Starović: Kurti udaljen od zdravog razuma, želi da izazove eskalaciju 

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović izjavio je da šest tačaka koje je izneo kosovski premijer Aljbin Kurti u Briselu pokazuju koliko su udaljene pozicije Beograda i Prištine i koliko su Kurtijeve namere udaljene od "realnosti i zdravog razuma".

Starović je na Televiziji Hepi rekao da Beograd mora da bude strana koja je odgovorna i promišljena, i da treba tri puta razmisliti, ali da kada više izbora nema, mora da bude odlučan i  da postavi jasnu crvenu liniju u vezi bezbednosti srpskog naroda na Kosovu. 

Prema njegovim rečima, Kurtijevo ponašanje je veoma opasno i rizično i on računa da će mu se, šta god učinio na planu ugrožavanja mira, to isplatiti i da će unapred imati podršku Zapada. 

"Nisam siguran da je to tako. Predsednik Vučić je rekao da ne može sa sigurnošu da tvrdi da sve države Kvinte stoje iza Kurtija, da će na kraju podržati svoje čedo, ali da nisu ipak sve države Kvinte insporatori ovakvog ponašanja Kurtiju. On poput malog deteta pokušava da testira granice, da isprobava koliko daleko može da ide i računa na unapred pretpostavljenu podršku Zapada", rekao je Starović. 

Starović je naglasio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio važne poruke i govorio je o tome koliko je potrebno da se očuvaju mir i stabilnost, bez obzira na izazove koji su posledica jednog "hazarderskog, kockarskog pristupa Aljbina Kurtija". 

Starović je rekao i da je Kurti taj koji je prešao Rubikon i bacio kocku u nadi da će pasti na stranu koja njemu odgovora. 

"Kurti ima jasnu nameru da izazove eskalaciju verujući da mu geopolitičke okolnosti idu na ruku, da će države Zapada uvek stati na njegovu stranu i podržati sve njegeove aktivnosti. Pristup koji je zauzeo je opasan", rekao je Starović. 

Starović kaže da Kurti ne shvata značaj mira i stabilnosti i toga koliko svi mogu da izgube ukoliko mir bude ugrožen. 

Povodom izjava bivšeg specijalnog američkog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela, Starović je rekao da je Grenel neko ko nije na srpskoj strani, ali da je stekao suštinsko razumevanje problema odnosa Beograda i Prištine, kao neko ko je spreman da otvori suštinski dijalog i da se postavi kao neko ko je koliko-toliko neutralan. 

"Grenel danas ne predstavlja američku amdnistraciju, ali je važan glas koji se čuje i u američkim medijima i u svetu. Moramo mu biti zahvalni", kaže Starović. 

Starović je naveo da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ima nešto veći nivo razumevanja da se moraju sačuvati mir i stabilnosti od nego što to ima Brisel i dodao da 31. jula, kada su zabeležene najveće tenzije u poslednjih 11 godina na severu Kosova, smirivanja ne bi bilo da nije bilo američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera. 

Starović je naveo da "specijalne militarističke, monoetničke albanske jedince koje sprovode brutalnu i sirovu silu protiv Srba na Kosovu" nemaju šta da traže na severu Kosova po svim sporazuma u proteklih 11 godina i naglasio da su se Albanci obavezali da oružane snage neće biti na severu Kosova bez saglasnosti Kfora i četiri predsednika opština na severu. 

"Oni preoblače nekadašnje borce UČK u jedinice ROSU. Neprihvatljivo je da se specijalne militarizovane albanske snage rasporuđuju na severu dok postoji lokalna policija sa jasnim nadležnostima", kaže Starović. 

Starović navodi da se specijalne albanske jedinice raspoređuju u oklopnim vozilima, preuzimaju redovan rad policijskih snaga bez bilo kakvog realnog obrazloženja i zastrašuju Srbe, a sve sa krajnim ciljem da se pokrene novi talas iseljavanja, što Srbija neće dozvoliti. 

Prema njegovim rečima, Srbi na Kosovu koji su pod najvećim pritiskom Kurtija i njegovih specijalnih snaga treba da pokažu jedinstvo, odlučnost, odgovornost i disciplinu kako ne bi dozvolili da se realizuje Kurutijev plan i da ne nasedaju na Kurtijeve provokacije. 

Starović je rekao da Srbi na Kosovu imaju visok nivo poverenja u Misiju Kfor, čiji pripadnici su poslednja brana koja sprečava militantne snage kosovskih Albanaca da sprovedu svoju agendu etničkog čišćenja Srba. 
 
On je, međutim, naveo da je, ukoliko se ponovi scenario od 31. jula novim pokušajem primene jednostranih mera Prištine i postavljenje barikada, veliko pitanje kako ce Kfor postupiti i da li će pružati podršku Albancima, zauzeti neutralnu poziciju ili će učiniti ono što je njihova misija, "da zašite nenaoružane civile od tereora Prištine". 

Starović je rekao da su od 2017. godine 23 države povukle priznanje kosovoske nezavinosti i da to što daleko manje od polovine država članica UN priznaje Kosovo onemogućava Prištini put ka tome da stekne status posmatraca u UN kao Vatikan ili Palestina. 

Prema njegovim rečima, kampanja otpriznavanja Kosova, koja je bila uspešna u svakom smislu, biće nastavljena i potezi Beograda biće adekvatni potezima koje povlači Priština.