Starović: Raste broj zemalja EU koje podržavaju Srbiju u otvaranju Klastera 3

Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović izjavio je danas da je za Srbiju izuzetno važno da je početkom jula dobila preporuku Evropske komisije da se otvori Klaster 3 u pregovorima sa EU i da bi bilo fer da se nakon četiri i po godine taj klaster otvori. Starović je naglasio da raste broj zemalja EU koje podržavaju Srbiju u otvaranju Klastera 3, preneo je RTV.

„Za nas je neobično važno to što smo sada, po šesti put zaredom, početkom jula, dobili preporuku Evropske komisije da se konačno otvori Klaster broj 3, i to čak u ovoj vanrednoj preporuci da se to desi tokom jula meseca. Kažem vanrednoj, jer mi smo do sada, u pet poslednjih godišnjih izveštaja o napretku koji se objavljuju, dakle, krajem svake godine, od 2021, zaključno sa koncem 2025, dobijali tu pozitivnu preporuku, a sada je ta preporuka došla na jedan vanredni način, početkom jula“, rekao je Starović za Tanjug.

Kako je istakao, za Srbiju je to veoma važno, jer je Evropska komisija jedina koja poseduje adekvatne mehanizme i aparaturu da na meritoran način oceni da li je neka država kandidat spremna za otvaranje nekog klastera.

Naglasio je da je određen broj država članica EU iskazao skepsu ili neke primedbe povodom otvaranja Klastera 3, ali da su to, kako je rekao, mediji nedovoljno precizno interpretirali, i da ne znači nužno da bi baš svaka od tih sedam ili osam država glasala protiv otvaranja klastera.

„Dve ili tri su možda posebno skeptične ili problematične ili negativno nastrojene. Ja ne bih govorio konkretno, i to čak ni o broju, a kamoli o imenima država. Ne bi to bilo diplomatski, budući da su komunikacije dnevne i intenzivne, i da ćemo u narednih desetak dana videti nastavak procesa koordinacije, konsultacija među državama članicama koje vodi irsko predsedavanje“, rekao je Starović, prenosi RTV.

Dodao je da bi on pitanje otvaranja Klastera 3 posmatrao u odnosu na decembar prošle godine, kada je prethodni put razmatrano otvaranje tog klastera i završilo se negativnim ishodom.

„U odnosu na taj decembar, mi imamo veći broj država koji nas podržava. Dakle, krug podrške Srbiji se svakako širi. Mi smo i do sada imali gotovo unisonu podršku svih država juga Evrope, preovlađujuću podršku država centralne Evrope. U decembru smo videli snažnu proaktivnu, združenu inicijativu Francuske i Italije u pravcu pritiska da dođe do otvaranja Klastera 3 za Srbiju, a sada je taj krug podrške još veći. Sada je u tom krugu podrške i Nemačka, koja je politički najmoćnija država članica EU i sve to skupa vodi debatu u pozitivnom pravcu“, ocenio je ministar.

Kako je rekao, on ne može ništa da obeća, jer je lopta u dvorištu Evropske unije i njenih država članica, ali smatra da bi bilo fer i pošteno da konačno, nakon četiri i po godine, dođe do otvaranja Klastera 3 i to ne zbog toga što je to posebno važna stepenica u procesu, pošto je to samo jedan od stotinak koraka koji postoje u procesu pristupanja EU.

„Ali je dobio veoma veliku simboličku težinu upravo zbog dugog vremena čekanja, gde smo upravo na toj stepenici negde, neću reći zaustavljeni, ali usporeni. Ali sve ono što mi radimo, pogotovo u poslednjih šest meseci, koliko funkcioniše Operativni tim za pristupanje Republike Srbije EU, mi činimo kako bismo bili spremni za zaista skokovit napredak u tom procesu “, naveo je Starović.

On veruje da bi Srbija, ukoliko bi se otvorio Klaster 3, vrlo brzo bila spremna i na otvaranje Klastera 2 i 5, kao i da dostigne veoma važna prelazna merila za poglavlja 23 i 24.

Na pitanje da li Beogradska deklaracija, koja je usvojena na Konferenciji predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u EU, menja evropsku priču i percepciju u Evropi da su Srbi „mali Rusi“, Starović je odgovorio da svedoči o tome da su reakcije već veoma pozitivne.

„Mislim da se radi o jednom veoma dobro osmišljenom formatu, skupu šefova parlamenta u zajedničkoj organizaciji Narodne skupštine Republike Srbije i Ukrajinske vrhovne rade. Prvi skup je održan upravo kod nas u Beogradu, i to nosi jednu dosta dobru simboliku. Prvo, da svi mi koji smo kandidati za članstvo u Evropskoj uniji možemo mnogo toga da postignemo kroz međusobnu saradnju, da ne pristajemo na to da budemo konkurencija ili da budemo u bilo kakvoj vrsti kompeticije, jer proces proširenja Evropske unije nisu nekakve muzičke stolice gde postoji određen broj mesta oko kojih se mi takmičimo, pa ko prvi stigne“, rekao je Starović.

On je ocenio da je u pitanju daleko kompleksniji proces i da misli da možemo da pomognemo jedni drugima, što se već pokazalo u praksi. 

„Trenutno imamo dve grupe kandidata za članstvo u EU. Jedna grupa smo mi sa Zapadnog Balkana, druga su kandidati sa istoka Evrope. I dobro je da je uspostavljena ta vrsta, dakle, veze između Beograda i Kijeva, budući da Srbija zauzima centralnu poziciju na Zapadnom Balkanu u svakom smislu, dok Ukrajina ima sličnu ulogu među kandidatima sa istoka Evrope, dakle, uz Ukrajinu, Moldavija i Gruzija. I dobro je, dakle, što je ovaj format saradnje uspostavljen i što će se nastaviti i u narednim godinama", rekao je Starović.

Govoreći o mogućnosti da Srbija, zbog zemalja istoka Evrope, koje su mnogo bliže Rusiji, ostane u zapećku proširenja EU, Starović je rekao da se duži niz godina vrtimo u začaranom krugu gde određene države članice EU stalno traže da se izjasnimo da li smo za EU, a mi od EU tražimo da se izjasni da li će biti proširenja i da li je Srbija u tom procesu.

 „Mi smo ispunili sve tehničke preduslove za otvaranje Klastera 3 još pre skoro pet godina, krajem 2021. godine. I bez obzira na to, sada smo spremni da učinimo dodatni napor, da izađemo u susret svim onim očekivanjima koja postoje, tim dodatnim političkim uslovima koji su u međuvremenu se gomilali, naravno u skladu sa mogućim, i da onda zapravo prebacimo loptu u dvorište Evropske unije i ključnih država članica, i da vidimo na čemu smo, da kažemo, da ih isteramo na čistac“, rekao je Starović.

Kako je rekao, to je zapravo bila čitava ideja sa veoma ambicioznim i uspešnim reformskim talasom koji je Srbija sprovela u prethodnih nekoliko meseci.

„Da sada konačno ispunimo ne samo ono što je naša obaveza, a ispunili smo je još 2021. godine, već da izađemo u susret i svim očekivanjima koja je realno moguće ispuniti, pa da vidimo na koncu da li ta stvarna volja za proširenjem postoji i da li je Srbija obuhvaćena tom voljom za proširenje", naveo je Starović.