Stanić: Politika kriva što sporazum o ekonomskoj normalizaciji nije sproveden do kraja

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić ocenio je za Kosovo onlajn da se može zaključiti da je politika bila „krivac“ što Vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, potpisan pre pet godina, nije sproveden do kraja onako kako je zamišljeno.

Imajući u vidu da je sporazum predviđao da se obe strane pridruže „Mini-Šengen zoni“, što je kasnije preimenovano u Otvoreni Balkan, Stanić kaže da je ideja bila da se uspostavi zajedničko tržište koje bi se baziralo na slobodnom protoku robe, usluga, ljudi i kapitala.

„Ali, od te 2020. godine do danas dešavale su se blokade plasmana robe iz Srbije na tržište Kosova i Metohije i to je apsolutno bila jednostrana odluka prištinskih vlasti koja je bila ne samo narušavanje Cefta sporazuma, nego i narušavanje potreba stanovništva na Kosovu koje je nepotrebno bilo izloženo porastu cena, iz prostog razloga što su morali da uvoze robu sa drugih tržišta koje je manje konkurentno od tržišta u Srbiji“, navodi Stanić. 

Ideja sporazuma iz Vašingtona, kako kaže, bila je da se kroz ekonomsku saradnju reše i političke nesuglasice u pregovorima između Beograda i Prištine.

„Imali smo, međutim, situaciju da se posle pandemije ‘nakalemila’ geopolitička kriza koja se pre svega videla u ratu u Ukrajini, a što je uticalo na to da prioritet svih, uslovno rečeno, sponzora inicijativa ekonomske saradnje i njihova pažnja ka ovom prostoru padne u peti, šesti plan. Samim tim su se onda lokalni političari opet pojavili kao uticajniji na sceni da jednostavno zaustave taj proces“, ističe on.

Rat u Ukrajini je, dodaje, verovatno bio jedan od glavnih razloga zašto nije bilo efikasnije primene regionalne integracije nazvane Otvoreni Balkan.

On podseća da je Vašingtonskim sporazumom bilo predviđeno da će Amerika svojim investicijama podržati ovaj prostor.

„Vidimo da su u Srbiji investicije iz Amerike, na primer, u poslednjih godinu i po bile veće nego iz Nemačke, ali od one priče da će ovde biti formiran centar koji će se baviti investicijama zaista je ostala samo reč, a u smislu realizacije u delima praktično ništa ili vrlo malo“, kaže Stanić.

Komentarišući tačke sporazuma koje su se odnosile na izgradnju infrastrukture, kao što je autoput i železnica koja je trebalo da poveže Beograd i Prištinu, naš sagovornik kaže da bi njihova realizacija prevashodno bila od značaja za Prištinu.

„Teritorija Kosova ne može ekonomski da se održivo razvija bez saradnje sa Srbijom ili Albanijom i drugim regionalnim zemljama, jer nema ni izlaz na more i geografski je pozicionirana tako da praktično nijedan od panevropskih puteva ne ide preko te teritorije već ona može da se zaobilazi“, ukazuje naš sagovornik.