Pitanja partija za Ustavni sud: Da li će odluke nešto da promene?

Kosovo je dobilo novu Skupštinu i Vladu, a sa njima i pozamašni bagaž dilema da li su ove institucije formirane po slovu zakona. DPK je danas Ustavnom sudu predao zahtev za ocenu ustavnosti procedure pri konstituisanju parlamenta, a sutra će dostaviti i zahtev oko izbora Vlade. Obraćanje sudu najavila je i Alijansa. Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da postoji više pitanja koja bi trebalo razjasniti, od toga da li većina u Skupštini može da određuje ko će da bude predložen za potpredsednika parlamenta do toga da li je izbor Vlade ništavan. Ukazuju i da sud treba da deluje bez odugovlačenja.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Sa tesnim brojem potrebnih glasova, 62 od 120, Aljbin Kurti je juče izabran da po četvrti put predvodi Vladu Kosova.

Pre toga je predsednica parlamenta Aljbuljena Hadžiju konstatovala da je Skupština Kosova konstituisana, iako je izabrano samo četvoro potpredsednika zakonodavnog tela, a Ustav Kosova predviđa da treba da ih bude pet.

Tri potpredsednika, kako kaže ovaj akt, predlažu tri najveće parlamentarne grupe, ali je ovog puta Skupština konstituisana bez potpredsednika iz DPK, partije koja je druga po brojnosti u Skupštini.

DPK zbog toga smatra da parlament nije konstituisan i to je prva partija koja je presavila tabak i danas se obratila Ustavnom sudu.  

Za nju je sporno više stvari. Odluka o izboru predsednika Skupštine, odluka o promeni načina glasanja za potpredsednike Skupštine, a zatražila je i utvrđivanje neustavnosti konstituisanja Skupštine bez člana predsedništva iz druge po veličini parlamentarne grupe. Ta stranka očekuje da će Ustavni sud, pre donošenja konačne odluke, odrediti privremenu meru koja će, kako su naveli, sprečiti da nastanu ozbiljnije situacije u pravnom i institucionalnom smislu.

Opoziciona Alijansa takođe je najavila da će se obratiti Ustavnom sudu. Za nju je, prema rečima njenog lidera Ardijana Đinija, nova Vlada neustavna i nelegitimna.

„Igrarije Samoopredeljenja“

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić smatra da glavno pitanje za Ustavni sud treba da glasi - da li većina u Skupštini može da određuje ko će da bude predložen za potpredsednika parlamenta iz partije koja ima pravo da predloži kandidata.

„Ako već određena politička partija ima pravo da predloži kandidata, ne može druga partija da ne dozvoljava tog kandidata“, rekao je Rapajić za Kosovo onlajn i dodao da smatra da je bolja opcija bila da se za sve potpredsednike glasalo u paketu, jednim glasanjem, što je u suštini bila ranija preporuka Ustavnog suda.

On navodi da je Samoopredeljenje opet napravilo neku vrstu igrarija oko konstituisanja Skupštine.

„Na neki način su udostojili prethodnu odluku Ustavnog suda, ali su je na drugi način malo izigrali, jer prethodna odluka Ustavnog suda koja je doneta posle izbora Rašića za potpredsednika u prethodnom mandatu Skupštine je rekla da, konkretno za srpsku zajednicu, partija koja je osvojila većinski broj glasova u srpskoj zajednici, treba da predloži kandidata. Videli smo da skupštinska većina nije htela da izabere prvog, nego tek devetog kandidata kog je Srpska lista predložila, što je na neki način izrugavanje toj odluci Ustavnog suda koja je jasno navela da predlog treba da ide od većine iz srpske zajednice“, ocenjuje Rapajić.

Kako dodaje, oni su to pokušali da urade i sa DPK i da biraju ko će da bude potpredsednik Skupštine iz te stranke, na šta je DPK reagovao tako što nije hteo da predloži drugog kandidata pa čak nije hteo ni da ponovi Vljoru Čitaku i sada se obraća Ustavnom sudu za mišljenje.

Iako nije izabran potpredsednik Skupštine iz DPK, Rapajić kaže da Skupština jeste konstituisana prema prethodnoj odluci Ustavnog suda, jer u njoj postoji paragraf koji predviđa da politička stranka ne može da blokira konstituisanje Skupštine time što ne želi da predloži kandidata.

„U tom slučaju se ostavlja prazno mesto i računa se da je Skupština konstituisana. Zbog toga je moguće da se nastavi sednica, ali je očigledno da Samoopredeljenje u suštini ne želi da formira institucije, nego samo prolongira, najverovatnije pokušavajući da izbore održi negde oko Nove godine, kada računa na glasove dijaspore“, navodi on.

Vraćanje na početak?

Prema oceni Miloša Pavkovića, direktora strategije Centra za evropske politike iz Beograda, povodom konstituisanja Skupštine Kosova i izbora Vlade postoje minimum tri ključna pitanja za Ustavni sud.

Kao prvo sporno pitanje, kako je Pavković naveo za Kosovo onlajn Ustavni sud bi trebalo da reši pitanje vremenskog roka, odnosno da li je ili nije probijen rok od 30 dana nakon formalnog završetka izbora za konstituisanje parlamenta.

„Drugo pitanje se odnosi na neizbor petog potpredsednika parlamenta. Jedan potpredsednik nije izabran, a Skupština je konstituisana i nakon toga je izabrana Vlada. Dakle, sada se očekuje odluka Ustavnog suda da li je po tom pitanju prekršen Ustav. Različiti su stavovi. Činjenica je da je kandidat jedne stranke povučen i da ona nije dala novog kandidata i da je nakon toga konstituisana Skupština. Treće pitanje se odnosi na izbor Vlade, odnosno ukoliko nije bio konstituisan parlament, da li je u tom slučaju ništavan i izbor Vlade. Sva tri pitanja u slučaju negativnog odgovora suda mogu da dovedu do pada Vlade i vraćanja procesa na početak“, smatra on.

Kaže i da bi bilo najracionalnije da, ukoliko sud presudi da nije konstituisana Skupština, da on vrati Skupštinu da dovrši proces konstituisanja i da ponovo izabere vladu.

„Ukoliko odluči da je probijen rok za konstituisanje, onda bi odluka morala da ide na to da se automatski ide na vanredne parlamentarne izbore. Dakle, to su različite odluke koje sud može da donese. Ali činjenica je da je sud u ranijim presudama gledao da minimalno utiče na stanje na terenu, u smislu da li dovodi do ekstremnih odluka kao što su ponovni izbori ili nešto slično“, podseća naš sagovornik.

Privremena mera

Za donošenje odluka po zahtevu za ocenu ustavnosti koji je podnela DPK, Ustavni sud ima rok do 60 dana.

Na to je danas ukazao Vulnet Bugačku iz Kosovskog demokratskog instituta, koji je naveo da će kada je reč o privremenoj meri koju je zatražila ova stranka, odluka zavisiti od procene suda o okolnostima i posledicama koje bi mogle nastati.

Da li će sud uvesti privremenu meru, prema oceni profesora ustavnog prava Mazluma Baraljijua, zavisiće od načina na koji je to pitanje upućeno.

„To zavisi od sadržaja pitanja i od toga da li Ustavni sud smatra da je to res judicata, dakle presuđena stvar, ili će to razmatrati. I onda, zavisno od toga, on će ili prihvatiti ili odbiti taj zahtev i odrediti privremenu meru ili neće“, naveo je Baraljiju za Kosovo onlajn.

U ovom trenutku, kako smatra, najvažnije je da Ustavni sud razjasni situaciju po pitanju konstituisanja Skupštine i formiranja Vlade i da reaguje vrlo brzo, bez odugovlačenja.

„Treba hitno da deluje i da imamo jednu presudu zbog toga što je zaista dugo trajalo da imamo institucije u tehničkom mandatu, a ne formirane institucije sa mandatom i njihovo delovanje po mandatu prema zakonu i Ustavu. Dakle, treba hitno da se odluči, da imamo jednu presudu i da znamo, da smo načisto šta je urađeno što eventualno nije bilo u duhu Ustava i šta je u redu, kao i šta treba dalje uraditi, ako nešto treba na osnovu buduće presude Ustavnog suda“, rekao je on.

Upitan da li smatra da su institucije formirane u skladu sa Ustavom, Baraljiju je naveo da ne treba prejudicirati.

„Ima jedna odredba u Ustavu koja kaže da se Skupština smatra konstituisanom kada se izaberu predsednik i svi potpredsednici. Međutim, ima jedna odluka Ustavnog suda, dakle presuda, posle toga, u kojoj se navodi da nijedna politička partija nema pravo da ometa ili da odbije da prihvati neku odluku, da ometa konstituisanje i delovanje Skupštine“, naveo je ovaj profesor, napominjući da je za javnost sada najbitniji odgovor Ustavnog suda, odnosno da li će odrediti privremenu meru ili ne.

Vlada „Kurti četiri“, izglasana je juče sa 62 glasa „za“ i osam „protiv“, na vanrednoj sednici koju je sazvala Skupština Kosova. Poslanici tri albanske partije DPK, DSK i Alijanse nisu učestvovali na toj sednici.