RSE: Pariz protiv ukidanja mera Kosovu, pošto drugi blokiraju da Beograd otvori poglavlja za članstvo

Uprkos činjenici da je na Kosovu 5. decembra došlo do mirne primopredaje vlasti u četiri severne opštine sa srpskom većinom, države članice Evropske unije kao da nisu na istoj strani po pitanju ukidanja kaznenih mera. Već neko vreme, važne ličnosti na Kosovu, počevši od predsednice Vjose Osmani, smatraju nastavak mera potpuno nepravednim, dok su poznavaoci političkih prilika mišljenja da je formiranje novih institucija preduslov za ukidanje mera, prenosi RSE.

Kada je Evropska unija uvela kaznene mere Kosovu leta 2023. godine, kao rezultat tenzija na severu gde žive srpski stanovnici, one su opisane kao privremene, dok su uslovi za njihovo ukidanje bili jasni.

Zvaničnici na Kosovu insistiraju na tome da su zahtevi EU za ukidanje mera koje su Kosovu nanele milionsku štetu ispunjeni - situacija na severu je deeskalirana, smanjeno je prisustvo policije u blizini opštinskih objekata na severu, Srbi su učestvovali na izborima održanim ove godine i postignut je miran prenos vlasti u opštinama sa srpskom većinom. Međutim, poslednjih dana u kosovskim medijima, na osnovu izvora unutar EU, objavljeno je da zemlje poput Francuske i Italije, uz podršku Španije, Mađarske i Slovačke, nisu spremne da ukinu sankcije.

Rikard Jozvjak, urednik za Evropu RSE u Pragu, kaže da je tačno da je pitanje neukidanja svih mera protiv Kosova razmatrano ove nedelje u Briselu i da Francuska i Italija podržavaju ideju o ukidanju samo 50 odsto njih.

Prema njegovim rečima, Pariz insistira na ovom stavu jer želi da Beograd otvori poglavlja za članstvo u EU i ljut je što drugi blokiraju taj proces.

„Postoji i opšti argument da Brisel ne može dati ovaj 'poklon' (Aljbinu) Kurtiju pre izbora 28. decembra . Da li je ovo validan argument ili ne, drugi su doveli u pitanje, jer je glavna opoziciona stranka (Demokratska partija Kosova) nedavno poslala pismo (šefici EU Ursuli) fon der Lajen, zahtevajući potpuno ukidanje (mera) odmah. Dakle, niko to ne doživljava kao poklon Kurtiju, osim malog broja država EU“, kaže Jozvjak.

Portparolka Evropske unije rekla je za RSE da blok ima za cilj da nastavi sa ukidanjem mera, proces koji je delimično započeo u maju ove godine.

Prema njenim rečima, Brisel je spreman da sarađuje sa kosovskim vlastima kada budu izabrane, a blok očekuje da se Kosovo vrati na put neophodnih reformi vezanih za EU.

Ali za aktuelnu vladu Kosova, prevremeni parlamentarni izbori nemaju nikakve veze sa merama.

„Svako dalje odlaganje samo produbljuje apsurdnost mera i potkopava kredibilitet EU. Naš stav je da mere moraju biti ukinute odmah i potpuno“, rekao je Klisman Kadiju, medijski savetnik potpredsednika Vlade u tehničkom mandatu Besnika Bisljimija.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani takođe je na sastanku ove nedelje sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Kosovo Rihom Terasom rekla da nastavak kaznenih mera ostaje „neobjašnjiv, nepravedan i nerazuman“. Teras je takođe rekao da mere treba odmah ukinuti.

Da li Kosovo može učiniti više?

Opisujući nastavak mera EU kao potpuni apsurd Besar Gergi iz Grupe za pravne i političke studije (GLPS) kaže da je Kosovo ove godine izgubilo mnogo vremena u odsustvu novih institucija i da bi moglo više da radi na ukidanju mera.

Gergi smatra da je formiranje novih institucija preduslov za ukidanje mera, dok komunikacija sa oklevajućim strankama treba da bude prioritet. Prema njegovim rečima, politika, posebno danas, ne vodi se na osnovu moralnih razmatranja, već se vodi samo zbog političkih interesa.

„Nova vlada treba aktivno da sarađuje sa saveznicima, tokom ove godine nažalost nije bilo mnogo komunikacije, fokus je bio na stvaranju brojki, a to je stvorilo stagnaciju u spoljnoj politici Kosova. Stoga, ako govorimo o funkcionalnoj vladi, ovo je vitalni minimum“, kaže on, pominjući i potrebu da se sporazumi sa EU, kao što je Plan rasta, odobre u prvom mogućem trenutku.

Prema njegovim rečima, vreme je takođe izgubljeno time što se nisu bavili tehničkim aspektima evropskih integracija. Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU 2022. godine, ali njegov zahtev nikada nije razmatran, ostavljajući ga jedinom zemljom na Zapadnom Balkanu bez statusa kandidata za članstvo u bloku. Gergi smatra da je, pored nedostatka komunikacije, glasanje u Centralnoj izbornoj komisiji protiv učešća srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu, u parlamentarnoj trci takođe doprinelo povećanju stepena oklevanja u nekim zemljama.

Koliko je Kosovo oštećeno ovim merama?

Prema analizi Instituta za napredne studije - GAP , mere EU koštale su Kosovo oko 613,4 miliona evra u obustavljenim ili na neodređeno vreme odloženim projektima. Zbog propuštenih rokova, 7,1 milion evra je u potpunosti izgubljeno.

Najpogođeniji sektori uključuju životnu sredinu sa 350 miliona evra, energetiku sa 114 miliona evra, digitalizaciju sa oko 57 miliona evra i kulturu sa 15 miliona evra.

Od ovih sredstava, oko 218 miliona evra je namenjeno projektima u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II i IPA III), a oko 395 miliona evra projektima u okviru Investicionog okvira Evropske unije za region Zapadnog Balkana (WBIF).