Sputnjik: Kosovo dobija „Bajdenovu vlast“

U ovom trenutku je najvažnije koga će u Prištini prihvatiti nova Bajdenova administracija i mogu li stari „jastrebovi“ demokrata poput Medlin Olbrajt da se odreknu Hašima Tačija i ličnih, emotivnih i poslovnih veza sa njegovim strukturama, kaže za Sputnjik književnik i novinar Živojin Rakočević povodom predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu.

Izbori su uslovljeni padom vlade kosovskog premijera Avdulaha Hotija, a nakon odluke Ustavnog suda da je glas poslanika Etema Arifija u vreme izbora ove vlade bio nevažeći otvorilo se pitanje - šta novi izbori donose prostoru Kosova i Metohije, ali i odnosima Beograda i Prištine, naročito ukoliko pobedi Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, bivšeg kosovskog premijera, budući da ankete pokazuju da će dobiti najviše glasova.

Bajdenova administracija ključna za novu vladu u Prištini

Prema rečima  Rakočevića, Kosovo je prostor stalne i uobličene krize, koja se održava u svim segmentima društva - od politike, ekonomije, unutaralbanskih obračuna i odnosa prema svemu što nije ideologija Oslobodilačke vojske Kosova. Takvo neprirodno stanje, dodaje, traje 20 godina, od bombardovanja 1999.

„Najgore je za sve na ovom prostoru da su svaki izbori od tada, dakle od 2001. godine do danas, produbljivali krizu i označavali korak dalje od demokratije i bazičnih ljudskih prava. Imali smo tada svakodnevne otmice, ubistva, paljevine, ali je postojala veća nada da će promene doći, da će biti normalnijeg života. Ali kako se koji izborni ciklus završavao, nade je bilo sve manje. Tako i danas većina, čak i Albanaca, a posebno intelektualaca, misli da ni ovi izbori neće doneti nikakav boljitak“, objašnjava Rakočević.

Pokret Samoopredeljenje i njegov vođa Aljbin Kurti su, dodaje on, savršen izraz kosovske krize.

„On se savršeno snalazi u anarhiji, ima bogato zatvorsko iskustvo i njega ne zanimaju nikakve kosovske presude protiv njega. To njega neće sprečiti da uzme vlast. On želi da je uzme pod izgovorom da je prebogata oligarhija OVK izdala ideale albanske borbe i da je on taj koji će dovršiti nacionalni posao i konačno poraziti Srbe i Srbiju. U osnovi je moguće da se Tačijev totalitarizam zameni Kurtijevom ideološkom totalitarnom matricom, u čijoj osnovi leže najekstremniji nacionalizam i socijalni populizam“, napominje Rakočević.

Stari "jastrebovi" SAD

On je uveren da je ishod kosovskih izbora u svakom slučaju u rukama nove američke administracije Džozefa Bajdena i starih „jastrebova“ poput Madlen Olbrajt.

"Ako se odluče da Tačija vrate iz Haga, što je realna mogućnost, on je sposoban i moćan da 'stabilizuje' Kosovo. U tom slučaju, Aljbin Kurti će i dalje biti najpopularniji političar i može formalno imati vlast, ali bez ikakvog uticaja i moći, ili će ta moć biti vrlo mala“, smatra Rakočević.

Istine radi, primećuje sagovornik Sputnjika, bilo je pokušaja Amerikanaca da se upristoji proces izbora na Kosovu, pa je njihov bivši ambasador Kristofer Del posle nekih izbora u Srbici uzviknuo: "Ovde je došlo do industrijske krađe glasova!“.

"U međuvremenu, sadržajno prazna politička ljuštura kosovskih Albanaca može se ispuniti jedino tenzijom i sukobima. Paralisano je i to malo pretpolitičkog života, a moć će se do okončanja procesa u Hagu seliti od Ramuša Haradinaja do Aljbina Kurtija. Ovaj prvi zbrisao je sve svedoke i pobedio sud, ovaj drugi čeka da oslobodi svoje velikoalbanske ideje i konačno uspostavi vrednosni sistem OVK, koji je prema njegovom mišljenju izneverila struktura koja se sada nalazi u Haškom tribunalu“, ocenjuje Živojin Rakočević.

Amerikanci moraju da se umešaju

Politikolog sa Kosova Nedžmedin Spahiu na predstojećim izborima očekuje ubedljivu pobedu Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, ali ne i rešenje problema u vezi sa izborom predsednika.

"Mislim da oko izbora predsednika Vlade neće biti dileme jer očekujem pobedu Kurtija, ali oko izbora predsednika Kosova stavovi stranaka su zaoštreni i među njima neće biti konsenzusa po tom pitanju sve dok Amerikanci ne pomognu. Za predsednika države moraju da glasaju dve trećine parlamenta i u tom smislu je izbor problematičan. Sa druge strane, teško da će doći do promene Ustava po kojoj bi se predsednik birao direktno, kao što je slučaj u većini balkanskih država, jer svi oni koji sada pretenduju na tu funkciju znaju da na takav način ne bi mogli biti izabrani. To takođe ne odgovara ni Kurtiju jer bi predsednik koji bi bio izabran direktnim glasovima birača politički bolje stajao, a on je zainteresovan da onaj ko bude predsednik više bude puka figura nego neko ko zaista ima političku moć“, napominje Spahiu. 

Amerikanci, kako kaže, ne žele da se direktno uključuju u ove stvari i žele da dokažu da je kosovsko društvo zrelo da samo reši svoje probleme.

"Ipak, moraće da se umešaju jer teško da će doći do kompromisa između političkih snaga na Kosovu da bi se to pitanje rešilo“, kaže Spahiu.

Na pitanje kakav odnos Prištine prema Beogradu očekuje ukoliko Kurti ponovo dođe na vlast, kaže da očekuje ozbiljniji pristup lidera Samoopredeljenja.

"Kurti je možda krut u pregovorima, ali spoljna politika nije njegova jaka strana. On je prošli put i pao sa vlasti zbog svoje spoljne politike. Nadajmo se da se malo opametio u međuvremenu i da će na interese Kosova gledati pragmatičnije, a ne samo ideološki“, primećuje Spahiu.

Spitnjik podseća da je bivši premijer i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti  sporazum postignut u Beloj kući između Beograda i Prištine nazvao „sporazumom koji stvara četvrtu Jugoslaviju“. Kurti smatra da se ta nova Jugoslavija stvara kroz područje „mini Šengena“, koje će Beogradu omogućiti ekonomsku hegemoniju nad Albancima na Kosovu i u Albaniji.