Spor Samoopredeljenja i DSK može da uspori izbor predsednika parlamenta

Nepostizanje koalicionog sporazuma između Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova ponovilo bi situaciju iz 2014. i 2017. godine, kada je došlo do zastoja u izboru predsednika parlamenta.

Ako ne bude postignut dogovor o koaliciji, Pokret Samoopredeljenje je saopštio da neće objaviti ime kandidata za mesto predsednika parlamenta, piše Koha.

Prema tumačenju pravnika, izbor predsednika parlamenta može trajati na neodređeno vreme, ako pobednička stranka ne predloži kandidata, što predsednik mora zatražiti u roku od 30 dana.

Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani rekao je da čak ni predsednik takav slučaj ne može poslati sudu na tumačenje. Prema njegovim rečima, to se može dogoditi samo ako se Skupština sazove i donese odluku, kao što je bilo i tokom VLAN-a kada je neustavno izabran predsednik Skupštine Kosova.

„Prema Ustavu i sudskoj praksi Ustavnog suda, predsednik ne može poslati takav slučaj sudu na tumačenje. To se može dogoditi samo ako se Skupština sazove i donese odluku, kao što se desilo tokom VLAN-a kada je predsednik Skupštine Kosova neustavno izabran", rekao je Hasani.

„Do danas ne postoji drugi način da se uputi Ustavnom sudu od bilo kojeg drugog tela u vezi sa bilo kakvim odlaganjima koja mogu nastati u izboru predsednika parlamenta i drugih tela Skupštine", dodao je on.

Dok je Ustavni sud 2014. godine tražio tumačenje nakon šest meseci blokade, čak i 2017. godine, pobednička stranka je odlagala kandidata u nedostatku sporazuma.

Nakon potvrđivanja rezultata izbora, Tači je pokrenuo niz konsultacija sa parlamentarnim strankama – njegovom poduhvatu su se suprotstavile opozicione stranke, Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez.

Ali odgovorili su DPK, ABK i NISMA, da bi posle tri meseca uspeli da formiraju većinu sa 61 glasom, nakon što je ANK Bedžeta Pacolija napustila predizbornu koaliciju sa DSK i pridružila se Haradinajevoj vladi.

Nakon izbora 6. oktobra, Tači nije tražio konsultacije, ali nije izneo svoju ustavnu ulogu u fazi postizbornog potvrđivanja rezultata. Sve dok predsednik ne bude izabran i novo predsedništvo Skupština Kosova neće moći da pokrene procedure za stvaranje kosovske vlade.

Što se tiče mandata i izvršne vlasti, putokaz će biti presuda Ustavnog suda iz 2014. o zahtevu koji je kosovska predsednica Atifete Jahjaga podnela tada sudu za tumačenje dva člana ustava koja se bave mandatom za formiranje vlade.

Prema toj odluci, predsednik Republike, u skladu sa članom 95. stav 1. Ustava, predlaže Skupštini kandidata za premijera koga je predložila politička stranka ili koalicija sa najvećim brojem mesta u Skupštini.

"Kandidat za premijera, najkasnije petnaest (15) dana nakon njegovog imenovanja, predlaže  sastav vlade Skupštini Kosova i traži odobrenje od parlamenta", precizira se član 95.2 Ustava.

Ako pobednička stranka / koalicija ne uspe, predsednik odlučuje kome će poniditi mandat.

Prema odluci Ustavnog suda, može i drugoj stranci koja ima najveći broj mesta u Skupštini Kosova.

U slučaju da predloženi kandidat za premijera ne dobije potrebne glasove, predsednik Kosova, po svom nahođenju, u skladu sa članom 95. stav 4. Ustava, imenuje drugog kandidata za premijera, nakon konsultacija sa strankama ili koalicijama (registrovanim u skladu sa Zakonom o opštim izborima) koje su ispunile navedene kriterijume.

Prema odluci, nije isključeno da će predsednik Kosova dati priliku prvoj stranci ili koaliciji da predloži sledećeg kandidata za premijera, piše Koha.