Starović: Tragičan događaj u okolini manastira Banjska iskorišćen kao povod za kampanju Prištine

Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starovići izjavio je da ono što se dogodilo u Nagorno Karabahu, Banjskoj i ovo što se sada dešava u Izraelu ni u kom slučaju ne bi tumačio u istom geopolitičkom ključu, jer je to zamka koju postavlja Priština, u želji da predstavi situaciju na Balkanu, a pogotovo problem Kosova, kao deo nekog šireg geopolitičkog konflikta.

"Žele da predstave kako se Balkan kao region nalazi na liniji vatre, e samo da bi sebe predstavili kao nekoga ko je na ispravnoj strani, dakle tog dubokog rova koji preseca naše poluostrvo. Ja sam duboko uveren da to nije tačno, da je to jedna manipulacija koja koja se sprovodi", rekao je Starović gostujući na Blic TV.

Ističe da mnogi u Prištini žele da iskoriste geopolitiku kao "njihovo poslednje utočište".

"Problem Kosova i Metohije je autohtoni problem Balkanskog poluostrva, autentičan, i ja ga nikako ne vidim kao deo nekakve šire geopolitičke priče. To naravno ne znači da ne postoji određeni uticaj stranih sila pre svega, ako da govorimo o tim državama koje su tzv. sponzori kosovske nezavisnosti. Ali problem je autentičan, tiče se odnosa između Srba i Albanaca, opet u dugom trajanju", rekao je Starović.

Naveo je i da je tragičan događaj u okolini manastira Banjska iskorišćen kao povod za kampanju Prištine, kako bi se promenila politička dinamika unutar pregovaračkog procesa.

"Ono što se dogodilo 24. septembra u selu Banjska na severu Kosova i Metohije predstavlja jedan veoma tragičan događaj. Četiri života su izgubljena. Nažalost, taj tragičan događaj je iskorišćen kao povod za jednu neverovatnu kampanju koja je pokrenuta i iz Prištine, ali i sa brojnih međunarodnih adresa, a sve u cilju promene političke dinamike unutar pregovaračkog procesa. Dakle, svega 10  dana nakon poslednje runde dijaloga u Briselu, gde je po prvi put jasno visoki predstavnik za spoljno-bezbednosnu politiku Evropske unije Đuzepe Borelji glasno i jasno rekao da je prištinska strana kriva za neuspeh te runde dijaloga, da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prihvatio kompromisne predloge Evropske unije, a da ga je Albin Kurti odbio. Nakon toga dolazimo do ovog tragičnog incidenta, i ako se vodimo onim osnovnim pitanjem koje postoje u kriminalistici još od vremena Rimskog carstva, dakle, kome je u interesu, jasno je da ni zvaničnom Beogradu, ni Srbima na severu Kosova i Metohije, tako nešto nije moglo biti u interesu", rekao je Starović.

Ukazao je da je situacija za Srbe na Kosovu teža nakon tragičnog događaja u Banjskoj.

Na pitanje zbog čega međunarodna zajednica ne preduzima ništa po tom pitanju, Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike kaže da Kurti imao najveći motiv da se ovako nešto desi.

"Međunarodna zajednica je preduzela i mi smo bili u takoreći spoljnopolitičkoj ofanzivi. Videli smo kakav je imao kredibilitet Vučić u pregovorima, kakav Kurti. Međutim, sa ovakvom akcijom smo sve to upropastili, praktično preokrenuli situaciju u Kurtijevu korist. Kurti je imao najveći motiv da se ovako nešto desi, uključujući i pojedine strane obaveštajne faktore", rekao je Lunić.

Na pitanje prete li sankcije Srbiji, Lunić navodi da ih, po svoj priči neće biti, jer nema konsenzusa ni u okviru, ni među članicama EU, primetivši da je Srbiju najjače podržao premijer Mađarske, Viktor Orban, koji je čak rekao da ideja o sankcijama smešna.

Starović ukazuje da za sankcije mora postojani jasan i osnovan razlog.

"Snažni su pritisci koje dolaze iz pojedinih evropskih država, iz pojedinih političkih krugova, da se na neki način kazni Srbija, a možda između ostalog izbog toga što je teško ukinuti restriktivne mere prema Prištini koje su zavedene. Međutim, za tako nešto mora postojati jasan i osnovan razlog. Nastup predsednika Vučića u Granadi bio veoma bitan i važan i bitno je da nekako nastavimo i sa tim proaktivnim diplomatskim delovanjem u danima", uveren je Starović.