Savković: Kurti agresivnom politikom udaljava Srbe, dijalog se pretvorio u "upravljanje konfliktom"

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković ocenio je da su i Srbi i Albanci izgubili poverenje u dijalog Beograda i Prištine zato što dugo nema pomaka u tom procesu koji se pretvorio u "upravljanje konfliktom", a srpska zajednica je, po njegovim rečima, dodatno isfrustrirana agresivnom politikom vlade Aljbina Kurtija i nametanjem rešenja.

“Dugo nema opipljivih rezultata. Rešenja se nameću, pre svega od Prištine, pa se onda traže kompromisna rešenja koliko je to moguće u Briselu, uz neku intervenciju evropskih pregovorača. Građani ne osećaju da učestvuju, dosta su daleko od političkog procesa. I u poslednjih nekoliko godina sa promenom politike, jednom agresivnijom politikom koja dolazi od vlasti gospodina Kurtija, čini se da je sve manje i manje nekog manevarskog prostora za predstavnike srpske zajednice, pa i za Beograd. Kada kažem nameću se rešenja mislim da je to ono što udaljava građane od procesa dijaloga i unosi sumnju u njegov ishod, da će sporazum pomoći da se oni osećaju bezbednije, da budu uključeni i da će se doći do rešenja koje bi zadovoljilo i legitimne interese Srbije na prostoru Kosova, ali i neke aspiracije kosovske strane”, izjavio je Savković za Kosovo onlajn.

Na osnovu istraživanja UNDP-a nešto više od desetak odsto Srba i oko 50 odsto Albanaca i drugih zajednica veruje da bi Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine mogao da proizvede bolje uslove za život na Kosovu.

Savković kaže da za njega rezultati nisu iznenađenje.

“Sigurno da ovako mala podrška među srpskom zajednicom nije iznenađenje. Možda je malo iznenađenje to da imamo značajnu podršku koja prelazi 50 procenata među predstavnicima albanske zajednice. To jeste iznenađenje ako se uzme u obzir u kojoj meri je bilo otpora ideji Zajednice koja je negde uvek od strane Srbije posmatrana kao centralni deo Sporazuma”, kaže Savković.

Dodaje da je za Kosovo dodatni problem što ovo istraživanje pokazuje da su građani suočeni sa konstantno istim problemima.

“Drugi nalazi ovog istraživanja koje se tradicionalno radi svake dve godine pokazuje zapravo da su problemi uvek negde isti. To je siromaštvo, to je nedostatak ekonomske perspektive, a zanimljivo, u nešto manjoj meri, makar kada je reč o većinskoj albanskoj zajednici, to je strah za ličnu bezbednost. Taj strah je kud i kamo izraženiji, i to je opet negde i očekivano, među predstavnicima srpske zajednice”, zapaža Savković.

Komentarišući podatak da se samo 25 odsto Srba sa Kosova izjasnilo da ima poverenja u proces dijalogam ovaj ekspert kaže da, bez obzira što ti rezultati ne iznenađuju, govore da se ovaj proces umesto dijalogom - pre može nazvati “upravljanje konfliktom”.

“Čak bih rekao da je 25 odsto dobar rezultat jer stalno se šalje poruka da je dijalog u krizi. Od početka, godinama unazad je slika da je to težak, mučan proces u kome jedna strana nešto gubi, druga strana nešto dobija. Nekako, koliko god bila potrebna pažnja javnosti čini se da sa javnošću nije izgrađen dobar odnos. Nedostaje transparentnosti. E sada, uvek je tu onaj poziv da se pregovaračima ostavi prostor, da pregovaraju. Ali nekako, sada se čini kao da se više upravlja konkliktom. To je izraz koji se često može čuti”, naglašava Savković.

Nepoverenje Srba vidi pre svega u činjenici da Priština ništa ne čini kako bi izgradila poverenje u odnosu na srpsku zajednicu.

“Puno se prilika propustilo za tako nešto. Mislim da je nepoverenje veliko”, ističe Savković.

Pitanje je, naglašava, i da li će se to promeniti zato što će Aljbin Kurti i u narednoj vladi imati ključnu ulogu.

“To je politika koja ne ostavlja puno prostora Srbima za učešće u političkom životu. Oni imaju problem u odnosu sa predstavnicima Srpske liste koja je dosta izgubila u ovim procesima koje smo imali poslednjih godinu dana ili nešto duže. Ali uvek postoji mogućnost da stvari krenu iznova. To zavisi od dobre volje pregovarača, zavisi od šireg konteksta koji u ovom trenutku možda i nije tako povoljan. Jedina mala nada možda jeste, ali sada zavisi iz kog ugla to gledamo, da dobijemo novog predsednika u SAD koji bi bio zainteresovan da pokrene proces. Ipak, mislim da je ta nada dosta mala”, smatra Savković.

Dodaje da bi drugo rešenje, posebno za nastavak procesa mogao biti Plan rasta za Zapadni Balkan EU.

“Možda to može stvoriti dodatni pritisak, ali nažalost nisam optimista. U ovom trenutku nemamo nešto za šta bismo mogli da se uhvatimo i kažemo:’Evo, ovo je taj neki razlog za optimizam’”, zaključuje Savković.