Spahiju: Ceo region trpi zbog izgubljene godine za dijalog

Profesor političkih nauka Nedžmedin Spahiju ocenjuje da je zbog izbora na Kosovu i neformiranja institucija godina koja je na izmaku izgubljena za dijalog Beograda i Prištine, što je, kako kaže, veliki gubitak zbog kog ne pate samo Kosovo i Srbija, već i ceo region.

Prema njegovoj oceni, okončanje dijaloga i realizacija već dogovorenog između Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića, puno bi značili ne samo za Kosovo i Srbiju, već bi to bio veliki dobitak za ceo region.  

„Ali šta je tu je, dobro je da se i u Beogradu i u Prištini što pre sredi situacija i da se nastavi sa sprovođenjem dogovorenog“, kaže Spahiju. 

On je mišljenja da Prištini ne odgovara prazan hod u dijalogu jer je interes Kosova da što pre završi spor sa Srbijom. 

„To uopšte ne odgovara nacionalnim interesima Kosova. To što nema napretka je neodlučnost, odnosno nesposobnost političkih snaga na Kosovu da okončaju dijalog sa Srbijom. Pravljenje kompromisa nije laka stvar, ali mora se imati snage i volje da se to završi što pre, uzimajući u obzir da je to nacionalni interes Kosova“, ističe ovaj profesor.

Slikovito kaže da kada se neko odlučuje da kupi kola, a cena mu je previsoka, on može da čeka da cena padne ali da je u međuvremenu bez svoje komotnosti, odnosno bez kola. Cena, kaže, vremenom može biti manja, ali su tu i gubici dok se do nje stiglo.  

„To isto važi i za Kosovo. Možda je cena koju postavlja Srbija Kosovu za priznanje velika, ali čekajući jeftiniju cenu Kosovo gubi mnogo i trebalo bi imati odlučnost, snagu i volju da se jednom ta stvar reši. Gubimo svi, gubi i Srbija, ali mi gubimo više, jer nama treba priznanje. Ono Srbiji ne treba“, zaključuje Spahiju. 

O tome do kada treba očekivati vakuum u djalogu naš sagovornik kaže da treba uzeti u obzir da ako vanredni parlamentarni izbori budu 28. decembra, da posle njih mogu doći još jedni, kada bude vreme za izbor predsednika Kosova.

Do njih, kako objašnjava može doći jer se predsednik Kosova bira glasovima u parlamentu, a ne direktnim glasovima, kao što to u svim zemljama Balkana, od Turske, Rumunije do Slovenije, osim na Kosovu i u Albaniji koji predsednika biraju u parlamentu. 

„Albanija sa tim zapravo nikada nije imala problem, budući da tamo predsednik može da se izabere sa 51 odsto glasova u parlamentu, ali ovde je postavljen uslov da postoji dve trećine glasova u parlamentu kada se bira predsednik i to je stvar koja uvek predstavlja politički čvor. Najpametnje za političke snage na Kosovu, uključujući i Srpsku listu, bi bilo da se u međuvremenu izglasa promena Ustava, kako bi se predsednik birao direktno iz naroda“, mišljenja je Spahiju.

On veruje da bi to bilo važno za čitavo kosovsko društvo jer ne bi bilo političkih čvorova.

„Bilo bi važno i za srpsku zajednicu i ostale manjinske zajednice. U tom slučaju bi kandidati za predsednika morali da idu u sredine u kojima žive etničke manjine, gde bi tražili njihove glasove. A kada odeš, recimo, u Gračanicu ili Leposavić da tražiš glasove kao kandidat za predsednika, moraš i da se obavežeš prema toj zajednici i to bi bio progres“, kaže Spahiju.