Šljuka: Srbi pod pritiskom polako odlaze sa Kosova, međunarodni akteri ne čine ništa da to spreče

Ako se pogleda sve ono što se događa Srbima na Kosovu proteklih godina, od ekonomskog pritiska do pritiska bezbednosnog aparata, može se reći da se dešava tihi pogrom ili tihi egzodus, kaže za Kosovo onlajn Aleksandar Šljuka, saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“.

„Pod pritiskom svih tih činilaca ljudi odlaze, prevashodno sa severa Kosova i to je jedan trend koji je, što je najproblematičnije, ireverzibilan, odnosno ljudi koji odlaze u najvećoj meri se ne vraćaju. Čak i da se neki uslovi promene vrlo je teško očekivati da će se taj broj ljudi vratiti“, ukazuje Šljuka.

Imajući u vidu da su Srbi izloženi gotovo svakodnevnim provokacijama, pa i fizičkom nasilju, da se skrnave srpske crkve.., ali da to ne prate reči osude predstavnika međunarodne zajednice, naš sagovornik kaže da kada ima osuda da su one samo u vidu saopštenja, bez konkretnih reakcija na terenu koje bi sprečile dalju eskalaciju i dalje unilateralne poteze vlade u Prištini i da je srpski narod u tom smislu razočaran u međunarodnu zajednicu.

„Srpski narod je i kivan na međunarodnu zajednicu, jer je ona bila garant da će se poštovati sva prava kada su  zapadni partneri Kosova podržali nezavisnost 2008. godine. Srbi su videli da se to ne dešava“, navodi on. 

Kako ukazuje, ukoliko većini međunarodnih aktera odgovara da situacija ostane kakva jeste, da se ne podriva stabilnost i da se ne podriva priča o multietničkom Kosovu koju su želeli da promovišu i u koju žele da veruju, oni neće previše da se mešaju, osuđuju i reaguju. 

„Upravo zbog toga se dešava tihi egzodus. Nema široko rasprostranjenog nasilja kao što je to bilo ranije, ali ljudi polako odlaze i na taj način se gasi priča o multietničkom Kosovu. Svesni ili ne, međunarodni akteri ne čine ništa da to spreče“, kaže naš sagovornik.

Nada se, ipak, da se martovsko nasilje od pre 21 godinu neće ponoviti i ističe da je to bio jedan od najtragičnijih događaja za srpsku zajednicu na Kosovu nakon rata, ukoliko se izuzme period neposredno nakon konflikta 1999. godine. Navodi i da su 2004. okolnosti bile drugačije jer je postojala veća frustriranost među kosovskim Albancima u smislu nerešenog statusa Kosova, jer se nije znalo da li će se Kosovo vratiti pod ingerenciju Srbije ili će dobiti nezavisnost.

„Oni su iskoristili podršku pre svega Sjedinjenih Američkih Država da izvrše pritisak i da kažu: 'eto, mi smo nezadovoljni, uradićemo sve da pokažemo naše nezadovoljstvo i da nas vi podržite u smislu podrške nezavisnosti Kosova'. Taj momenat se sada promenio. Vidimo da su i SAD promenile pristup na svetskoj sceni i sada više nije realno očekivati podršku takvom nasilju. Ono bi bilo totalno drugačije percipirano u međunarodnoj zajednici i s toga ne verujem da bi se ponovilo. Takođe, iako mnogi misle da je martovsko nasilje bilo organizovano od nekih institucionalnih struktura, to su pre svega bili napadi pojedinaca, a sada se više sprovodi institucionalno nasilje, sistemska represija preko aparata Kosova, promenio se pristup i zato mislim da nije realno ponovo očekivati takav scenario“, navodi Šljuka.