Silja: Vlada Samoopredeljenja ćutala pred nepravdom prema bivšim čelnicima OVK

Potpredsednik Organizacije ratnih veterana OVK, Gazmend Silja, izjavio je da su protesti organizovani radi zahteva za pravdu za bivše čelnike OVK vođeni na dva nivoa – diplomatskom i kroz masovne građanske skupove – ali da za te aktivnosti nisu imali podršku premijera u tehničkom mandatu i lidera Pokreta Samoopredeljenje, Aljbina Kurtija.

U intervjuu za Ekonomia onlajn, Silja je govorio o istorijatu protesta koji su, kako je naveo, započeti u Prištini, a potom nastavljeni u Hagu, Tirani, Strazburu i Skoplju.

„Ideja je bila da delujemo na dva nivoa – na diplomatskom planu, ali i kroz proteste i podizanje glasa građana, odnosno protivljenje nepravdama. Prvobitno smo planirali da protest održimo u Prištini, koji je ispao veoma masovan, zatim je ideja bila da se preselimo u Hag, gde se nalazi Specijalni sud i zatvor u kojem se nepravedno drže naši saborci. Nakon toga, ideja je bila da okupimo sve Albance iz svih krajeva, što se i dogodilo u Tirani; videli ste da je najveći protest i onaj koji je okupio najviše ljudi bio na trgu. Zatim smo otišli u Strazbur, gde je bio kombinovani protest – protest i diplomatija, jer smo imali simboličan čin u kojem smo predali 285 pisama za 285 članova Skupštine Saveta Evrope sa ovim zabrinutostima koje smo samo pominjali na drugim protestima. Imali smo i protest u Skoplju. To su protesti koje smo mi organizovali, izuzev nekih simboličnih akcija, bilo sa gospođom Trendafilovom, bilo druge akcije ispred Euleks-a povodom godišnjice hapšenja naših saboraca“, rekao je Silja.

Prema njegovim rečima, Organizacija ratnih veterana OVK kontaktirala je lidere svih političkih partija kako bi dobila institucionalnu podršku, ali je izostala podrška Pokreta Samoopredeljenje.

„Kada smo započeli proteste, sastali smo se sa svim liderima političkih partija, osim jednog koji uopšte nema interesovanja za nas i ne želi da sluša – to je Kurti. Od njih smo tražili podršku, predstavili smo im naš plan delovanja i, na sreću, dobili smo podršku od svih ostalih. Smatramo da smo uspeli, jer kada smo planirali prvi protest u Prištini i mobilizaciju samo naših struktura, očekivali smo četiri ili pet hiljada ljudi na trgu. U stvarnosti se desilo suprotno – nismo mogli ni da kontrolišemo očekivanja koliko će ljudi doći, zbog velikog interesovanja građana“, rekao je Syla.

Silja smatra da je masovna podrška protestima posledica, kako kaže, odstupanja Specijalnog suda od svoje prvobitne misije.

„Uveren sam da bi, da je ovaj protest bio pozvan ranije, bilo izuzetno teško izvesti ljude na trg, jer su optužbe bile teške – trgovina organima. Nije bilo građanina koji bi mogao da prihvati da je OVK činila zločine. Odstupanje od misije podiglo je ove sumnje kod naših građana; OVK se ne optužuje za izveštaj Dika Martija. Činjenica da je Specijalni sud odstupio od svoje misije naterala je građane da ustanu i poruče sudu: ‘ne u naše ime’. Smatramo da je naš glas stigao tamo gde treba, i kroz proteste, ali i na diplomatskom planu – sastali smo se sa mnogim ambasadorima, posetili Švajcarski parlament, imali sastanke sa evroposlanicima u Vatikanu i susrete sa važnim ljudima“, naglasio je on.

Govoreći o stavu Vlade Kosova, Silja je rekao da je izvršna vlast predvođena Pokretom Samoopredeljenje ostala nema na, kako je naveo, nepravdu prema bivšim čelnicima OVK.

„Vlada je odlučila da ćuti još od osnivanja ovog suda, a kada su došli na vlast, u početku su bili protiv njegovog osnivanja, ali su po dolasku na vlast promenili pristup. Tokom cele izborne kampanje govorili su da neće uopšte komunicirati sa Srbijom dok se ne pronađu nestali. Gospođa Gervala je izjavila da je lično dostavila dokaze protiv naših saboraca koji se nalaze pred Specijalnim sudom. Izašla je na videlo ogorčenost – ne znam kako drugačije da to opišem – ali ideja da ti ljudi ostanu bez podrške vlade je teška i štetna u diplomatskom smislu i za druge prijateljske države; ako vlada jedne zemlje ne brine o sopstvenim građanima, to je loš signal“, rekao je Silja.

Podsećanja radi, 5. novembra 2025. godine, premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti objavio je pismo iz 2022. godine upućeno predsednici Specijalnog suda Ekaterini Trendafilovoj, u vezi sa procesom u Hagu, u kojem je zatražio uslovno puštanje iz pritvora bivših čelnika OVK. Kurti je tada, putem Fejsbuka, naveo da je od početka mandata radio „u tišini“ na ovom pitanju i ponudio državne garancije za uslovno puštanje svih optuženih.

Bivši čelnici OVK uhapšeni su u novembru 2020. godine, a terete se za  ratne zločine, uključujući nezakonito hapšenje i pritvaranje, surovo postupanje, mučenje i nezakonito ubistvo, kao i za zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, druga nečovečna dela, mučenje, nezakonito ubistvo i prisilni nestanak lica. Navodi se da su zločini počinjeni u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine, na više lokacija na Kosovu, kao i u Albaniji.