Stano: Radi se na nastavku dijaloga, ne zna se datum

Evropska unija tvrdi da ulaže napore da pripremi novi sastanak predstavnika Kosova i Srbije u Briselu, kako bi nastavila razgovore uz njeno posredovanje, a portparol Evropske unije Peter Stano kaže da se ulažu napori ili za sastanak na nivou stručnjaka ili najvišem političkom nivou, ali bez razjašnjavanja kada se tako nešto može očekivati, prenosi Ljajmi.

Ovaj portal navodi da se očekuje da će Savet Evropske unije razgovarati o kosovsko-srpskom dijalogu na ministarskom nivou u ponedeljak, 12. oktobra, a specijalni izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak izvestiće ministre o njihovom napretku. Kasnije tokom nedelje očekuje se da Lajčak boravi u poseti Prištini i Beogradu.

Poslednji sastanak dveju strana bio je zakazan za 28. septembar, ali je otkazan tri dana pre nego što se dogodio zbog, kako je rečeno, „mera predostrožnosti zbog situacije sa kovidom-19”.

Stručnjaci za politička zbivanja na Kosovu kažu da je zapravo pregovarački proces blokiran ponovnim otvaranjem teme o Zajednici opština sa srpskom većinom.

Naim Rašiti iz Balkanskog instituta za donošenje politika kaže da postoji nekoliko razloga koji su stvorili poteškoće u pregovaračkom procesu.

"Da. Zajednica je blokirala proces dijaloga iz nekoliko razloga, prvo nedostatak političkog konsenzusa za napredak, drugi takođe ima veze sa konstrukcijom procesa dijaloga koji nema jasan okvir redosleda tema koja nemaju dodirne tačke, a treća uključuje činjenicu da je poverenje svih strana u proces na niskom nivou i kao da svi sumnjaju u ono što će uslediti nakon zajednice“, rekao je on za Glas Amerike.

Srbija želi da se u razgovorima koje vodi Evropska unija razgovara o Zajednici opština sa srpskom većinom. Predsednik Srbije Vučić rekao je u septembru da je to neizbežna tema i da će Beograd insistirati na tom pitanju, navodi Ljajmi i podseća da je kosovski premijer Avdulah Hoti odbacio bilo kakvu mogućnost da se razgovara o ovom pitanju, smatrajući da je ono zatvoreno postojećim sporazumima iz 2013. i 2015. godine.

Tokom ove nedelje, specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu Tomas Szuniog rekao je da je pitanje Zajednice međunarodna obaveza Kosova i da bi to trebalo sprovesti u skladu sa odlukom Ustavnog suda.

„Ovu obavezu je  kosovska strana preuzela 2013. i 2015. godini na međunarodnom nivou i koju je ratifikovala parlamentarna većina Kosova, stoga je po mom mišljenju unutrašnja ustavna obaveza Kosova da nastavi sa tim. Sada je na Kosovu i njegovom pregovaračkom timu da predlože kako da sprovedu ovu obavezu, uz nesumnjivu ulogu Ustavnog suda koji je dao svoje mišljenje nakon ovog sporazuma i naravno ova primena mora u potpunosti da budeu skladu sa odlukom Ustavnog suda “, rekao je on.

Rašiti ocenjuje da Kosovo lošim upravljanjem ovom temom šteti njegovom imidžu ozbiljnog partnera.

„Sramotno je kako je Kosovo stvorilo utisak u Evropskoj uniji i drugim prijateljskim zemljama da nerado sprovodi ono na šta je pristalo, što nije tačno. Ili Kosovo i naša politika loše upravljaju ovim procesom, jer bi u suprotnom bio lako sprovodiv i svi iz politike znaju da će se sprovesti Zajednica, u obliku u kome je dogovoreno briselskim sporazumom “, rekao je Rašiti.

Prema njegovim rečima, kosovski predstavnici treba da obezbede implementaciju Zajednice, ali samo tako što će biti deo konačnog sporazuma koji garantuje priznanje Kosova od strane Srbije.

„Kosovo može da pronađe alternative koje može da ponudi tokom pregovaračkog procesa. Najvažnije je konsolidovati, sačuvati i izvršiti pritisak na zemlje Evropske unije da okvir bude konačan, i ovde je suština problema, i ovde se suočavamo sa jednim od problema, kao što sam rekao, zajedno sa nezapamćenim unutrašnjim političkim sukobom, je nedostatak poverenja u proces. Kako povećati poverenje u proces i da se zna da se zaista govori o konačnim sporazumom, a ovaj nedostatak poverenja stvara konfuziju i reakcije“, kaže on.

Srbija zahteva da se ovaj mehanizam uspostavi u skladu sa sporazumom postignutim 2015. godine, koji predviđa široke nadležnoti u nekoliko oblasti, ali je Ustavni sud Kosova u tom sporazumu utvrdio brojne povrede, i da prema njegovom mišljenju, Zajednica se može uspostaviti samo u skladu sa ustavom i zakonima Kosova.

Srbija traži promene u kosovskom ustavu kako bi omogućila da se više izvršnih odgovornosti prenese na Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ali Kosovo se protivi bilo kojoj promeni koja bi takvoj asocijaciji dala izvršne nadležnosti, piše Ljajmi.