Starović: Srbija se ne odriče ni Rusije ni Kosova

Ministar za evropske integracije u Vladi Srbije Nemanja Starović pojasnio je da Srbija iz više razloga neće uvesti sankcije Rusiji, kao i da je, po pitanju Kosova, spremna na teške kompromise koji ne mogu biti ishod nultog zbira.

Povodom intevjua koji je dao za austrijsku agenciju APA, Starović je za Sputnjik objasnio da je bilo tendencioznog izvlačenja njegovih polurečenica iz konteksta, pa čak i terminološki neispravnog prevođenja onoga što je rekao.

Povodom toga što je on navodno rekao da je Srbija spremna da uvede sankcije Rusiji kada postane deo EU, ali i da je spremna na velike kompromise u vezi sa priznavanjem Kosova, Starović je naveo da je problem višeslojni.

„Prvo, intervju je vođen na engleskom jeziku. Potom je agencijski tekst objavljen na nemačkom jeziku, a tek onda je sa nemačkog preveden na srpski. Dakle, imamo dvostruki prevod, što već samo po sebi otvara prostor za greške i netačnosti, pogotovo ako postoji volja da se to uradi na tendenciozan način. Želim da jasno i nedvosmisleno istaknem: moj lični stav je u potpunosti usklađen sa politikom Vlade Srbije, koju je više puta jasno izneo i predsednik vlade, profesor dr Đuro Macut, da, dok je on na čelu vlade, nikakvog uvođenja sankcija Rusiji neće biti. Isto to je više puta ponovio i predsednik Aleksandar Vučić”, naveo je Starović.

Naglašava da je u intervjuu koji je dao austrijskoj agenciji, detaljno obrazložio tri ključna razloga zašto Srbija neće uvoditi ekonomske sankcije Rusiji.

„Vrednosni, jer ne verujemo da su sankcije ispravan metod u međunarodnoj politici. Ekonomski, jer bi uvođenje sankcija nanelo ozbiljnu štetu privredi Srbije. Politički, jer bi to ugrozilo odnose sa Rusijom, koji su za nas tradicionalno važni i dragoceni”, rekao je Starović.

Dodao je da je jasno rekao da čak ni formalno-pravno Srbija nije obavezna da uvodi sankcije.

„Gde sam pogrešio i to priznajem, jeste što sam, tokom razgovora, pristao da odgovaram na krajnje hipotetička pitanja tipa „šta bi bilo ako bi bilo“. Takav način razgovora može biti svojstven akademskoj diskusiji, ali nema nikakve veze sa stvarnom politikom koju sprovodi naša država. Nažalost, time je ostavljen prostor za različita tumačenja i pogrešne interpretacije koje ne odražavaju ni zvaničan kurs, ni suštinu naše spoljne politike. Dakle, čvrsto verujem u zaključke koje je Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije usvojio još 25. februara 2022. godine nakon početka tragičnog rata u Ukrajini. Ti zaključci su jasni, oni su izdržali test vremena, a podsećam da je tada malo ko verovao da ćemo, tri godine kasnije, i dalje biti na tim istim pozicijama”, kaže Starović.

Navodi da ako se zaključci svedu na najjednostavniju formu, znače sledeće:

„Poštovanje teritorijalnog integriteta svih međunarodno priznatih država, članica Ujedinjenih nacija. Odbijanje da Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Aktivno zalaganje za mir i pružanje humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu. To su principi na kojima vodimo našu spoljnu politiku u vezi sa ovim ratom”.

Objasnio je kako je zapravo došlo do zabune.

„Dakle, boravio sam u zvaničnoj poseti Republici Austriji, učestvovao na Salcburškom samitu sa austrijskom ministarkom za evropske poslove, kao i sa francuskim ministrom, i drugim uglednim sagovornicima. Iskoristio sam priliku da dam jedan širi intervju austrijskoj državnoj novinskoj agenciji, sa osnovnim ciljem da ukažem na ono što je trenutno glavni zadatak čitave diplomatske mreže Republike Srbije a to je neophodnost hitnog i bezuslovnog oslobađanja Igora Popovića, pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koji je protivpravno pritvoren od strane prištinske administracije. Određen mu je pritvor od 30 dana i preti mu zatvorska kazna do osam godina”, naveo je Starović.

Kako je dodao, mediji su preneli da je izjavio da je „Srbija spremna na velike kompromise sa Kosovom“, ali da to nisu njegove reči, dok je drugi deo rečenice izostavljen.

„Ako mi dozvolite, navešću najdrastičniji primer. U medijima je preneto da sam rekao kako smo „spremni na veoma velike kompromise sa Kosovom“. Međutim, to nisam rekao. Rekao sam da smo spremni na teške kompromise - a to nije isto. Semantička razlika je veoma važna. Svaki kompromis, pogotovo u političkim pregovorima, po svojoj prirodi jeste težak. Da nije, ne bismo ni govorili o kompromisu. Drugi deo rečenice, koji dolazi posle zareza i koji se takođe nalazi u originalu, potpuno je izostavljen. A u njemu sam naglasio da „kompromis ne može biti ishod nultog zbira“, gde jedna strana mora sve da izgubi da bi druga sve dobila. Taj deo je jednostavno preskočen. Nije lako boriti se za ulazak u EU u trenutku kad ne izgleda da je Evropa naročito zainteresovana za prijem novih članova. Istina je da punopravno članstvo u Evropskoj uniji trenutno nije na stolu. Nije to nešto što je pred nama u nekom sagledivom roku. Takva je realnost. Ljudi su, prirodno, zamoreni od čekanja. Ako govorimo o 2025. godini, to je već 22 godine od Solunskog samita, kada je zvanično data evropska perspektiva državama Zapadnog Balkana a relativno malo toga je realizovano”, dodaje.

Starović naglašava da je sam proces pristupanja koristan.

„Većina onoga što smo postigli u poslednjih desetak godina po pitanju privrednog rasta, infrastrukture, podizanja životnog standarda, sve to u velikoj meri dugujemo upravo putu ka Evropskoj uniji. Zašto? Zato što projektujemo sliku stabilnosti i predvidivosti, što privlači investicije. U prošloj godini, na primer, privukli smo oko pet milijardi evra direktnih stranih investicija. To je ogroman novac. Mnoge od tih investicija ne bi došle u Srbiju da nismo na evropskom putu, bez obzira na to što sam kraj tog puta i dalje deluje kao pokretna meta. Moram da primetim da veliki deo ih investicija ne bi smo imali a nemamo jevtinu energiju zahvaljujući gasu koji dobijamo iz Rusije po veoma povoljnim cenama. Relativno povoljni energenti, bilo da govorimo o električnoj energiji ili o gasu koji dobijamo iz pravca Ruske Federacije po znatno nižim cenama nego što je slučaj u većem delu Evrope, predstavljaju ogroman benefit. To nije samo pitanje državne politike, to je pitanje energetske sigurnosti za građane i konkurentnosti za našu privredu”, zaključuje Starović.