Surlić: Situacija između Beograda i Prištine bila bi relaksiranija da je pre 11 godina formirana ZSO

Povodom godišnjice Briselskog sporazuma, docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić izrazio je uverenje da bi danas bila mnogo relaksiranija politička situacija između Beograda i Prištine da se pre 11 godina primenila ZSO, i da je Briselski sporazum ispunio svoju misiju, a to je, kako navodi, akomodacija razlika, omogućavanje sloboda kretanja, življenja, prava na posebnost i prava na kulturnu baštinu.

Nažalost, ističe Surlić, pokazalo se da je dijalog u konstantnoj blokadi i da Kosova i Srbija nisu odmakli od tačaka Briselskog sporazuma, sem onih koje je Beograd imao obavezu da sprovede. 

Sve tačke koje su bile na srpskoj strani kao obaveza su ispunjene, a one tačke koje su se ticalae pre svga ZSO nisu sprovedene, konstatovao je on.

Smatra da najnoviji sporazum, poznatiji kao francuko-nemački plan, nije ni bio potreban da se formira ZSO da je Briselski sporazum bio poštovan.

"Na kraju deluje da je u nekom novom ruhu, u nekom novom sporazumu zapravo prodat stari sporazum i predstavljen kao neki novi ustupak, a to je da se ZSO po ko zna koji put predstavlja kao jedan novi ustupak srpskoj zajednici i Beogradu za nastavak dijaloga", ukazao je Surlić.

Istakao je da je Briselski sporazum bio nužnost jer je, kako pojašnjava, taj sporazum epilog zapravo vrlo loše situacije koja je vladala na severu Kosova.

"Ceo taj proces je započeo tehničkim dijalogom, a okončao se sa Briselskim sporazumom u nameri da se smanje tenzije i da se srpskoj zajednici omogući inistitucionalni okvir funkcionisanja na Kosovu. Verujem da se ZSO tada primenila i da je Briselski sporazum ispunio svoju misiju, a to je akomodacija razlika, omogućavanje sloboda kretanja, življenja, prava na posebnost, prava na kulturnu baštinu, da bi danas imali mnogo relaksiraniju političku situaciju i spremnost i Beograda i Prištine da rešavaju možda i mnogo teža pitanja", ocenio je Surlić za Kosovo onlajn.

Samim tim što nije primenjen Briselski sporazum, naglašava, izgubila se bilo kakva nada srpske zajednice na Kosovu da je dogovor moguć i da je normalnost života na toj teritoriji moguća bez obzira ko je na vlasti u Prištini. 

U tim okolnostima, kako dodaje, gubi se bilo kakava poenta nastavka dijaloga i razlog zbog čega više Beograd i Priština održavaju formalne sastanke u Briselu kada se to ne reflektuje zaista na terenu.

Komentarišući to što se Priština oglušila o svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, pojačavajući napade i pritiske na Srbe, Surlić ističe da su kosovske vlasti na taj način probale da dobiju na vremenu kako bi srpsko stanovništvo odustalo od svojih zahteva i života na Kosovu.

"Mislim da je strategija loša zato što je ideja Prištine da vremenom srpsko pitanje samo od sebe nestane, da se izgubi značaj ZSO. Već je saopšteno da je skoro 15 odsto Srba u protekle dve godine otišlo pre svga sa severa Kosova i trajno napustilo tu teritoriju", naveo je on.

Upozorava da ukoliko se ti trendovi, koji su vrlo negativni, nastave, većina ljudi srpske nacionalnosti koji žive na Kosovu neće videti budućnost za sebe i za svoje porodice. 

"A onda političari na Kosovu misle eto ostaće na tome da se više ne govori ni o kavoj autonomiji Srba, biće dovoljno da Srbija prizna nezavisno Kosovo kao konačni čin naših odnosa", pojašnjava Surlić.

Ocenjuje da je takva strategija prištinskih vlasti pogrešna jer će se desiti upravo suprotno - ukoliko taj broj Srba padne na Kosovu, ukoliko zaista ne bude bilo funkcionalne ZSO onda će bilo ko da je na vlasti u Beogradu izgubiti bilo kakav motiv da pravi kompromise sa Prištinom.

Biće, kaže, jasna linija mržnje, nerazumevanja i odsustvo bilo kakvog dijaloga Beograda i Prištine.

Na pitanje kakva bi realnost bila da se Briselski sporazum danas u potpunosti sprovede, Surlić ističe da bi to momentalno dovelo do relaksacije odnosa Srbije i Kosova.

"Srbi bi bili deo istitucja, bili bi prisutni u sudstvu, u politici, osećali bi se da su zaštićeni imali bi svoju ZSO, kao institucionalni okvir, i dala bi se možda nada ipak za preostalo stanovništvo koje živi na Kosovu da mogu da ostanu i da imaju grancije i neku izvesnost. Ključni problem njihovog života je to što nemaju izvesnost. ZSO nije samo politički, već i psihološki važna za ljude koji žive na Kosovu. Mislim da bi primena Briselskog sporazuma u ovom momentu bila neka nada. Ukoliko se neke krupne stvari ne dese u narednih godinu, dve  mslim da će biti zaista kasno za bilo kakvu ideju dijaloga", zaključio je Surlić.