Starović: Nove teze Šolca o Kosovu neprijatne, Beograd treba da ostane posvećen Briselskom dijalogu 

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović izjavio je da su neke teze i stavovi nemačkog kancelara Olafa Šolca zaista bili veoma neprijatni za "naše uši" kada je u pitanju Kosovo, ali da Beograd treba da ostane posvećen dijalogu koji se vodi pod pokroviteljstvom EU. 

On je na Radio-televiziji Srbije rekao da je komentar predsednika Srbije Aleksandra Vučića na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom bio zaista odgovaran, odvažan i državnički u svakom smislu. 

Povodom izjave Šolca o potrebi da Srbija na kraju procesa prizna Kosovo, Starović je rekao da se po pitanju Kosova nije došlo ni do najmanje saglasnosti, ali da to ne znači da Beograd  treba sada da se duri i napusti pregovarački proces u Briselu. 

"Upravo suprotno", rekao je Starović i naveo da Beograd treba da ostane posvećeni procesu dijaloga koji se vodi pod pokroviteljstvom EU kao medijatora koji je od Generalne skupštine UN dobio mandat da vodi pregovore o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, bez obzira na stavove SAD i jednu sada "promenjenu optiku" iz Nemačke po pitanju.
 
Starović je naglasio da je verovao da će se naći neki najmanji zajednički sadržatelj čak i oko onih tema oko kojih ne postoji saglasnost, pre svega o pitanju Kosova, a koji bi mogao da bude u zajedničkom stavu i delovanju na tome da se u najmanju ruku očuva mir i stabinost u regionu, što bi značilo obeshrabrivanje jednostranih poteza Prištine kojima je i te kako sklona administracija Aljbina Kurtija. 

Prema njegovim rečima, ono što je za Beograd predstavljalo jednu neprijatnu novinu jeste ono što se čulo ne u Beogradu, već u Prištini ranije tokom dana i što pokazuje da se Nemačka sada prvi put pridružila SAD u tome što je napustila taj princip konstruktivne dvosmislenosti koji je krasio briselske pregovore od momenta kada su započeti pre punih 11 godina.

Državni sekretar kaže da su neke teze i stavovi kancelara Šolca zaista bili veoma neprijatni za "naše uši", ali da to nije nešto što je bilo neočekivano, kao i da to ne treba da obeshrabri Beograd kada se govori o onome što je sada cilj koji treba da postavi, a to je da Srbija prigrli sve mogućnosti, ukoliko se i kada se budu otvorile, za nekakvu novu energiju u procesu pristupanja EU. 

Starović je naveo da veruje da je uspostavljen visok nivo poverenja o toj temi i da se mogu očekivati nekakvi ozbiljni pomaci već tokom ove godine. 

Naglasio je da je na Beogradu da, ukoliko se te mogućnosti otvore, da ih prepozna i prigrli, da zaista Srbija napreduje na evropskom putu, kao i da ne propusti još jednom neku priliku ukoliko se bude ukazala, naravno ne po cenu odricanja od  teritorijalnog integriteta. 

"To se neće desiti. Nadam se da će u momentu kada dođemo pred vrata punopravnog članstva doći do izmene u stavovima ključnih država članica koji će omogućiti da se ponovi ono što se u Evropi stalno ponavlja, jer istorija EU jeste istorija kompromisa, istorija kreativnih i asimetričnih rešenja i da će takva mogućnost biti ostavljena i našoj državi. Ukoliko, pak, ne bude, ukoliko budemo pod nekim binarnim izborom ili-ili, odluka će biti doneta u skladu sa demokratskom voljom građana", rekao je Starović. 

Na pitanje o poruci kancelara Šolca u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji, Starović je rekao da je sam Šolc više puta govorio o tome da iz njegovog ugla posmatrano, sankcije prema Rusiji moraju biti oštre i snažne, ali da ne smeju nanositi više štete samoj Nemačkoj nego Rusiji. 

Dodao je da onda barem taj argument jednakih aršina koje primenjuje Nemacka prema samoj sebi može imati nekog efekta.

"Svakome je jasno da bi bilo kakve sankcije koje bi eventualno Srbija zavela Rusiji mnogo više štete nanele Srbiji nego Rusiji“, kaže Starović. 

Državni sekretar je rekao da Srbija ima obavezu kao država koja je u pristupnom procesu u odnosu na EU da postepeno usaglašava svoju spoljnu politiku do onog dana kada postane punopravna članica i kada treba da se usaglasi stoprocentno. 

Starović je naveo da je problematično iz više razloga što se sad uvodi opet jedna novina gde se traži da države koje su u pristupnom procesu već sada, u momentu dok su daleko od punopravnog članstva, u potpunosti počnu da primenjuju zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, kao neko ko samo primenjuje odluke u čijem donošenju ne učestvuje. 

"Takvo vezivanje punog usaglašavanja sa napretkom u procesu evropskih integracije ne može biti opravdano kada vidimo naše susede, recimo Severnu Makedoniju i Albaniju, koje su stoprocentno  usaglasile svoju spoljnu politiku sa Briselom, a nemaju apsolutno nikakav napredak na putu ka EU", kaže Starović.