Sretenović: Na sastanku Vučića i Makrona verovatno ukazano da albanska strana ne ispunjava svoje obaveze

Istoričar Stanislav Sretenović kaže za Kosovo onlajn da je jučerašnja poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Parizu imala tri aspekta: simbolički, ekonomski koji je i najvažniji, i treći politički. U okviru tog političkog, veruje da kada je reč o Kosovu, postoji mogućnost oslonca Srbije na Francusku u kulturološkom smislu i zaštite srpskog istorijskog i umetničkog nasleđa na Kosovu.

Sretenović pretpostavlja da je jedna od tema jučerašnjeg sastanka predsednika Vučića i predsednika Emanuela Makrona bila i osnivanje Zajednice srpskih opština na Kosovu. 

„Mislim da je jedna od tema bila i ta i da je cela ova aktivnost srpske diplomatije usmerena ka Francuskoj upravo usmerena na to da se pokaže da smo mi sada dobri đaci, a da su Albanci svojim veoma radikalnim stavovima iskazanim preko ekstremne politike gospodina Aljbina Kurtija, oni koji ne ispunjavaju svoje obaveze. To je suština političkog dela posete, ali on ipak ostaje u sferi pregovora, ispitivanja terena, pokušaja da se pokaže dobra namera sa srpske strane i ekstremno ponašanje u ovom trenutku albanske strane koje je nedopustivo za evropske standarde“, navodi ovaj istoričar. 

Simbolički aspekt Vučićeve posete Parizu, kako objašnjava Sretenović, u vezi je sa činjenicom da je juče bio 13. novembar, što je dva dana posle 11. novembra i 107. godišnjice francusko-srpske i savezničke pobede i primirja u Prvom svetskom ratu. Istovremeno, on ukazuje da je 13. novembar za Francuze simbolički veoma važan datum jer Francuska tog dana odaje poštu stradalima u terorističkom napadu 2015. godine, u kome je stradalo oko 130 života. 

„Predsednik Vučić je dolaskom u Pariz juče uveče odao poštu tim francuskim žrtvama u simboličkom smislu i na neki način učestvovao u bolu Francuza za gubitkom tih nevinih ljudskih života“, kaže naš sagovornik.

Sretenović ekonomski aspekt razgovora dvojice predsednika smatra najvažnijim jer su Francuska i Srbija na putu velike ekonomske saradnje i jer su u poslednje vreme francusko-srpski ekonomski odnosi doživeli izuzetan razvoj koji se zasniva na ugovoru o strateškom partnerstvu koji su Francuska i Srbija potpisale 2011. godine, a koji se tek u poslednje vreme zaista primenjuje i dobija prave obrise.  

„Razgovaralo se o francuskim investicijama, o dolasku novih velikih francuskih firmi, kao što je Alstom, velika firma za konstrukciju vozova i železnica, a što je vezano za projekat izgradnje metroa u Beogradu. Dolazak Alstoma može da doprinese i generalnom razvoju srpske železničke mreže i železnice koja se planira ka jugu, pošto je ka severu, ka Subotici urađena. Druga važna informacija je da će se ići na razvoj veštačke inteligencije i kompjuterskih potencijala Srbije. Francuska ima jednu veoma jaku firmu u kompjuterskoj industriji, to je Bul, koja može da pravi velike kompjutere za velike sisteme koje bi onda elektronski nadgledali, recimo, saobraćaj, a što je veoma važno u današnje vreme“, kaže Sretenović. 

Treći segment ekonomskih razgovora, dodaje, bila je nuklearna energija, gde su dvojica predsednika najavila da bi Srbija mogla da po ugledu na Francusku razvija svoj energetski sistem zasnivajući se na nuklearnoj energiji.  

„Koje će obrise ta saradnja i konkretne realizacije dobiti, to ćemo videti u narednim mesecima za kada se najavljuje potpisivanje konkretnih ugovora o realizaciji tih projekata. Međutim, ključno je da je trenutno francusko-srpska ekonomska saradnja na uzlaznoj putanji, da ona trenutno dostiže, što se tiče trgovinske razmene, negde oko 1,7 milijardi evra. Cilj je da se u tom segmentu prebaci dve milijarde evra, to je i najavljeno juče i verovatno će uskoro ta razmena preći dve milijarde evra, da se poveća prisustvo francuskih firmi u Srbiji, kojih trenutno ima 130, sa zapošljavanjem oko 13.000 srpskih radnika, što je dobro, ali nije dovoljno. Nemačka zapošljava oko 80.000 srpskih radnika. Dakle, cilj je da se saradnja poveća i produbi“, navodi on. 

Francuska i Srbija, prema njegovim rečima, imaju različite političke stavove, jer Francuska priznaje samoproglašeno Kosovo, a Srbija ne, ali da se ta osnovna politička razlika prevazilazi jakom ekonomskom saradnjom. 

„Prevazilazi se i činjenicom da je srpska strana ispoštovala političke dogovore, prihvatila izborni sistem Kosova i da je osvojila na demokratski način svojih deset opština. Pošto je taj politički segment posete ostao nepropraćen od strane dva predsednika, barem za javnost, pretpostavljam da se govorilo o tome da je Srbija ispunila svoje obaveze, da je učinila prvi korak ka formiranju Zajednice srpskih opština, i da se tim stavovima želi da pokaže da albanska strana to nije učinila. U tom dugotrajnom političkom nadmudrivanju, čini mi se da treba gledati i mogućnost oslonca na Francusku, iako taj oslonac, po mom mišljenju, sem u kulturološkom smislu i u domenu kulture, a tu prvenstveno mislim na srpsko nasleđe, istorijsko i umetničko na Kosovu, mislim da još uvek ne možemo da računamo na političku podršku Francuske u smislu otpriznavanja nezavisnosti Kosova“, kaže Sretenović. 

On ističe da se sigurnošću može reći da je predsednik Makron jedan od najznačajnijih sagovornika predsednika Vučića i da je srpska diplomatija učinila veliki uspeh kada je pripremila lično prijateljstvo francuskog i srpskog predsednika. „Njih dvojica su postali lični prijatelji, a to prijateljstvo na ličnom nivou u diplomatiji, u međunarodnim odnosima je veoma važno. Osim ličnog nivoa, imamo i međudržavni nivo koji se zasniva na istoriji dugačkoj više od dva veka dobrih francusko-srpskih odnosa krunisanih tokom savezništva u Prvom svetskom ratu i koji su ispunjeni sećanjem koje je dobilo i svoj plastični izraz po celoj Srbiji i po celoj Francuskoj. Spomenici francusko-srpskog prijateljstva su prisutni u celoj Srbiji, u Beogradu, Zaječaru, Negotinu.., ulice su nazivane po francuskim političarima i generalima iz tog doba. U Francuskoj su takođe podizani spomenici u čast Srbije i srpske i francuske pobede i savezničke u Prvom svetskom ratu. Dakle, to je osnova za međudržavne odnose. U tim međudržavnim odnosima postoji tendencija koja se zasniva na strateškom partnerstvu, da se ide ka više francuskih investicija u Srbiji. Srbiji žele da prihvate i transfer francuskog znanja i transfer francuske kulture poslovanja, koja je vrlo precizna, organizovana, usmerena, kontrolisana i mislim da je to veoma važno za međudržavni nivo“, navodi Sretenović.

Radna večera dvojice predsednika koja je trajala tri sata, a najavljeno je da će trajati sat i po do dva, prema njegovim rečima, iako predstavlja malo vremena za dubinske razgovore između dva predsednika, ipak puno toga govori.