Švabe: Neke zemlje žele da povežu članstvo Kosova u SE sa dijalogom, protiv sam toga

Vlada Kosova
Izvor: Reporteri

Socijaldemokratski poslanik i šef nemačke delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Frank Švabe istakao je da je preporuka većinom glasova za članstvo Kosova u Savetu Evrope važan korak koji donosi odgovornost, ali da sada treba da se vidi da li će člansto biti stavljeno na dnevni red Komiteta ministara 16. maja, prenosi Kljan Kosova.

Švabe je u intervjuu za Radio Kosovo istakao da će ukoliko Kosovo postane članica Saveta Evrope biti podvrgnuta procedurama praćenja.

„To znači da će se sva pitanja vezana za funkcionisanje demokratije, vladavine prava, ljudskih prava, strogo nadzirati i ta pitanja procenjivati, kao što je to slučaj sa svim zemljama članicama. Dakle, Kosovo i dalje želi da postane članica Saveta Evrope, a sa članstvom dolaze i odgovornosti koje preuzima na sebe i, naravno, kritike za pomenuta pitanja, ali to se podrazumeva“, rekao je on.

Švabe koji je ujedno i šef najveće poslaničke grupe koju čini 148 socijalističkih, demokratskih i zelenih poslanika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je podsetio da su dve trećine obezbeđene, ali da sada treba da se vidi da li će to doći na glasanje u Ministarskom komitetu SE 16. maja.

„Da li će članstvo biti stavljeno na dnevni red za glasanje, jer postoji nekoliko zemalja koje su uključene u razgovore koji se vode između Kosova i Srbije i žele da koriste Savet Evrope i članstvo u Savetu Evrope kao oruđe u pregovorima i za to sam kritičan, jer smatram da je članstvo u Savetu Evrope vrednost samo po sebi i da nema šta da baviti se pitanjem dijaloga. Razgovori se, kao što je poznato, vode uz posredovanje Evropske unije i uz podršku zemalja Kvinte, a to uopšte nije stvar Saveta Evrope. Dakle, iz razloga koje sam naveo, nije izvesno da li će biti stavljeno na glasanje“, rekao je on.

Na to što su poslanici zemalja koje nisu priznale Kosovo podržale članstvo u SE, Švabe ističe da je upravo glasanje bila prilika da neke države preispitaju svoju ulogu. 

„Nepriznavanje ovih zemalja često je povezano sa unutrašnjim sukobima i strahom koji imaju od tendencije da izgube bilo koji deo svoje zemlje. Imam utisak da je sada taj strah pao u drugi plan, dajući veći značaj činjenici da skoro dva miliona ljudi postaje deo štita evropskih konvencija koje imaju značaj zaštite ljudskih prava. Pored toga, postoji i Evropski sud za zaštitu ljudskih prava, koji donosi pravosnažne presude, kome se svako može obratiti u slučajevima kada smatra da im je učinjena nepravda, čak i od same države. Sada kada je Kosovo spremno da postane deo Saveta Evrope, imam utisak da mnoge zemlje koje ga ne priznaju blagonaklono gledaju na ovu volju i mislim da je to uticalo na glasanje iz redova poslanika zemalja koje ne priznaju“, rekao je on.

Švabe je takođe podsetio da postoje obaveze koje je Kosovo preuzelo putem pisma koje je potpisano od strane čelnika u Prištini.

„Slučaj manastira Dečana je već rešen i to je dokaz da Kosovo ne samo da ume da daje obećanja, već ih i drži. Učinjen je važan korak, jer problem nije bilo lako rešiti. Sada se postavlja pitanje kredibiliteta da li će Kosovo sprovesti i druge obaveze koje je preuzelo u okviru procesa članstva u Savetu Evrope. Ono što sada može da se uradi u ove preostale četiri nedelje je da se dobije podrška koja bi bila od velike pomoći. A ovo pitanje sada pripada samo Kosovu. Ne radi se o tome kakav će biti dijalog sa Srbijom, niti da li bi bio uspešan ili neuspešan, već je reč o stvarima koje traže zemlje članice Saveta Evrope, kao što je da li će se zaštititi i poštovati prava manjine. Što se više i značajnije sprovode preuzete obaveze, to bolje. Inače, u ovom vremenskom periodu biće razgovori sa prestonicama zemalja članica Saveta Evrope i sa državama članicama Kvinte, gde će oni učestvovati i da vidimo šta ćemo uraditi, ali sam prilično optimista“, rekao je Švabe.

Na pitanje kakve će koristi imati srpska i ostale manjina nakon konačne odluke o članstvu Kosova u Savetu Evrope, Švabe ističe da je „pitanje zaštite prava manjina od centralnog značaja u Savetu Evrope, jer su ova pitanja uvek izazivala sukobe“.

„Generalno, praćenje prava manjina ih uvek jača, jer se kroz izveštaje koji se sastavljaju ukazuju na postojeće probleme u pojedinim oblastima da bi se posle dobili rešenja, kao što smo videli u slučaju manastira Dečani. Mislim da kada se uz pomoć Saveta Evrope pokaže međusobno razumevanje u slučajevima kao što je slučaj sa manastirom Dečani, onda je članstvo Kosova u Savetu Evrope veoma korisno i za Srbe“, rekao je on.