Starović ukazao na činjenice zbog kojih su Srbi odlučili da bojkotuju referendum

Nemanja Starović
Izvor: Kosovo Online

Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije Nemanja Starović ukazao je na lako proverljive činjenice koje su dovele do odluke Srba na severu Kosova da bojkotuju referendum o opozivu gradonačelnika ističući i da je jedna od njih ta da je Priština, nakon obećanja zemalja Kvinte da je peticija dovoljna, najavila referendum o opozivu tražeći izlaznost od više od 50 odsto upisanih birača.

Starović je na društvenoj mreži "X" hronološki naveo kako je došlo do ove situacije, a pod jedan je podsetio na to da su Srbi podneli ostavke iz lokalnih institucija u novembru 2022. godine nakon nezakonite smene regionalnog komandira policije i 10 godina čekanja da Priština uspostavi Zajednicu srpskih opština.

U aprilu 2023. Albanci su birali gradonačelnike i lokalne odbornike sa manje od 3,5 odsto izlaznosti na izborima, podseća Starović i dodaje da Priština nije ispunila zahteve zemalja Kvinte da izmesti nelegitimne gradonačelnike iz opštinskih zgrada što je dovelo do sukoba u maju 2023. godine.

"Priština je u međuvremenu zasitila taj deo Kosova specijalnom, jednonacionalnom albanskom specijalnom policijom, svakodnevno uznemiravajući i zastrašujući lokalne Srbe", navodi Starović.

Ukazuje da je Priština od juna 2023. zabranila svu robu proizvedenu u centralnoj Srbiji čime je prekršila i Cefta sporazum i njihov SSP-a sa Evropskom komisijom.

Takođe, Starović podseća da je Srbija jednostrano rešila dugotrajno pitanje registarskih tablica vozila u decembru 2023. godine, da bi samo nekoliko dana kasnije bila suočena sa najdrastičnijom eskalacionom merom koju je preduzeo kosovski premijer Kurti - ukidanjem srpske valute.

Kako ističe, ukidanjem dinara praktično je izvršen egzistencijalni pritisak na najugroženije grupe u srpskoj zajednici kao što su penzioneri i porodice koje primaju socijalnu pomoć.

"Srbi su pristali da organizuju peticiju za opoziv nelegitimnih albanskih gradonačelnika i potpisalo ih je više od 20 odsto biračkog tela, što znači šest puta više birača od onih koji su izabrali gradonačelnike na izborima u aprilu 2022. godine. Iako je takva peticija trebalo da dovede do hitnih ostavki nelegitimnih albanskih gradonačelnika, što su obećale zemlje Kvinte, Priština je najavila referendum o opozivu tražeći izlaznost od više od 50 odsto upisanih birača, čime je zapravo postavljen cilj koji je nemoguće postići, imajući u vidu stvarni broj ljudi koji ostaju na severu posle tihog egzodusa Srba u poslednje dve godine i drugih zlonamerno postavljenih tehničkih uslova", naglasio je Starović.

Prema njegovim rečima, čak i kada bi Srbi nekim čudom uspeli da ispune tako nemoguće kriterijume, referendumi o opozivu doveli bi samo do novih izbora za gradonačelnike, a opštinske parlamente bi i dalje kontrolisali nelegitimni albanski odbornici, koji bi mogli da blokiraju svaku odluku, uključujući i pristupanje ZSO ako se uopšte ikada formira.

"Uprkos tome što je Priština podvrgnuta formalnim restriktivnim merama EU (suviše slabim i simboličnim da bi bilo kakvog efekta), privremeni premijer Kurti nastavlja da prima nagrade za svoje loše ponašanje – liberalizacija viznog režima sa EU, preporuka za pridruživanje SE, unapređenje statusa unutar Parlamentarna skupština Natoa itd", poručio je Starović.