Krasnići: Ako Skupština nije bila konstituisana onda nije imala puni kapacitet za izbor Vlade

Profesor ustavnog prava Kolj Krasnići rekao je da Vlada izglasana 13. septembra u ovoj fazi uživa pretpostavku pravne valjanosti i da može da vrši svoja ovlašćenja dok Ustavni sud ne donese drugačiju odluku. On istovremeno ukazuje da ako Skupština nije bila u potpunosti konstituisana onda nije imala puni ustavni kapacitet za održavanje sednice za izbor Vlade.

Krasnići je naveo da je Vlada dobila 62 glasa, čime je ispunjen brojčani uslov iz člana 95, stav 3 Ustava, prema kojem se Vlada bira većinom glasova svih poslanika.

Međutim, prema njegovim rečima, činjenica da je Vlada dobila 62 glasa nije dovoljna da se proces smatra potpuno neospornim sa ustavnog aspekta.

Potrebno je, ukazao je on, razmotriti i način na koji je glasanje sprovedeno, odnosno da li je Vlada izabrana u Skupštini koja je bila potpuno i pravilno konstituisana.

„Ipak, još ne bih rekao da je potpuno ustavno neosporna, jer njena valjanost ne zavisi samo od broja glasova. Mora se utvrditi da je glasanje sprovedeno u Skupštini koja je potpuno i pravilno konstituisana“, rekao je profesor Krasnići.

U tom smislu, on pravi razliku između dva pitanja: brojčane legitimnosti i zakonitosti procedure.

Prema njegovim rečima, sa brojčanog aspekta nema dileme, jer je Vlada dobila potreban broj glasova. Međutim, sa proceduralnog i ustavnog aspekta, prema njegovoj oceni, postoji ozbiljan spor zbog načina konstituisanja Skupštine.

Krasnići ocenjuje da se, u načelu, Skupština ne može smatrati u potpunosti konstituisanom ukoliko nisu izabrani svi potpredsednici. On se poziva na član 67, stav 1 Ustava, kojim je propisano da Skupština bira predsednika i pet potpredsednika.

On podseća da je Ustavni sud u svojim ranijim presudama utvrdio da konstitutivna sednica završava tek nakon izbora predsednika i potpredsednika Skupštine.

„Može li Vlada biti izglasana pre završetka izbora svih potpredsednika? U načelu, ne. Član 67, stav 1 Ustava propisuje da Skupština bira predsednika i pet potpredsednika. Ustavni sud je u svojim presudama izričito utvrdio da se konstitutivna sednica završava tek nakon izbora predsednika i potpredsednika Skupštine“, rekao je Krasnići.

Prema Krasnićiju, Ustavni sud je u presudi od 30. septembra 2025. utvrdio da neizbor jednog od potpredsednika znači da konstitutivna sednica nije završena i da Skupština nije konstituisana.

„Sud je čak odredio privremenu meru kojom je zabranio svako delovanje poslanika i svaku proceduru u vezi sa formiranjem Vlade dok se ne reši spor o konstituisanju. Ako Ustavni sud utvrdi da Skupština 13. septembra nije bila u potpunosti konstituisana, prva posledica bila bi proglašenje završetka konstitutivne sednice nevažećim i nalog Skupštini da ponovi ili završi proceduru u skladu sa Ustavom“, rekao je Krasnići.

Međutim, prema njegovim rečima, najosetljivije pitanje bilo bi pitanje valjanosti glasanja o Vladi.

„Izbor Vlade je nadležnost Skupštine prema članu 65 Ustava. Ako Skupština nije bila konstituisana, onda još nije imala puni ustavni kapacitet za održavanje sednice za izbor Vlade ili donošenje drugih odluka. Tako je glasanje o Vladi 13. septembra 2026. bilo postupak koji je preduzeo organ koji još nije bio konstituisan u skladu sa našim ustavnim poretkom“, rekao je ovaj profesor.

Prema njegovim rečima, Ustavni sud može odrediti privremenu meru i ograničiti delovanje Vlade ili Skupštine. 

„Samo podnošenje zahteva Ustavnom sudu ne obara Vladu i ne obustavlja automatski njen rad. Sud može odrediti privremenu meru i ograničiti delovanje Vlade ili Skupštine, može proglasiti nevažećim samo akt o konstituisanju ili naložiti da se nakon pravilnog konstituisanja Skupštine glasanje o Vladi sprovede, odnosno ponovi“, rekao je Krasnići.

Krasnići navodi da takva odluka ne bi nužno značila nove izbore. 

„Ako ponovo postoji 62 glasa, ista Vlada može biti izglasana, ali ovog puta od strane Skupštine koja je pravno konstituisana“, zaključio je on. 

Šta bi bila pitanja koja Ustavni sud treba da razjasni i šta se može očekivati posle odluke suda Kosovo onlajn se bavio u analizi „Pitanja partija za Ustavni sud: Da li će odluke nešto da promene?“.