Šljuka: Direktni pregovori nerealni kada je nepoverenje između strana na istorijskom minimumu

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka kaže za Kosovo onlajn da direktni pregovori između Beograda i Prištine u ovom trenutku nisu izvodljivi, a kako smatra, poenta plasiranja takvih ideja može da bude da se „zamuti voda“, odnosno, da se akteri podstaknu na neko drugačije razmišljanje i da se onda dođe do drugačijeg formata dijaloga.

Bivši američki diplomata Džejms Huper izjavio je za RSE da Kosovo može postići manje, ali veoma važne ciljeve ako direktno pregovara sa Srbijom, a Šljuka navodi da se u mnogim sličnim situacijama na Balkanu u prošlosti bez posrednika nisu postizali sporazumi između strana kod kojih postoji veliko nepoverenje.

„U ovom trenutku, kada je nepoverenje možda i na istorijskom minimumu ukoliko govorimo o dijalogu, vrlo je nerealno očekivati da dođe do bilo kakvih direktnih pregovora kada vidimo da i ovi pregovori koji se vode posredstvom Evropske unije ili faktički ne postoje ili kada postoje, ne proizvode željene rezultate“, kaže Šljuka. 

Priča o direktnim pregovorima, kako dodaje, možda ima za cilj da se vidi kako će Beograd ili Priština reagovati. Ukoliko ignorišu tu temu, kao i do sada, ništa se neće desiti, ali ako bi neko odreagovao, to bi, kaže, bio signal da ne postoji poverenje u dijalog kojim posreduje EU.

„Pošto ovo dolazi od jednog američkog diplomate, možda se na taj način pokušava uvođenje SAD u celu priču i slanje poruke da EU nije odradila dobro posao, da ovo ne vodi ničemu i da je potreban neki novi format, da li nužno  kao direktni pregovori ili kao neki vid šatl diplomatije koji smo imali u kontekstu Dejtonskog sporazuma 1995. godine“, navodi Šljuka. 

Hipotetički govoreći, u slučaju direktnih pregovora, kako dodaje, Beograd i Prištinu bi morala da poveže neka strana, država, u koju i jedni i drugi imaju poverenje, a razgovori bi najpre mogli da se vode oko ekonomskih tema, kao što je to bio slučaj sa Vašingtonskim sporazumom i tako da pregovori ne budu opterećeni statusnim političkim pitanjima. 

„Verujem da je najlakše dogovoriti se oko pitanja trgovine, energetike, komunikacije u saobraćajnom i infrastrukturnom smislu. Za politička pitanja bi morao da postoji presudan pritisak stranih aktera. Vidimo SAD koje sa administracijom Donalda Trampa vrše izuzetan pritisak na mnoge aktere. Sada je u žiži javnosti Zelenski, ali to može da bude i neko drugi u budućnosti. Da li su to dugoročna i održiva rešenja, to ostaje da se vidi, ali to bi mogao da bude neki vid izlaza iz sadašnje apatije koja vlada u kontekstu EU dijaloga“, kaže naš sagovornik. 

Prema oceni Hupera, takođe, moguće je da Kosovo ima odnose sa Srbijom „koji nisu odnosi prijatelja, već suseda, a jedini način da se to postigne je da kosovsko rukovodstvo razvije kanal komunikacije s Vučićem“, a tim povodom Šljuka kaže da bi tako nešto moglo da bude dobro, ali i da nije realno.

„Može da bude dobro u smislu da se postignu određeni sporazumi i dogovori i da se izgrade personalni odnosi, kao što, na primer, Vučić ima u nekoj totalno drugačijoj situaciji sa Viktorom Orbanom u Mađarskoj i sa Edijem Ramom u Albaniji, mada bi to generalno bilo neproduktivno zato što to nije nešto što obezbeđuje strukturu. To su lični odnosi, pa bi i dogovori bili lični, koji možda ne bi važili ukoliko se, recimo, promeni vlast u Srbiji i Vučić ne bude predsednik. Neka naredna opcija može da ih poništiti, tako da nisu dugoročni i održivi u tom smislu“, navodi Šljuka.