Šljuka: Partneri Kosova podržali nezavisnost jer su garantovana opsežna prava za Srbe, to nije ispoštovano

Saradnik NVO Nova društvena inicijativa Aleksandar Šljuka kaže da su 2008. godine međunarodni partneri koji su podržali kosovsku nezavisnost to učinili zato što su kosovski lideri, Albanci, tada garantovali opsežan skup prava za nevećinsku srpsku zajednicu, ali da to nije naročito poštovano u praksi.

Garantovali su, ističe, da će ukoliko budu pomognuti u smislu proglašenja nezavisnosti, Srbima omogućiti ravnopravan život sa svim drugim građanima i da će uživati visok nivo prava. 

„U okviru Ahtisarijevog plana je bila garantovana i lokalna autonomija i određeni modeli podele vlasti. Videli smo tokom godina da su na papiru mnoge stvari jako lepo izgledale i da taj širok opseg prava koji je garantovan srpskoj zajednici nije naročito poštovan u praksi. Videli smo da se nastavilo sa brojnim institucionalnim diskriminacionim ponašanjima u kontekstu onoga što je garantovano, a pored toga videli smo i da srpska zajednica trpi i vaninstitucionalni pritisak na razne načine kojim kosovske institucije nisu našle za shodno da se bave“, kaže Šljuka za Kosovo onlajn.

Ako se pogleda ono što je bilo garantovano i šta je međunarodna zajednica očekivala od Kosova, može se reći, navodi on, da to nije ispunjeno i da je poslednjih nekoliko godina situacija po srpsku zajednicu dramatično pogoršana.

„Postoje dve paralelne realnosti, gde su u jednoj Albanci verovatno jako zadovoljni time kako se Kosovo razvijalo i dokle su stigli na tom putu, dok s druge strane postoji totalno drugačija realnost ako se članovima srpske zajednice postavi pitanje kako su tretirani svih ovih godina i da li ih je iko išta pitao tokom 18 godina“, kaže Šljuka.

On ocenjuje da Kosovo nije ostvarilo pun suverenitet i međunarodno priznanje u kratkom roku, što je očekivalo 2008. godine, ali da je sa druge strane uspelo da uspostavi dosta institucija.

„Kosovo trenutno priznaje plus, minus polovina članica Ujedinjenih nacija. Ako su to bili ciljevi, da se Kosovo afirmiše u smislu da se pridruži svim međunarodnim organizacijama, to nije situacija. Nisu u glavnim međunarodnim organizacijama u kojima su hteli da postanu član, na primer, u Ujedinjenim nacijama, EU, Natou. To se nije desilo i ako se posmatra u tom smislu, uspeh Kosova je polovičan“, konstatuje Šljuka.

I unutrašnji suverenitet, kako dodaje, nije zaokružen do kraja, s obzirom na to da se i dalje vodi dijalog Beograda i Prištine pod posredstvom Evropske unije i da postoji gomila nerešenih pitanja.

„Čak i nakon ove kampanje zatvaranja srpskih institucija, one su i dalje prisutne, mada se nad njima vrši pritisak. Institucije zdravstva i obrazovanja i dalje funkcionišu na Kosovu, nisu integrisane u kosovski sistem, nisu ukinute i ne možemo reći da je na unutrašnjem planu suverenitet zaokružen iako se na tome radilo poslednjih godina“, napominje on. 

Drugačije stvari izgledaju, kako kaže, ako se posmatra iz perspektive da se 2008. pošlo faktički ni od čega i da je Kosovo bilo jedna ideja potpomognuta od strane njihovih tradicionalnih partnera za koju se nije znalo kako će izgledati njen put.

Za polovinu članica Ujedinjenih nacija Kosovo je, dodaje, neka činjenica i neko stanje na terenu, šta god neko misli o tome i šta god Srbija ili zvanični Beograd misle o tome.  

„Uspeli su da uspostave dosta institucija i da ostvare samostalnost i nezavisnost u smislu da dosta poslova mogu da obavljaju sami u odnosu na 1999. godinu kada smo imali Unmikovu administraciju koja je upravljala svime. Došli smo do toga da sada međunarodne organizacije na terenu gotovo ne vrše nikakvu efektivnu ulogu i kontrolu, već sve to rade kosovske institucije. Tako da je uspeh polovičan, zavisi ko iz koje perspektive gleda“, ukazuje Šljuka.