Starović: U pregovaračkom okviru sa EU ne pominje se priznanje kosovske nezavisnosti

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović izjavio je da u EU moraju da budu svesni činjenice da Srbija nije do sada i neće u narednom periodu odstupiti od odbrane vitalnog nacionalnog interesa, od sopstvenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Starović je podsetio da u pregovaračkom okviru sa EU u poglavlju 35 govori o sveobuhvatnoj normalizaciji i nigde se ne spominje obaveza Srbije da prizna kosovsku nezavisnost

Povodom izjave evroposlanice Viole fon Kramon da Srbija mora da prizna kosovsku nezavisnost i da uvede sankcije Rusiji ako želi u EU, Starović je naveo da se Fon Kramon verovatno referiše na rezoluciju o Srbiji koja je nedavno usvojena na Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, a koja sadrži te veoma neprijatne formulacije koje se tiču ne samo njihovih zahteva da se Srbija pridruži režimu sankcija prema Rusiji, već i veoma jasno i decidno govori o međusobnom priznaju kao cilju iz pregovara koji se vode izmedju Beograda i Prištine. 

"Ne bih potcenjivao značaj tog tipa rezolucije Evropskog parlamenta, ali rezolucije koje se usvajaju u Evropskom parlamentu ne odražavaju nužno ono što predstavalja zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU. Nije EP za tako nešto nadležan i rezolucije se usvajaju u odborima, pa kasnije i u plenumu u skladu sa političkim opredeljenjima članova EP, a znamo da većinu poslanika čine oni koji dolaze iz država koje su nažalost priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. To nam je i podsetnik da će, bez obzira na to što smo mi značajno podigli svoj rejting u međunarodnoj areni, ipak biti teško promeniti odluku 22 od ukuno 27 država članica EU", rekao je Satrović za RTS.

On je na naveo da Srbija takve rezolucije prima k znanju, kao što i u EU moraju biti svesni činjenice da Srbija nije do sada i neće u narednom periodu odstupiti od odbrane vitalnog nacionalnog interesa, od sopstvenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. 

"Ukoliko su zaista želeli da budu u potpunosti konsekventi, poslanici EP bi trebalo da apeluju ne samo na Srbiju, već da apeluju na samu Evropsku komisiju da vrati mandat za vođenje pregovora između Beograda i Prištine Ujedinjenim nacijama, jer EU od UN nije dobila mandat da vodi pregovore koji bi vodili ka tom tzv. međusobnom priznanju. EU je dobila mandat da vodi pregovore koji vode sveobuhvatnoj normalizaciji, odnosno sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu između Beograd i Prištine", rekao je Starović. 

Prema njegovim rečima, pregovarački okvir Srbije sa EU u poglavlju 35 takođe govori o sveobuhvatnoj normalizaciji i nigde se ne spominje obaveza Srbije da prizna kosovsku nezavisnost. 

"Sve dok je to tako, dok postoji takav pregovarački okvir, takav mandat koji je EU kao medijator dobila moramo ostati posvećeni pregovaračkom procesu koji se vodi u Briselu", naveo je Starović. 

Upitan o tome da pojedine članice EU upozoravaju da bi nastavak oštre politike ucena povodom uvođenja sankcija Rusiji mogao da se vrati kao bumerang, Starović je rekao da je saglasan da je politika pritisaka uvek kontraproduktivna i da se radi o dodatnom nedostatku principijelnosti.

Kako je objasnio, ono što predstavlja našu suštinsku obavezu i što je obuhvaćeno pregovaračkim okvirom, kao i svake druge države koja je kandidat za člansvto u EU, jeste postepeno usklađivanje spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, do dana kada Srbija postane punopravne članice. 

"Tek tog dana imamo obavezu da u potpunosti uskladimo sa tom zajedničkom politikom u čijoj formulaciji od toga dana i učestvujemo kao punopravna članica. Sve do tada to predstavlja onaj nimalo prijatan odnos u kojem mi samo treba da primenujemo nekakve odluke koje se donose za stolom za kojim mi nemamo mesto. Zdravorazumski su stavovi koji pozivaju na to da se odustane od politike pritisaka koja ne daje nikakvo rešenje", naveo je Starović.

Starović je pomenuo primer Crne Gore, Severne Mekedonije i Albanije koje su se u potpunosti uskladile sa spoljnom politkom EU i pristupile svim paketima sankcijama protiv Rusije, ali im to u krajnjem efektu nije puno pomoglo da odblokiraju svoj proces pristupanja EU. 

"Mnogi u Briselu su na sreću toga svesni", rekao je Starović i dodao da se očekuje da će sve ove rasprave koje se vode o promeni određenih principa kad je reč o procesu proširenu dati svoje konkretne rezultate do kraja godine i da ćemo i mi dobiti priliku da se uključimo u proces pristupanja na nešto drugačijim osnovama koje bi podrazumevale daleko veću pretpristupnu pomoć koju bi dobijale države kandidati. 

On je naveo da se intenzivno dogovora datum posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana Beogradu za koju navodi da će biti izuzetno važna za Srbiju. 

Starović je rekao da bi predsednik Erdogan mogao da bude prvi šef strane države koji će posetiti Beograd u drugom predsedničkom mandatu Aleksandra Vučića. 

"To je veoma važna simbolika i to je poseta kojoj se unapred radujemo. Poseban kvalitet odnosima Turske i Srbije daju lične relacije i poverenje uspostavljeno između dvojice lidera, Aleksandra Vučića i Redžepa Tajipa Erdogana. Predsednik Vučić i predsednik Turske Erdogan predstavljaju najznačajnije i najmarkatnije državnike Balkanskog poluostrava sa najsnažnijim autoritetom u širim evropskim i međunarodnim okvirima, baš kao što su pre stotinu godina to bili kralj Aleksandar Prvi Karađorđević i Kemal paša Ataturk. To je poseban kvalitet koji u našim odnosima postoji", rekao je Starović.