Šljuka: Odluka Ustavnog suda odložila krizu, izbori realniji scenario

Saradnik NVO Nova društvena inicijativa Aleksandar Šljuka izjavio je da je odluka Ustavnog suda da omogući dodatni rok za izbor predsednika Kosova odložila političku krizu, ali i otvorila pitanje kome takvo odlaganje najviše odgovara, uz ocenu da je i dalje realniji scenario raspisivanje vanrednih izbora nego postizanje dogovora.

Šljuka je ukazao da trenutni odnosi na političkoj sceni, uključujući i turbulencije između premijera i predsednice, ne ukazuju na skoru mogućnost postizanja konsenzusa o izboru predsednika.

„Malo je verovatno da će se nešto rešiti, s obzirom na to da ne vidimo da se išta značajnije promenilo na političkoj sceni u smislu nekog dogovora koji bi trebalo da nastane. Videli smo određene turbulencije na relaciji Kurti–Osmani i sada je pitanje da li Osmani formira ili je već postala deo nekog novog bloka, kao i da li će je neko drugi podržati u kandidaturi za predsednicu. Međutim, ni jedan ni drugi blok u ovom trenutku nemaju mogućnost da samostalno obezbede kvorum, naročito kada je reč o prvom i drugom glasanju, a upitno je čak i za treće, i da izaberu predsednika. To znači da obe strane faktički mogu da nastave da bojkotuju rad te posebne sednice, kao što se desilo i petog marta, kada nije uspeo prvi pokušaj jer poslanici iz redova opozicije nisu prisustvovali sednici. Tako da i dalje možemo da imamo taj problem“, naveo je Šljuka za Kosovo onlajn.

Šljuka ističe da je reč o specifičnoj situaciji, zbog čega je Ustavni sud ostavio dodatni rok za izbor predsednika.

„Mislim da je Ustavni sud upravo zbog toga doneo ovakvo mišljenje. Naveo je da je ova situacija specifična, ali da će se u svim drugim slučajevima prvenstveno posmatrati rok od 30 dana iz člana 86 Ustava, što bi u ovoj situaciji značilo da automatski idemo na izbore. Međutim, naglašeno je da je reč o specifičnom slučaju, jer Skupština nije imala ukupno 60 dana da pokuša da izabere predsednika, kako je predviđeno članom 82 Ustava“, pojašnjava. 

On dodaje da je deo roka već istekao, te da institucijama preostaje ograničeno vreme za postizanje dogovora.

Prema njegovim rečima, bez značajnijih političkih promena, teško je očekivati izbor predsednika u tom periodu.

„Ipak, bez neke promene i restrukturiranja na političkoj sceni, ne vidim da će doći do konsenzusa oko izbora predsednika. Moguće je da se nešto dogodi u 34 dana, ali verujem da smo bliži scenariju u kojem se ništa značajno neće promeniti i da će se nakon tog roka Skupština raspustiti. Ne ide se automatski na izbore, već se Skupština raspušta, a potom bi u roku od 45 dana trebalo da se raspišu i organizuju izbori“, kazao je naš sagovornik.

Šljuka ocenjuje i da bi odluka Ustavnog suda mogla imati političke posledice po pojedine aktere.

„Ako uzmemo u obzir situaciju u kojoj je Osmani donela dekret, koji je Ustavni sud proglasio ništavim, odnosno bez pravnog dejstva, dok su ga Kurti i poslanici Samoopredeljenja osporavali, ovo se može posmatrati kao mala, trenutna pobeda Samoopredeljenja. Time se pokazalo da ono što je Osmani uradila nije imalo pravno uporište i da je reč o proizvoljnoj interpretaciji. To bi u kontekstu budućih izbora moglo imati određeni značaj, jer bi deo javnosti mogao da je vidi kao nekoga ko je pokušao da prekorači ovlašćenja, pa čak, kako su neki tvrdili, i da izvrši svojevrsni državni udar, odnosno da samostalno raspusti Skupštinu bez prava na to. To bi moglo da utiče na njen imidž“, ističe Šljuka. 

Šljuka podseća da Samoopredeljenje i dalje ima najveću podršku birača, ali da bi termin održavanja izbora mogao imati uticaj na rezultat.

„Biće važno i to što bi izbori mogli biti održani pre leta, odnosno pre dolaska dijaspore, što potencijalno može da utiče na rezultat. Poznato je da prisustvo dijaspore može da utiče na izborne rezultate, pa bi njen izostanak mogao da oslabi podršku Samoopredeljenju“, smatra Šljuka.

Konačan ishod, kako navodi, zavisiće i od eventualnog objedinjavanja opozicije.

„Takođe, važno je pitanje da li će Osmani uspeti da formira širi blok, eventualno sa strankama poput DSK i ABK, odnosno da li će doći do ukrupnjavanja opozicije. Od toga će zavisiti kome će više odgovarati izlazak na izbore. U situaciji u kojoj nema konsenzusa, izbori su svakako bili verovatan ishod, a sada je jasno da postoji dodatni rok. Međutim, sve će zavisiti od toga kako će se političke snage reorganizovati, pre svega u opozicionom spektru“, ukazuje Šljuka.

On zaključuje da izbori u ovom trenutku ne odgovaraju nužno vladajućoj strani, ali mogu biti šansa za opoziciju ukoliko nastupi jedinstveno.

„Kurtiju izbori u ovom trenutku verovatno ne odgovaraju, jer je teško ponoviti prethodni rezultat, naročito ako se uzme u obzir da dijaspora neće biti prisutna u istoj meri. S druge strane, to može da odgovara opoziciji, ali pod uslovom da nastupi jedinstveno. Ako opozicija ponovo izađe podeljena i u sličnom maniru kao ranije, njene šanse ostaju male. Međutim, ukoliko dođe do ukrupnjavanja i formiranja organizovanog bloka, opozicija bi mogla da ima veće šanse, pa bi joj izbori u tom slučaju više odgovarali,“ kaže Šljuka.