalogu pod pokroviteljstvom EU, kao glavnim pitanjima koja se tiču dijaloga“, piše u izveštaju.

Kako se dodaje, Savet takođe može da izrazi podršku novoimenovanom specijalnom predstavniku EU i da pozove Beograd i Prištinu da se u dobroj nameri obavežu na nastavak pregovora o normalizaciji. Pored toga, Savet može da zatraži od generalnog sekretara da sprovede strateški pregled Unmika kako bi razmotrio kako da se poboljša efikasnost misije“, navodi se u saopštenju.

U izveštaju se pominje i raspoloženje država članica u vezi sa mandatom Unmika. Smatra se da su SAD najglasnije u smanjenju prisustva Unmika, tvrdeći da je misija ispunila svoje početne ciljeve. Ali pominje se da je podrška strateškom pregledu stigla i iz Ujedinjenog Kraljevstva i Južne Koreje. 

S druge strane, Rusija i Kina ostaju protiv bilo kakvih promena, podržavajući zahtev Srbije za značaj nastavka sadašnjeg mandata Unmika, koji je na Kosovu instaliran 1999. godine.

Imenovanje Petera Sorensena za novog specijalnog predstavnika EU vidi se kao prilika da se udahne novi život dijalogu, navodi se u izveštaju. 

Počeo je sastanke sa stranama, ali se veruje da njegov uspeh zavisi od međunarodne podrške i koordinisanog diplomatskog pritiska da se strane primoraju da se iskreno angažuju.

Izveštaj takođe konstatuje da su nedavni događaji označili značajno pogoršanje odnosa Kosova i Srbije.

„Bezbednosna situacija na severu Kosova ostala je krhka. Snažna eksplozija je 29. novembra 2024. godine oštetila kanal u opštini Zubin Potok. Navodno je kosovski premijer Aljbin Kurti optužio Beograd da je orkestrirao napad, koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio kao neosnovan“, navodi se u izveštaju.

Zijade je osudila napad ističući da je naneo kritičnu štetu osnovnoj civilnoj infrastrukturi i poremetio snabdevanje vodom.

Ona je incident opisala kao duboko uznemirujući i upozorila da rizikuje da naruši stabilnost. Zijade je podvukla potrebu za sveobuhvatnom i transparentnom istragom da identifikuju odgovorne i da ih pozovu na odgovornost.

Pominje se i činjenica da poslednji izbori na Kosovu nisu dali jasnu većinu i pominje potrebu za pregovorima između političkih subjekata.

„Uprkos tome što je obezbedilo jasnu većinu, Samoopredeljenje nije uspelo da obezbedi potpunu većinu i moraće da formira koaliciju da bi vladali. Ovo je u suprotnosti sa prethodnim mandatom stranke, tokom kojeg je vladala sama nakon pobede 2021. godine“, navodi se u izveštaju.

U dokumentu se pominje i zaoštravanje zvanične retorike Srbije prema Kosovu, posebno nakon vojnog sporazuma između Kosova, Albanije i Hrvatske.

„U odgovoru na ovaj sporazum, Beograd je izdao saopštenje u kojem kritikuje pakt kao „pretnju bezbednosti srpskog naroda i celog regiona” i da je u „direktnoj suprotnosti sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN”. 

Priština je odgovorila osudivši komentare Beograda kao „agresivne i preteće”, piše u izveštaju.

U dokumentu se navodi i da je Srbija 28. oktobra 2024. godine usvojila nacrt zakona kojim se Kosovo definiše kao „posebna oblast socijalne zaštite“, stvarajući okvir za pružanje finansijske pomoći određenim grupama na Kosovu sa navedenim ciljem sprečavanja socijalne isključenosti i podrške opstanku srpskog naroda.

„Vlada Srbije je istog dana utvrdila poseban predlog zakona o organizaciji i nadležnosti svojih pravosudnih organa, kojim se proširuje nadležnost Višeg javnog tužilaštva i Višeg suda u Beogradu za procesuiranje krivičnih dela počinjenih na Kosovu“, navodi se.

Prema organizaciji koja je sastavila izveštaj, Priština je osudila te mere smatrajući ih kršenjem suvereniteta Kosova.