Seljimi: Sastanci u Briselu obeshrabrujući, vođenje dijaloga od strane SAD naša jedina garancija

Kosovski ministar pravde Seljim Seljimi izjavio je da je vodeća uloga Sjedinjenih Američkih Država u dijalogu između Kosova i Srbije jedina garancija da će Priština imati jednak položaj za pregovaračkim stolom, prenosi Gazeta Ekspres.

Seljimi je u intervjuu za Glas Amerike opisao sastanak u Briselu kao obeshrabrujući, jer je prema njemu, stvorena  mogućnost da se strane vrate na tehnički dijalog.

Pandemija kovid-19 dovela je do ograničenja i promena u načinu rada u mnogim oblastima na Kosovu. Kako funkcioniše pravosudni sistem u ovoj situaciji?

Uz preduzete mere koje su bile aktuelne zbog pandemije i ograničenja  koja je vlada preduzela, a zatim još specifičnijih ograničenja, sva ministarstva su pogođena i preduzela su mere za ograničavanje rada. Mi smo u Ministarstvu pravde odmah sproveli odredbe priručnika koji je izglasan u vladi i počeli smo da prepolovljujemo radne kapacitete. Pre svega, one starije i najviše ugrožene od pandemije, puštali smo da rade od kuće. Ali čak je i interakcija unutar naših institucija vrlo ograničena. Štaviše, pogođene su neke od naših međunarodnih agendi, uveliko je uticalo na veliko finale dijaloga zbog ograničavanja saobraćaja bilo za odlaske u Brisel ili Vašington i to je izazvalo neizvesnost, jer se dijalog nastavio sve dok smo mi bili ograničeni. Iako se koristi tehnologija za organizovanje sastanaka, drugačije je biti deo regionalnog ili međunarodnog sastanka bez fizičkog učešća. Pandemija je prouzrokovala ograničenja, ali na sreću, ta ograničenja sada su rezultirala smanjenjem broja zaraženih i prešli smo taj prag po kojem imamo više ljudi izlečenih nego zaraženih iako smo povećali testiranje u populaciji. To znači da su ova ograničenja pokazala dobre rezultate. Pošto pandemija nije samo problem Kosova, već je i globalni problem, konačno smo se stabilizovali u tom pogledu.

Najavili ste osnivanje Privrednog suda koji će, kako ste rekli, biti od velike pomoći privredi u vreme pandemije. Koja će tačno biti njegova uloga?

To je jedan od projekata na koji je Ministarstvo pravde ponosno, jer će imati priliku da doda stub našem celom pravosudnom sistemu, a to je privredna pravda. Blisko smo sarađivali sa SAD na donošenju Zakona o privrednim sudovima, koji se privodi kraju. S ponosom mogu reći da ćemo u septembru poslati skupštini na izglasavanje. Taj sud će se baviti trgovinskim sporovima. Do sada smo imali komercijalne i privredne sporove rasprostranjene po sudovima i odeljenjima. Sada ćemo izgraditi jedinstvenu adresu na kojoj će se rešavati privredni sporovi između preduzeća i građana. Tražio sam od radne grupe da uvede normu za kreiranje  posebnog panela koji će se baviti samo direktnim stranim ulaganjima, a koji će pružiti sigurnost stranim investitorima tako da i u pravnom delu to bude efikasno tretirano. Imamo veoma dobru poresku politiku i politiku povoljnu za strane investitore, ali nažalost mnogi od tih investitora u svojim sporovima godinama su čekali da se slučaj reši. Sada ćemo konačno imati adresu na kojoj će se rešavati sva ova pitanja i svi ovi sporovi. Privredni sud je inovacija našeg pravosudnog sistema. To je inovacija koja će, kako je rečeno, ako postoji nevidljiva ruka slobodne tržišne ekonomije, imati vidljivu ruku vladavine zakona. Mnogi ugovori između građana u ekonomskom smislu, mnoga ulaganja, mnoga pitanja koja su se odnosila na rad poreske uprave koje su se previše odugovlačene, sada će se rešavati efikasnije. Što znači da će biti niži troškovi preduzeća i niži troškovi ekonomskih interakcija građana. Jako sam ponosan što je urađen odličan posao. To veliko delo je urađeno direktno sa SAD, s čime smo zajednički napravili kodeks koji će regulisati privredni sud.

Objavljivanje  podnošenja nepotvrđenih optužnica protiv predsednika Kosova Hašima Tačija i predsednika Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija usledilo je nakon oživljavanja zahteva za izmenom zakona za Specijalni sud. Da li je moguće promeniti ovaj zakon?

Specijalizovana veća su Kosovski sud i kosovsko tužilaštvo. To kažem zato što su oni regulisani ustavom izglasanom u Skupštini Kosova. Regulisani su zakonom  koji je takođe izglasan u Skupštini Kosova. Imamo dva sporazuma sa Holandijom za raspoređivanje ovog suda tamo. Sada u pogledu funkcionisanja suda, oni su nezavisni, kao i naši sudovi. Oni iz tužilaštva su nezavisni, kao što je nezavisno i naše tužilaštvo. Objavljivanje te optužnice ja sam, kao ministar pravde, primio sa zabrinutošću, jer je vreme objavljivanja bilo vrlo specifično vreme napretka dijaloga. Insistirali smo na tome da SAD ima liderstvo u ovom dijalogu, pošto mi imamo samo ovu podršku, samo podršu SAD. Optužnica je objavljena na putu ka Beloj kući. Sada tužilaštvo i sud imaju pravo da pronađu istinu, istražuju i presuđuju, kao što se nemamo čega bojati jer je naša borba za oslobođenje bila čista. Ali objavljivanje optužnice u takvim političkim trenucima proizvodi politički efekat. Dakle, objavljivanje te optužnice nije bilo pravne prirode, već je bilo političke prirode i bilo je pitanje odnosa s javnošću. Ovu zabrinutost sam izrazio i javno i na svojim sastancima. Sud i tužilaštvo su tu da procesuiraju i presuđuju, ali mislim da je loše svako prekoračenje pravne prirode, njihovog pravnog oblika u stvaranju političkih efekata .

Čak i kada se iz ove institucija utvrdi da je vršen određeni pritisak na rad i aktivnost?

Ne znam. Ja nemam informaciju da je izvršen takav pritisak ili zastrašivanje. Ja nemam te informacije i nije moj posao da ih imam, jer sam ja ministar pravde, dok su oni nezavisni. Ali čak i ako postoji tako nešto, mislim da postoje institucionalni i pravni kanali za rešavanje takvog pitanja. Objavljivanje optužnica koje proizvode politički efekat ne pomaže pravdi. Štaviše, to može oštetiti proces.

Da li će biti izmena zakona o Specijalnom sudu?

Ne znam. Mislim da ne. Pošto je bilo nekoliko inicijativa ili izjava. Ali nije postojala konkretna inicijativa za to. Čak i ako se tako nešto uradi, to je stvar skupštine, a ne izvršne vlasti, jer izvršna vlast nema ni inicijativu ni zakonodavnu inicijativu da izvrši takvu izmenu. Imamo ustav koji određuje zakonodavne inicijative. Vlada to može, skupština može, građani to mogu učiniti sa 11.000 potpisa. Što se tiče izvršne vlasti, izvršna vlast nije pokrenula takvu inicijativu. Mislim da ne, ali postoje još dva načina zakonodavnih inicijativa i o njima nemam podataka.

Upozorili ste da će Kosovo imati posledice ako se optužbe protiv Tačija ili Veseljija potvrde ili formalizuju. O kojim posledicama govorite?

Ja sam i javno rekao, jer sam bio deo tima premijera  Haradinaja, kao šef njegovog kabineta. Znam da je slanjem poziva i usledila ostavka premijera Haradinaja kako ne bi otišao tamo kao premijer, da ne bi išao na međunarodne sastanke kao osoba koja je bila pozvana od strane specijalizovanih komora, jer je položaj premijera narušen. Iz tog iskustva sam procenio da je podizanje optužnica realan problem i mislim da ga svi smatraju kao takav. Podizanje optužnica za aktivnu funkciju, poput premijera, predsednika, ili u slučaju poslanika, utiče na redovno obavljanje ustavne funcije. Znam da je, kada je poziv upućen gospodinu Haradinaju, ostavka izazvala političku krizu, jer smo bili primorani na izbore i to je koštalo. Dakle, došlo je do vakuuma do izbora nove vlade. Ovaj vakuum obično utiče na rad vlade i njene aktivnosti. U ovom slučaju kažem da se to odražava i na druge aktivne pozicijama kao što je predsednik ili narodni poslanik Skupštine Kosova. A podizanje optužnica obično čini rad predsednika i poslanika ugroženim. 

Šta očekujete od septembra u Vašingtonu?

Veoma sam pozitivan i veoma sam srećan što se SAD snažno vraća u dijalog. Do sada smo imali sastanke u Briselu. Sastanci u Briselu mogu reći da me obeshrabruju, bar sam tako ih ja video. Jer postojala mogućnost povratka tehničkom dijalogu. Tehnički dijalog nije ništa dao Kosovu. Dok smo pregovarali i postigli sporazume u tehničkom dijalogu, ratifikovali smo te sporazume u našoj skupštini, izvršili smo potrebne izmene iz tih sporazuma, Srbija uopšte nije uzvratila. Čak je i EU kao arbitar i garant ovih sporazuma nažalost bila pristrasna. Dok je Srbija nastavila da otvara poglavlja i nastavlja da se približava putu evropskih integracija, Kosovo je potpuno izolovano. Mislim da ova neravnoteža strana za stolom dijaloga znači za Kosovo nepovoljan položaj. Svako klizanje u tehnički dijalog je opasno. Tokom Haradinajeve vlade tražili smo da SAD vode  dijalog, jer Kosovo ima samo tu podršku, podršku SAD. Dok Srbija igra dve karte, u ovom slučaju kartu članstva EU i kartu ruskog uticaja. Licemerno je sa njihove strane da ove dve karte budu postavljene za stolom, gde dijalog vode dve osobe koje dolaze iz dve države koje ne priznaju postojanje Kosova. To stavlja Kosovo u neravnopravan položaj za pregovaračkim stolom. U trenutku kada SAD postane deo stola i garant je ovog sporazuma, Kosovo će se osećati sigurno, jer je Kosovo zajednički projekat od intervencije NATO do izgradnje naše države, naše nezavisnosti i sada konsolidacije institucija. Zajednički je projekat i bez presedana partnerstvo sa SAD. Dakle, naša jedina garancija da imamo jednak položaj u dijalogu je da SAD bude deo istog i da vodi dijalog. Mi znamo i nemamo drugu alternative, da je članstvo Kosova u EU jedina alternativa. Nismo izabrali drugi put. Mi smo izabrali samo ovaj put. Nismo licemeri da igramo na dve karte, kao što Srbija igra sa kartom Rusije, već smo se mi svrstali, što znači da je naš put predvidiv. A zbog ove predvidljivosti, kao i zbog  jasnog stava Kosova, da smo za evroatlantske integracije, ne bi trebalo da ispaštamo. Mislim da je premijer Hoti na osnovu Ustava Kosova, odlukom Ustavnog suda pozvan da vodi razgovore. Premijer Hoti vodi razgovore jer to zahteva Ustav i odluka Ustavnog suda. Pregovori bi trebalo da se vode i uz prisustvo EU, ali za nas je presudno i egzistencijalno da pitanje pregovora zaključimo samo sa SAD, koje su deo ovog dijaloga. Svako minimiziranje našeg međunarodnog subjektiviteta za stolom dijaloga čini nas stranom koja neće biti uzeta u obzir.

Da li očekujete konkretan rezultat na septembarskom sastanku?

Apsolutno da. Jer, uz učešće SAD imali smo dva konkretna sporazuma. Ovi sporazumi odnose se na ekonomski razvoj. Oni imaju veze sa razvojem infrastrukture i vazdušnog saobraćaja i mislimo da na ovakvim sastancima na kojima će na stolu biti izgrađeno poverenje od koristi za dve jednake strane povećava se poverenje da se može postići konačni sporazum, što vodi uzajamnom priznavanju unutar postojećih granica.

Predsednik vaše stranke Ramuš Haradinaj traži mesto predsednika, istovremeno kada se razgovara o uključivanju Demokratske partije Kosova u vladajuću koaliciju. Zašto bi velike stranke trebalo da daju mesto predsednika vašoj stranci?

Zato što predsednika bira parlament i  Kosovo ima živahniju demokratiju. Jer naša demokratija je pluralistička. U ovoj živoj i pluralističkoj demokratiji proračuni stabilnosti izvršne vlasti ili moći zavise od prilagođavanja zahtevima ovog pluralizma. Zahtevi pluralizma su legitimni, jer odražavaju glasanje u skupštini. Smatramo da kao stranka koja ima 14 glasova u skupštini, na nama je da predstavimo svoj stav već od sada, kad god došlo vreme za razgovore o izboru predsedniku. Mandat aktuelnog predsednika završava se u aprilu naredne godine i mislimo da bi prema Ustavu sporazum koji garantuje izbor predsednika bio dobar za Kosovo. Jer ako predsednik nije izabran ili nema kvoruma u skupštini u tom postupu kada treba da budu prisutna 2/3 poslanika, Ustav nas vodi na izbore. Mislimo da u ovom vremenu pandemije i krize ne možemo ići na birališta, već moramo imati jedinstvo. Da bi postojalo ovo jedinstvo, svaka politička stranka ima legitimitet da iznese  svoje zahteve na glasanje. Haradinaj je dobio mandat od strane Upravnog odbora i Predsedništva da vodi te razgovore. Imali smo jasan stav da će naš zahtev biti mesto predsednika, jer mislimo da sa ovim jasnim i predvidivim stavom ne ostavljamo prostora da to bude deo pregovora i čaršijskih priča, već  ga objavljujemo. Smatramo da je jednako važno da javnost bude uključena u ove razgovore, da proces bude javan i da građani budu informisani. Mi smo pokazali javnosti šta ćemo tražiti, to je naš stav. To je deo pregovora. Naš stav je takav, jer mislimo da je ABK dovoljno važan da pruža stabilnost i održivost, jer imamo 14 glasova i tih 14 glasova se odražava na jednu od tri ustavne pozicije. Imamo predsednika skupštine, predsednicu Vjosu Osmani, imamo i premijera. To jest, kada trenutni predsednik završi svoj mandat, ili pre isteka tog mandata, moramo imati dogovor za predsednika. Prema tome, mi mislimo da je na nama da tražimo jednu od ove tri pozicije i mi smo se opredelili za funciju predsednika.

Može li se pregovarati o vašem zahtevu ili ne. Ako ne bude prihvaćen šta ćete učiniti?

Haradinaj je dobio mandat da vodi te pregovore od strane Upravnog odbora i Predsedništva. On vodi pregovaračku strategiju. Predstavili smo svoju poziciju od početka. Pregovori još nisu počeli. Kad god pregovori počnu, Haradinaj će  ih voditi.

S obzirom na političku situaciju na Kosovu, da li vidite mogućnost rekonfiguracije vlade?

Rekonfiguracija vlade je dobrodošla, jer je način stvaranja jedinstva. Mislim da bi opozicione stranke trebale biti deo ove vlade jer prolazimo kroz neke nacionalne izazove, poput pandemije, poput dijaloga, poput konsolidacije nekih drugih pitanja, tako da bi sveobuhvatna vlada garantovala stabilnost. Jer trebamo izglasati i međunarodne sporazume kojima je potrebno 2/3 glasova. Pokazivanje spremnosti opozicionih stranaka da budu deo ove vlade je veoma dobrodošlo. Čak i kada smo ušli u ovu koaliciju koju predvodi DSK kao najveći partner, tražili smo i od DPK i od Samoopredeljenja da razmotre pristupanje ovoj vladi. Očekujemo da će sada sa rekonfiguracijom doći do približavanja obe stranke ili barem jedne opozicione stranke koja će postati deo vlade.