Subotić: Izmena pregovaračkog okvira za Srbiju potvrdila bi status "blokirajućeg poglavlja"

Strahinja Subotić
Izvor: Kosovo Online

Programski menadžer i viši istraživač u beogradskom Centru za evropske politike Strahinja Subotić smatra da bez obzira na očekivanja da se pregovarački okvir EU za Srbiju promeni tako što bi se Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova iz februara ove godine i njegov ohridski aneks uvrstili u poglavlje 35, da će velike zemlje poput Nemačke i Francuske, ali i neke druge zemlje EU, svakako očekivati da se ono za šta je data usmena saglasnost u dijalogu i implementira.

Subotić ovo kaže za Kosovo onlajn povodom odluke Evropskog saveta da Evropska komisija do kraja januara predloži izmene i dopune merila iz pregovaračkog poglavlja 35 u okviru pristupnih pregovora sa Srbijom, tako da ona odraze i obaveze koje proističu iz Sporazuma iz Brisela iz februara ove godine i njegovog Ohridskog aneksa.

"Bilo da oni to urade u januaru, za šest meseci ili za godinu, činjenica je da su se Beograd i Priština usmeno obavezali da će implementirati Ohridski sporazum. Sve ovo što vidimo da se dešava u Briselu povodom pregovaračkog okvira i njegovih izmena, to je interna, politička i tehnička stvar Evropske unije. Međutim, u praksi one države koje su najvažnije poput Francuske i Nemačke, one će nas držati odgovornima da implementiramo i ono na šta smo se usmeno obavezali", kaže Subotić.

Prema rečima našeg sagovornika, izmena poglavlja 35 na ovaj način potvrdila bi status "blokirajućeg poglavlja".

"Ukoliko zamislimo da se izmeni pregovarački okvir i Ohridski sporazum uvrsti u poglavlje 35 to bi reafirmisalo status blokirajućeg poglavlja. Zamislimo da se Srbija spoljnopolitički uskladi sa EU, ispuni sve dogovore, reši pitanje vladavine prava, ona i dalje ne bi mogla da bude članica EU dok se ne postigne pravno obavezujući i sveobuhvatni sporazum sa Prištinom i dok je to tako, naša evropska budućnost ostaje neizvesna", kaže Subotić.

Istovremeno, dodaje, Ohridski sporazum zapravo najviše obavezuje prištinsku stranu.

"Oni su ti koji treba da zasuču rukave, njima preostaje formiranje ZSO i bez tog preduslova od Beograda se ne može očekivati da preduzme druge aktivnosti. Ono što Beograd u međuvremenu može da uradi jeste da podstiče Srbe na severu Kosova da izađu na izbore. To je bio jedan zahtev, drugi da vrši istragu koja je vezana za Banjsku i procesuira one koji su u tome učestvovali", kaže Subotić. 

I na Samitu EU, a i pre njega, kako dodaje, postalo je jasno da je pitanje dijaloga, odnosno normalizacije odnosa Beograda i Prištine ključno pitanje koje će uticati ne samo na put Beograda i Prištine ka EU, već i na suštinu postojanja našeg regiona u pogledu dobrosusedskih odnosa i kreiranja zajedničke evropske budućnosti.

"Postojala je naznaka da se Mađarska sprema da blokira uvrštavanje Ohridskog aneksa u pregovarački okvir, pa je to pomereno za januar naredne godine. Rečeno je da je to urgentno pitanje i da će se baviti tom temom odmah posle Nove godine zajedničkim snagama i Komisija i visoki predstavnik EU i Savet EU", kaže Subotić.