Sputnjik: Država zbija redove zbog samoodbrane

Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu
Izvor: Kosovo Online

Tim za zaštitu srpske i hrišćanske duhovne baštine na prostorima na kojima živi ili je živeo srpski narod, mogao bi da bude pravi korak, ali samo ukoliko se efiksano objedine, osmisle i usmere ukupna pregnuća svih u odbrani višestruko ugroženog srpskog kulturnog i duhovnog identiteta. Tamne senke su nad srpskom baštinom, nužna je samoodbrana, piše Sputnjik.

To za Sputnjik kaže nekadašnji ambasador Srbije u Unesku, Darko Tanasković, na najavu da bi Vlada Srbije, zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom, narednih dana trebalo da formira tim koji bi međunarodnoj javnosti argumentovano ukazao na sve rizike nestajanja srpske i verske baštine, pre svega na Kosovu, ali i u Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Srbija zbija redove da bi odbranila svetinje

Tanasković upozorava da taj tim ne bi smeo da se pretvori u samo još jedno namenski stvoreno, strukturno komplikovano, akciono inertno, debatno telo.

Posle najnovijeg ugrožavanja manastira Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji, bisera srpske i svetske kulturne i hrišćanske baštine iz 14. veka, koji je pod zaštitom Uneska, inicijativu je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je poručio je da je zaštita srpske kulturne i verske baštine, pre svega na KiM, ali i na drugim mestima na kojima žive naši sunarodnici, prioritet državne politike.  

Tim bi trebalo da čini značajan broj eksperata iz raznih oblasti, od istoričara i istoričara umetnosti, arhitekata, slikara, do crkvenih velikodostojnika, intelektualaca, uglednih javnih ličnosti...

Iako je ideja samo inicijalno predočena, Tanasković smatra da je dobrodošao svaki delotvorni vid planskog i sistematskog objedinjavanja svih naših institucionalnih i vaninstitucionalnih potencijala radi odbrane materijalne i nematerijalne osnove kulturnog i duhovnog, a samim tim i nacionalnog identiteta srpskog naroda. Kako onog u zemlji, tako i u rasejanju, kaže naš sagovornik.

Brisanje belega viševekovnog srpskog prisustva

„Smisao udara na srpsku kulturnu i duhovnu baštinu izvire iz političkih programa čija je bitna, ako ne i središnja dimenzija, brisanje belega viševekovnog srpskog prisustva na teritorijama koje su u istorijski nerealizovanim ili prevaziđenim državotvornim naporima projektovani kao etnički što monolitiniji prostori država nastalih na razvalinama Jugoslavije“, ističe Tanasković.

Po njegovoj oceni, više se ne može i ne sme ignorisati, prenebregavati, umanjivati ili relativizovati, da je srpsko kulturno i duhovno nasleđe izloženo raznim vidovima sistematskog, pa i programskog, pritiska, sve do svojatanja i fizičkog uništavanja, na velikom delu bivšeg jugoslovenskog prostora.

U tom pogledu je, kako dodaje, već odavno najteža situacija na KiM.

To je potvrdio i najnoviji slučaj sa fizičkim ugrožavanjem manastira Visoki Dečani izgradnjom nelegalnog puta kroz specijalnu zaštićenu zonu manastira, koji, s obzirom na podatak Kancelarije za KiM, ne treba da čudi.

Na prostoru Kosova i Metohije se nalazi oko 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina koje čine kulturno nasleđe srpskog naroda, a oko 150 crkava, manastira i drugih verskih objekata SPC uništeno je, oštećeno i oskrnavljeno, od kojih čak 61 ima status spomenika kulture.

Izgleda da je samo fizičko ugrožavanje manastira bilo nedovoljno, nego je odmah potom usledilo ponovno svojatanje albanskih nazovi istoričara sa KiM da Visoki Dečani predstavljaju nasleđe Kosova, a ne Srba.

Imperativ je da se odupremo

Tanasković, međutim, ukazuje na to da se tamne senke nadvijaju nad naše kulturno i duhovno nasleđe i drugde.

Srpska baština decenijama je bila na udaru i u Hrvatskoj, gde je po mnogima nad njom sproveden "kulturni genocid", a prema nekim podacima, samo tokom rata devedesetih iz srpskih crkava u Hrvatskoj nestalo je više od 7.000 ikona. Trenutno je na delu pokušaj svojatanja i otimanja srpske baštine u Crnoj Gori.

„Imperativ je da se ovoj kontinuiranoj tendenciji odupremo sa podjednakom organizovanošću i metodičnošću koje su njoj svojstvene, a ne da se samo ad hoc reaguje na trenutne, konkretne izazove. I to je, naravno, nužno, ali ne i dovoljno“, ističe sagovornik Sputnjika.

On napominje da se i do sada na više strana institucionalno i stručno, vredno i posvećeno radilo, i da se radi na zaštiti, očuvanju i afirmisanju srpskog kulturnog nasleđa, ali i dodaje da nije uvek bilo dovoljno koordinacije na tom složenom i interdisciplinarnom nacionalnom zadatku.

Bivalo je, kako kaže, dupliranja aktivnosti i rasipanja energije, bez odgovarajućeg efekta, pogotovo u delovanju na međunarodnom planu, pa čak i neprimerenog rivalstva.

Oni koji, pak, ugrožavaju našu baštinu, po oceni Tanaskovića, imaju jasnu strategijsku viziju i plan kako da je u budućnosti realizuju, a taktički nastupaju u skladu sa prvenstveno političkom konjunkturom i procenom odnosa snaga u datom trenutku.

Zato on smatra da je naša preka potreba da se što brže, bolje i efikasnije organizujemo radi kulturne i duhovne samoodbrane i da svoje neosporne legalne i legitimne interese što koherentnije i uverljivije predstavimo u svetu, i to argumentima, jezikom i tehnikama za koje ima najviše izgleda da ih svet razume.