Švedska preuzela predsedavanje Evropskom unijom

Švedska je od ponoći od Češke preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije. Švedska je članica EU od 1995. godine i ovo je treće predsedavanje te zemlje posle 2001. i 2009. godine, prenosi RTV.

Države članice EU smanjuju se svakih šest meseci u predsedanju Savetom EU i za to vreme predsedavajusastancima na svim nivoima u Savetu, koje je uz Evropski parlament zakonodavno telo EU.

U programu svoga predsedavanja, pod sloganom Zelenije, sigurnije i slobodnije, švedska vlada je odredila četiri prioriteta: bezbednost i jedinstvo, konkurentnost, zelenu i energetsku tranzicija i demokratske vrednosti i vladavinu prava, prenosi Hina.

Nakon parlamentarnih izbora u Švedskoj u septembru, Umerena stranka koja pripada desnom centru, formirala je koaliciju sa demohršćanima i liberalima, ali s obzirom na to da nemaju većinu u parlamentu, dogovorilesu program s desničarskom i antimigrantskom strankom Švedskih demokrata, koja je ostala van vlade, ali je podržava u parlamentu. Premijer je postao lider Umerene stranke Ulf Kristerson.

U govoru u švedskom parlamentu sredinom decembra, Kristerson je istakao da će rat u Ukrajini u velikoj meri uticati na predsedavanje njegove zemlje EU.

Naveo je da su izazovi koje rat donosi EU očuvanje jedinstvau podršci Ukrajini, proširenjeprivredne, humanitarnei vojnepomoći, pomoću obnovi zemlje, kao i traženjeodgovornosti za rat.

Jedan od ciljeva švedskog predsedavanja je i završetak pregovorao klimatskom paketu Spremni za 55 odsto, koji sadrži niz predlogačiji je cilj smanjivanje neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU za najmanje 55 odsto do 2030.

Češko predsedništvo je u tome bilo vrlo uspešno, zaključivši sve predloge iz paketa koji se odnose na zaštitu klime, a švedskom predsedništvu kao najvažniji zadatak ostaje energetski deo, odnosno dogovor o direktivi o obnovljivim izvorima energije i direktivi o energetskoj efikasnosti.

Ben David: Želimo ZB u EU, ali vreme da se ubrzaju reforme i usaglase politike

Švedska je danas počela šestomesečno predsedavanje EU, a ambasadorka za Srbiju i Crnu Goru Anika Ben David kaže da će biti posvećeni i da žele dobrodošlicu zemljama Zapadnog Balkana, ali i da je vreme da se ubrzaju reforme, usaglase politike i preduzmu nove odlučne mere za geostratešku orijentaciju Srbije i celog regiona.

Ben David je u intervjuu za Tanjug rekla da će u ovom prelomnom trenuktu za Evropu i svet, zbog rata u Ukrajini, nastaviti da pozivaju Srbiju da se uskladi sa evropskom spoljnom politikom.

Na pitanje kako Stokholm gleda na proces proširenja, posebno na zemlje Zapadnog Balkana, šta očekuje od Srbije i da li je za očekivati da Srbija u 2023. napravi neki konkretan napredak na putu ka EU, ona je podsetila da je poruka EU u Tirani na Samitu, prvom ikada održanom van Unije, bila jasnija nego ikada.

"Čvrsto smo posvećeni i želimo dobrodošlicu zemljama Zapadnog Balkana u porodicu EU. Geopolitička realnost donela je novu potrebu za hitnošću u procesu pristupanja EU. Ali merila kao osnovni uslovi i dalje važe. Postoji jasan put, jasna metodologija. Želimo da vidimo da se proces pridruživanja zasnovan na reformama ubrzava", rekla je ambasadorka.

Ona je govorila i o nameri EU da nastavi da jača i intenzivira angažman u cilju transformacije Zapadnog Balkana, uz ocenu da je vreme da se reforme ubrzaju, usaglase politike i preduzmu nove odlučne mere za geostratešku orijentaciju Srbije i celog regiona.

Podsetila je da proces evrointegracija može biti zahtevan.

"Promene dotiču DNK države i društva", ukazala je Ben David i naglasila da je krajnji cilj uspostavljanje jake državne uprave i demokratskih praksi koje omogucavaju adekvatno i demokratsko funkcionisanje institucija na polju bezbednosti, pristupa pravdi, zaštiti ljudskih prava, pružanju javnih usluga, ekonomskih rezulata i stvaranja novih radnih mesta.

Reforme u oblasti vladavine prava i osnovnih ljudskih prava, kao i snažna posvecenost borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije ključni su za kredibilan put na polju evrointegracija, navela je ona i naglasila da će "EU nastaviti da jača i intenzivira angažman na svim nivoima u podršci političkoj, ekonomskoj i društvenoj transformaciji Zapadnog Balkana".

"Srbija je jedan od najvecih primalaca fondova EU u svetu, sa 200 miliona evra godišnje", rekla je ambasadorka i podsetila da je EU najveci donator, investitor i trgovinski partner Zapadnog Balkana.

Ambasadorka je naglasila da sa Ekonomskim i investicionim planom od 30 milijardi evra, podržavaju dugoročni oporavak regiona.

"A naš paket energetske podrške vredan milijardu evra bavi se energetskom krizom i podstiče njenu energetsku tranziciju", rekla je ona i ocenila da su sporazumi o romingu potpisani u Tirani dokaz sve tešnje saradnje.

"Sada je vreme da se ubrzaju reforme, usaglase politike i preduzmu nove odlučne mere za geostratešku orijentaciju Srbije i celog regiona", rekla je ona.

David je dodala da će Švedska tokom predsedavanja EU insistirati i na dijalogu Beograda i Prišitne, brzoj primeni dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština i na stvaranju uslova za povratak Srba u institucije.

Na pitanje kako Švedska gleda na zahtev Prištine za članstvo u EU, s obzirom da Kosovo nije članica UN, kakva ce biti procedura i kada misli da bi aplikacija Prištine mogla da se nađe na dnevnom redu EU, kaže da će se tim pitanjem baviti kada zahtev bude na agendi EU.

"To cemo učiniti u bliskoj konsultaciji sa državama članicama", rekla je ambasadorka koja je na pitanje da li misli da bi taj potez Prišitne mogao da utiče na dijalog o Kosovu i Metohiji, odgovorila da EU danonocno radi na rešavanju krize na severu Kosova.

"Potrebno nam je stvaranje uslova za povratak kosovskih Srba u zajedničke institucije, u kojima oni igraju važnu ulogu", rekla je Ben David.

Na pitanje kakav ce biti stav Švedske povodom poštovanja potpisanih sporazuma i dokumenata o KiM u kojima je posredovala EU, a pre svega Briselskog sporazuma, naglašava da je dijalog pod okriljem EU jedini način da se napreduje i postigne dogovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što je ključni aspekt pregovora o pristupanju Srbije EU.

"Od ključne je važnosti da se svi sporazumi prethodno postignuti u dijalogu moraju brzo implementirati. To nisu samo obecanja, vec i obaveze obe strane. To podrazumeva osnivanje Zajednice srpskih opština. EU ce nastaviti da radi na tom cilju", kazala je Ben David.

"Ponavljamo našu snažnu podršku neumornim naporima specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka", rekla je ona.