Šta bi značilo da Srbija i Кosovo istovremeno uđu u Evropsku uniju

Iza predloga bivšeg posrednika EU za za dijalog Beograda i Prištine Roberta Кupera da Kosovo i Srbija budu primljenei istovremeno u Evropsku uniju, stoji zapravo "skriveni" zahtev da Srbija prizna Kosovo, ocena je sagovornika Sputnjika.

Diplomata u penziji Zoran Milivojević i politikolog dr Dejan Vuk Stanković podsećaju da EU nema nameru skoro da se proširuje, ali i da ne želi da u svojim redovima ima "konfliktnu teritoriju".

Poruka Srbiji da prizna Кosovo

Milivojević ovome dodaje da i, kada bi se hipotetički, napravio politički presedan na koji bi Brisel pristao, ne bi bilo konsenzusa među evropskim državama da Srbija sa Кosovom i Metohijom uđe u EU, jer je većina država članica EU priznala nezavisno Кosovo.

"Pitanje je kada će se uopšte steći neki uslovi da može da se razgovara o ulasku Srbije u EU, a dotle moraju da se traže rešenja vezna za Кosovo. Ulazak u EU bi podrazumevao neku vrstu priznanja tzv. nezavisnog Kosova, pa ne vidim model po kome bi ovakva plan mogao da bude realizovan, a da ne znači definisanje kosovske državnosti", objašnjava Milivojević.

U EU ulaze suverene države, podseća Milivojević, a ne entiteti ili teritorije pod protektoratom, iako je po Rezolucija 1244 SB UN Kosovo deo države Srbije.

Sva otvorena pitanja bi ostala

"Države koje su priznale Kosovo Rezolucija ne zanima. Ukoliko bi se i desilo neko čudo po ovom pitanju, to ne bi značilo da sve stvari koje su sada sporne između Prištine i Beograda mogle da se 'gurnu pod tepih' već bi morale da se kako–tako reše. Da se definiše naše pravo na kulturnu baštinu, obrazovanje srpske populacije, formira neki oblik ZSO prihvatljiv za nas, imovina, status Srba na KiM, položaj SPC i tako dalje. Srbija bi neizbežno morala da prizna neki status Кosovu, kako god da okrenemo priču", veruje Milivojević.  

Na pitanje kako bi posle eventualnog ulaska u EU funkcionisale Srbija i Kosovo, Milivojević kaže da se i u EU  i te kako poštuju i države i granice bez obzira što postoje mehanizmi po kojima su se države članice EU odrekle velikog dela svog suvereniteta u korist centrale u Briselu. 

Stanković s druge strane napominje da je Evropska unija odavno Beogradu naglasila da je glavni uslov za ulazak u EU - priznanje Kosova.

"Postaje jasno da Zapadu pitanje Kosova počinje da bude veoma bitno i oni će i te kako insistirati na tome da Srbija prizna Kosovo. Što se tiče EU, mislim da ni oni koji u Briselu rade na takozvanom proširenju Unije, ne veruju da će neka država iz ovog regiona u skorije vreme, posle Hrvatske postati njihov član", kaže Stanković.

Brisel ne priznaje Rezoluciju 1244

Stanković je izričit u svom stavu da EU neće zbog bilo čega menjati svoje stavove već da će se rukovoditi stanjem na terenu.

"Prosto Evropa neće da uvozi konflikte. Za njih je nepobitna činjenica da je Kosovo nezavisna država, a kako će Srbija sa tim da izađe na kraj to je za EU sekundarno pitanje. Njih ne zanima da preispituju svoju politiku osim da faktičko stanje politički verifikuju , jer bi svaka druga promena, po njihovom mišljenju bila mnogo komplikovanije i bezbednosno rizičnija", zaključuje Stanković.          

Srbija, dodaje on, nema podršku u okviru Evropske unije za Rezoluciju 1244 SB UN, posebno ne u segmentu gde se naglašava da je Kosovo deo Srbije.

Oba sagovornika Sputnjika su uverena da tek sada, kad se i Amerika jače umešala u rešavanje "kosovskog čvora" i time dala vetar u leđa EU, nema nikakve šanse da Srbija sa Kosovom uđe u EU, pa sve i da Priština na to pristane.