Analitičari: Institucionalna paraliza ostavila duboke političke i finansijske posledice

Ova godina na Kosovu završava se bez ijednog usvojenog zakona, u uslovima tehničke vlade i nefunkcionalne skupštine. Stručnjaci upozoravaju da su propuštene ključne reforme, ugrožena vladavina prava i oslabljen međunarodni položaj, a posledice bi, kažu, mogle da se osećaju godinama, navodeći da okolnosti u ovoj godini - nisu bile „normalne“, piše Radio Slobodna Evropa.

Poslednja sednica osmog saziva kosovskog parlamenta održana je 5. decembra 2024, uoči parlamentarnih izbora održanih 9. februara ove godine. Taj saziv je raspušten, a 18 zakona usvojenih tog dana još uvek su poslednji usvojeni akti, iako godinu dana kasnije.

Razlog je što poslanici izabrani na februarskim izborima nisu uspeli da konstituišu skupštinu do sredine oktobra.

Osim 60 sednica Skupštine Kosova radi konstituisanja, ovi poslanici sastali su se još samo tri puta: dva puta – 26. oktobra i 19. novembra – kako bi glasali o predlozima mandatara za premijera, i jednom, 19. novembra, na vanrednoj sednici posvećenoj budžetu, podseća Radio Slobodna Evropa.

Tako tokom cele godine nijedan zakon nije usvojen, što je i bilo očekivano u uslovima vlade u tehničkom mandatu i nefunkcionalne skupštine.

Ipak, prema oceni stručnjaka, okolnosti u 2025. godini nisu bile „normalne“.

Naim Jakaj iz Kosovskog pravnog instituta ističe da su brojna pitanja zahtevala hitno razmatranje.

„Neka vitalna pitanja za funkcionisanje države trebalo je hitno razmatrati“, rekao je Jakaj za RSE, pominjući međunarodne sporazume, budžetske raspodele za 2026. godinu, budžet RTK, kao i budžet za četiri opštine na severu.

Kao jedan od „najtežih propusta“, Jakaj navodi neprimenu presude Ustavnog suda o platama u javnom sektoru, kojom bi se zaposlenima, čije su plate smanjene novim zakonom, omogućilo da i dalje primaju prelazne dodatke dok se nove plate ne izjednače sa starima.

„Ovo pokazuje da problem nije bio samo u nedostatku funkcionalnih institucija, već i u nedostatku volje da se poštuje ustavni poredak i zakonske obaveze“, kaže Jakaj.

Tokom 2025. godine, vlada u tehničkom mandatu, na čijem je čelu bio premijer Aljbin Kurti, održala je ukupno 39 sednica. Jakaj navodi da Institut tokom monitoringa nije primetio proaktivan i dosledan pristup u pokretanju drugih često pominjanih procesa, poput vetinga u pravosuđu i nekoliko nacrta zakona koji su već prošli javne konsultacije.

Među njima su: Nacrt zakona o Akademiji pravde, Nacrt zakona o zapošljavanju, ocenjivanju učinka, proveri integriteta i statusu sudija i tužilaca, kao i izmene i dopune Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca.

„Ne razmatranje ovih inicijativa blokiralo je važan korak ka dubokoj reformi pravosudnog sistema“, kaže Jakaj, dodajući da veliki deo odgovornosti snosi Pokret Samoopredeljenje, jer je kao vladajuća partija imao vremena da razvije „transparentan i suštinski politički dijalog“.

Međutim, institucionalna paraliza nije pogodila samo oblast pravde. 

Izvršna direktorka Inicijative mladih za ljudska prava – YIHR Kosovo Marigona Šabiju kaže da je 2025.  pokazala „potpuni izostanak prostora za parlamentarnu raspravu o ključnim pitanjima ljudskih prava, tranzicione pravde i vladavine prava“.

„Konkretno, nije bilo ni volje ni mogućnosti da se sastanemo sa predstavnicima Skupštine kako bismo razgovarali o preporukama iz izveštaja civilnog društva za 2024. godinu, koji ukazuje na ozbiljne nedostatke u oblasti ljudskih prava“, rekla je Šabiju za RSE.

Ona naglašava da su, u takvim okolnostima, zahtevi civilnog društva ostali van javne i zakonodavne agende. Jedan od najvažnijih, prema njenim rečima, jeste razmatranje nacrta Građanskog zakonika.

„Nedostatak parlamentarne debate i smislenih javnih konsultacija ostavio je ovaj proces zamrznutim, uz gubitak čitave godine bez pravnog napretka“, navodi Šabiju.

Dalje ističe da ne samo da zahtevi civilnog društva nisu razmatrani, već su ona i novinari bili izloženi pokušajima diskreditacije i delegitimizacije, „uključujući kroz omalovažavajući jezik i javne napade, bez adekvatne institucionalne reakcije ili funkcionalnih zaštitnih mehanizama“.

Udruženje novinara Kosova je u više navrata poslednjih godina kritikovalo vladajući Pokret Samoopredeljenje i njegove članove zbog jezika koji koriste prema medijima.

Nedavno su slične primedbe izneli i Evropska unija i Misija Oebsa na Kosovu.

Jakaj dodaje da je 2025. još jedna godina u kojoj Kosovo nije napravilo veće iskorake u spoljnoj diplomatiji, poput članstva u Savetu Evrope.

„To su posledice koje prevazilaze jednu kalendarsku godinu i prete da prerastu u strukturne probleme. Realno, biće potrebne najmanje dve do tri godine da se nadoknadi gubitak nastao zbog nefunkcionalnih institucija tokom 2025. godine. Neki procesi mogu ponovo započeti, ali uz veće političke, finansijske i institucionalne troškove. Glavni rizik je da deo reformi izgubi zamah i kredibilitet, kako unutar zemlje, tako i u odnosima sa međunarodnim partnerima“, objašnjava Jakaj.

On takođe naglašava da će naredna godina biti presudna za ubrzanje reformske agende.

Kosovo je blizu još jednog izbornog procesa – 28. decembra biće održani vanredni parlamentarni izbori, na kojima se očekuje izbor desetog saziva Skupštine.

Ipak, Šabiju nije uverena da će, nakon formiranja novih institucija iz budućih izbora, zahtevi civilnog društva biti razmotreni.

„Trenutno politička volja ostaje nejasna“, zaključuje ona.