Starović: Dijalog ostaje prazna ljuštura dok je Kurti na čelu institucija u Prištini

Dijalog ostaje prazna ljuštura dok se na čelu kosovske vlade  nalazi Aljbin Kurti, koji sprovodi obrazac jednostranih mera, izjavio je ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović i napomenuo da je veoma teško govoriti o dijalogu čak i u formalnom smislu, dok se ne oslobodi pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović.

Starović je za RTS rekao da je pristup Srbija da uvek iskazuje spremnost na dijalog i nameru da se kroz njega rešavaju sva pitanja.

Podvukao je da dijalog nema alternativu, ali da je „za tango potrebno dvoje“, te da nažalost nisu obe strane posvećene dijalogu.

Povodom njegovog intervjua austrijskoj novinskoj agenciji APA, Starović je rekao da je noseći deo bio onaj u kojem je potencirao zahteve za hitno i bezuslovno oslobađanje Popovića, koji je protivpravno zadržan od strane Kosovske policije i kojem je određen pritvor, i preti mu kazna od osam godina zatvora.

Naveo je da je ukazao da je Srbija u kontinuitetu spremna na teške kompromise i da je svaki kompromis težak.

„Takav je bio i Briselski sporazum. Ukazao sam da po definiciji kompromis ne sme biti rezultat nultog zbira“, objasnio je Starović.

On je naglasio da je potencirao činjenicu da je teško govoriti o nekom ključnom kompromisu i napretku u normalizaciji odnosa, kada se na čelu prištinskih institucija nalazi Kurti, koji primenjuje obrazac jednostranih mera, koje su u potpunosti izvan okvira dijaloga, a koje su po pravilu protivne interesima srpskog naroda.

Starović je istakao da su posebno pogođene najugorženije grupe unutar srpske zajednice.

Podvukao je da apsolutno nema govora o priznanju nezavisnosti Kosova, i da ni ova vlada, niti bilo koja koja će doći u budućnosti neće priznati jednostranu secesiju teritorije Srbije.

Podsetio je da je to zapisano u Ustavu Srbije i da ne vidi mogućnosti da se to promeni.

"Niko nije spreman i niko neće pristati na jednostranu secesiju dela naše teritorije. Tako je zapisano u Ustavu Republike Srbije, to je deo svih naših strateških dokumenata i opredeljenja i ne vidim mogućnost da se tako nešto na bilo koji način promeni", naglasio je Starović.

Upitan za razgovore sa međunarodnim predstavnicima u vezi sa hapšenjem Igora Popovića, rekao je da je prva tema svih predstavnika Srbije koji su uključeni u spoljnopolitičke aktivnosti jasan zahtev za oslobađanjem pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

„Mi jesmo svedočili verbalnim osudama. Veoma smo zahvalni Francuskoj koja se otvoreno založila za oslobađanje Popovića. Ali potrebno da uslede konkretni potezi. Svi koji imaju uticaj treba da aktiviraju svoje poluge uticaja na Prištinu. A videli smo u prošlosti da je, kada postoji jasna volja, i jasni mehanizmi poluga za pritisak, to moguće“, rekao je Starović  posebno ukazujući na mogućnosti koje ima Kvinta.

Naglasio je da bi države Kvinte morale da se snažno založe kako bi došlo do Popovićevog oslobađanja.

Ponovio je da se ne može govoriti ni o kakvom dijalogu dok ne prestanu jednostrani potezi i ne budu pokrenuti mehanizmi deeskalacije, a prva mera je oslobađanje Popovića.

Starović je naglasio da su izbori na Kosovu pokazali da Kurti nema jasnu većinu i da se muči da formira institucije, pa  je u takvim okolnostima, nemajući šta da ponudi građanima u smislu ekonomskim poteza, jedini njegov adut nastavak represije prema srpskom narodu i zaoštravanje sukoba prema Beogradu.

„Jedino što se, nažalost, u albanskoj javnosti pripisuje Kurtiju je zaoštravanje obračuna sa pripadnicima srpske zajednice i Beogradom“, podvukao je Starović.

U situaciji dok se ne oslobodi Popović veoma je teško govoriti o dijalogu, čak i u formalnom smislu, ponavlja Starović dodajući da dijalog ostaje prazna ljuštura dok je Kurti na čelu institucija u Prištini.

„Srbija ima tu vrstu pristupa da neće biti ta strana koja odstupa od pregovaračkog stola, uvek će iskazivati tu spremnost i nameru da se kroz dijalog rešavaju sva otvorena pitanja. Dijalog Beograda i Prištine zapravo je sadržina tog našeg poslednjeg pregovaračkog poglavlja broj 35. Međutim, čini mi se da je institucijama i organima Evropske unije jasno da je Prištinska strana ta koja dijalog blokira i obstruira", rekao je Starović.

Istakao je da su usvojena tri medijska zakona i da se intenzivno radi na izboru članova Saveta REM-a, kao i usvajanju zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

„Namera jeste bila da to završimo negde početkom jula meseca, međutim, suočili smo se sa povlačenjem kandidata za članove Saveta REM-a i prosto smo se opredelili da taj proces sprovedemo na jedan transparentan, inkluzivan, temeljan način i zbog toga su određeni rokovi malo prolongirani", objasnio je Starović.

Kako kaže, veruje da će do kraja leta posao u Narodnoj skupštini biti završen, i da će to otvoriti mogućnost da krajem septembra sazovu međuvladinu konferenciju na kojoj bi bio otvoren klaster 3.

„Kada govorim o poverenju građana, dakle ja zaista nisam nezadovoljan. Poslednje istraživanje govori o tome da mi dalje imamo veći procenat građana koji veruju, žele i zalažu za pristup Srbije Evropskoj uniji", naveo je ministar.

Podsetio je da je za 100 dana nova Vlada Srbija uspešno pristupila sistemu SEPA.

„To je jedinstveni prostor plaćanja u evrima kada se sve u potpunosti operacionalizuje, a odluka je zvanično doneta na odboru guvernera 22. maja. Dakle, naši građani, naši mali privrednici moći će da posluju sa Evropskom unijom imajući u vidu daleko manje troškove novčanih transfera", pojasnio je Starović.

Kao važno naveo je dogovor sa Evropskom komisijom o ukidanju visokih roming tarifa za upotrebu mobilnih telefona i interneta, u državama članicama EU.

„Već u prvoj polovini 2026. godine ljudi će moći da koriste svoje mobilne telefone kao da su kod kuće. Verujem da je to veoma značajna, opipljiva stvar, moguće sa aspekta posmatranja običnih ljudi", smatra Starović.

Rekao je i da je iz Brisela stigla vest da je predviđeno više novca iz budžeta Evropske unije za Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana.

„Srbija je već dobila sredstva predfinansiranja iz plana rasta EU za Zapadni Balkan. Ukupno za Srbiju je predviđeno bez malo milijarda i 600 miliona evra", zaključio je Starović.